Teška sezona sa blistavim krajem za Stanišu Mandića: Tri meseca u gipsu, štake, pa juriš na titulu i san o Ligi šampiona

Pojedinačni kvaliteti, ostvareni potencijal i mogućnosti zlatnih srpskih Olića sa Novog Zelanda mogu da budu predmet raznih polemika i diskusija, ali gotovo nijednom pojedincu iz te generacije Veljka Paunovića, a posebno onima koji su izneli najveći teret na Novom Zelandu, ne može se osporiti pobednički mentalitet. Takav je slučaj i sa Stanišom Mandićem, nekadašnjim prvotimcem Čukaričkog, koji je u Sloveniji sa Murom uspeo da ostvari vanserijske rezultate u poslednje dve sezone.

Prošle godine klub iz Murske Sobote iznenadio je osvajanjem istorijskog trofeja u Kupu Slovenije, a ove je podvig bio još veći. Mura je nakon velike borbe u čitavoj sezoni, u poslednjem kolu u direktnom obračunu savladala Maribor u Ljudskom vrtu i stigla do šampionske titule.

Staniša Mandić je doživeo veliki peh još tokom leta, kada se teško povredio i pauzirao sve do maja, a onda se vratio i na prva dva meča postigao tri gola, a potom je bio standardan sve do kraja, čime je stavio lični pečat na istorijski pehar koji se našao u vitrinama Fazanerija stadiona.

"Od kada sam došao u klub stvarno je sve bilo sjajno. Momci su super, nema zavidnosti među nama, atmosfera je bila izuzetna. Stručni štab i treneri su fenomenalni, kao i klub, sve je bilo poređeno nama. Što se tiče prvenstva, Maribor i Olimpija kao najveći klubovi, uvek ulaze kao favoriti, ali se odmah videlo da možemo do rezultata. Ja sam lično jako puno verovao. Dok sam bio povređen, kada se gledao ekipu kako igra, rekao sam neće biti iznenađenje da osvojimo titulu. Momci su stvarno igrali odlično. Na kraju sam i ja dao svoj doprinos u finišu sezone. Svi smo podsvesno verovali, možda nismo govorili u javnosti, ali smo imali osećaj da bi moglo da se dogodi nešto veliko", počeo je priču za Mozzart Sport Staniša Mandić.

Partija ekipe Anta Šimundže u Ljudskom vrtu je bila izuzetna i predstavljala je pravu potvrdu svega što je Mura uradila u toj sezoni.

"Stvarno je bila teška utakmica, zna se da tamo retko ko osvaja bodove. Ali znali smo da umemo da igramo fudbal, da smo složni, da imamo pobednički mentalitet. Ja sam sve vreme pričao, pobedićemo ih tamo i uspeli smo. Usledilo je veliko slavlje u svlačionici, potom su nas je dočekalo puno navijača na našem stadionu, stvarno je bilo lepo".

Povreda je bila prilično neprijatna, oporavak nimalo lagan, ali je Mandić stegao zube i u finišu sezone, uprkos bolovima, zaigrao praktično na sopstvenu odgovornost.

"Polomio sam tri metatarzalne kosti, u julu mi je pao igrač na nogu. Tri i po meseca sam bio u gipsu, potom sam nosio štake, a bol mi još nije prošao. Ali šta da se radi, ponekad se mora preći i preko granice bola da bi se došlo do rezultata i uspeha".

LIGA ŠAMPIONA, ISPUNJENJE DEČAČKIH SNOVA, 24. MAJ JEDAN OD NAJVAŽNIJIH DANA U ŽIVOTU

Foto: Aleš Cipot/fotolens.si

Mandiću je ovo bio četvrti veliki trofej u karijeri. Posle Mundijalita osvojio je nacionalne kupove sa Čukaričkim i Murom, a sada je stigao i do prve šampionske titule u seniorskoj karijeri. Sada sledi istorijsko učešće u kvalifikacijama za Ligu šampiona.

"Uvek je lepo kada se osvoji trofej, zato se trenira i igra fudbal. Posle tri dobre sezone, uspeli smo da se plasiramo u Ligu šampiona, da igramo kvalifikacije. Stvarno nema lepšeg osećaja, za mene je to ispunjenje dečačkih snova i velika satisfakcija".

Da li Muri rastu ambicije, spremaju li se pojačanja za Ligu šampiona?

"Stvarno ne znam, to će verovatno u klubu odlučivati. Sigurno će biti pojačanja, ali što se mene tiče ja smatram da svi momci koji su ove sezone bili u klubu zaslužuju da ostanu. Što se mene tiče, ja imam još godinu i po dana ugovora sa klubom i sa velikim iščekivanjima dočekujem letnje pripreme i kvalifikacije za Ligu šampiona".

Posle fenomenalnog kraja sezone, usledili su i oni najvažniji životni događaji za Stanišu Mandića. U Beogradu se 24. maja venčao sa suprugom Katarinom i krstio ćekricu Laru.

"Da, imali smo venčanje i krštenje naše Lere u Crkvi svetog Luke u Beogradu, u čijoj sam blizini živeo. Stvarno je bilo predivno".

Foto: Aleš Cipot/fotolens.si

"SVI IGRAJU POŠTENO, BORE SE SAMO ZA SEBE"

Četiri poslednje sezone u Sloveniji, četiri različita šampiona. Pre Mure to je bilo Celje, a pre toga Maribor i Olimpija. To iz perspektive srpskog fudbala deluje gotovo nestvarno.

"To samo govori o izjednačenosti lige, svako može da dobije svakoga. Maribor i Olimpija jesu najveći, istorijski klubovi, ali i drugi imaju kvalitet. Ima dosta kvalitetnih igrača i klubova. Uostalom, tako je i bolje, jer svi znaju da imaju šansu da pobede i urade nešto veliko".

Završnicu Superlige su obeležile priče o nečasnim radnjama, da li takvih tema ima u Sloveniji?

"Nema. Bar ne da ja znam, nisam nikada čuo ni od koga da se nešto tako dešavalo, kao što ne znam ni kada je u pitanju srpsko prvenstvo. Ovde u šampionatu svi igraju fudbal do kraja, niko nikoga ne pušta, čak i ovi što su ispali iz lige. To pokazuje i primer Gorice, koja je ispala iz lige, ali je pobedila Domžale u završnici sezone. Stvarno su igrali meč kao da im sve zavisi od tih bodova. Svi igraju pošteno, bore se samo za sebe", poručio je Mandić.