Terzić: U ringu smo protiv Alija i Tajsona! AEK od ulaznica ima 22.000.000, Zvezda 5.000.000 evra

Stadion ostaje na istoj adresi, a trening kamp se gradi u Surčinu. Takav je bar plan generalnog direktora Crvene zvezde Zvezdana Terzića, koji je u intervjuu za Politiku detaljno obrazložio šta su sve zamislili u Ljutice Bogdana i zašto šampion Srbije mora da gradi novi stadion.

“Primeri u Evropi su to pokazali. Svi klubovi koji su sagradili nove stadiona duplirali su ili čak tripilirali broj gledalaca na domaćim utakmicama ili isto toliko ili više uvećali prihode... Na primer, AEK ima godišnji priliv od 22.000.000 evra samo od ulaznca, naspram naših 5.000.000. Sagradili su novi, moderan stadion s kapacitetom od 32.000 mesta, koji je rasprodat. O AEK-u govorim kao o klubu iz okruženja gde nije tako fudbalska zemlja kao Nemačka ili Engleska“, kaže Terzić za Politiku.

Zvezdina “Marakana“ jeste kultni stadion sa ogromno tradicijom i navijačkim emocijama, ali je prema rečima Terzića i – zastareo objekat.

“Ja razumem da su mnogi naši navijači emotivno vezani za slavnu tradiciju, ali bože moj, svi veliki klubovi u Evropi koji su izgradili nove i moderne stadione bili su vezani za slavnu istoriju i tradiciju starih stadiona, ali so to prevazišli. Postali su svesni, ako klub želi da se dalje razvija, ne može bez novog stadiona“.

Postoji i tu doduše više opcija...

“Ostaje sam dilema da li treba rekonstruisati stadion ’Rajko Mitić’, kako želi jedan broj navijača, ili ga potpuno srušiti i napraviti potpuno novi, što je, prema mom mišljenju, jeftinije, funkcionalnije i celishodnije“, ističe Terzić.

Zvezdan Terzić (©Starsport)

Svakako bi stadion ostao na istom mestu, dok bi prostor na kome su sada tereni, akademija i sve ostalo bio iskorišćen da klub zaradi ozbiljan novac i sebi izgradi moderan trening centar negde u Surčinu. Šta bi se dakle gradilo i da li bi Zvezda tu bila investitor?

“Crvena zvezda se neće time baviti. To bi joj odvuklo fokus od osnovnog biznisa, a to su sport i fudbal. Mi možemo da se bavimo izgradnjom stadiona, a oko neka grade država, fondovi... Najviše bih voleo da napravimo dogovor sa državom, da joj prodamo zemljište oko nas, pa neka država traži partnere. To je najčistije. Zvezda, jednostavno, mora da se razvija“.

OPEKLI SMO SE ZA MITROVIĆA, VELJKA HTELI DA PRODAMO KAO MODRIĆA...

Na razne načine. Stadion je samo jedan deo priče. Transferi su drugi. I tu dolazimo do one priče stare koliko i sam fudbal u Srba. Da li smo mi ovde prinuđeni da prodajemo igrače već sa 18 ili 19 godina, jer bogati klubovi sa zapada ovde ne traže kvalitet, već potencijal. Odnosno, da li bi, hipotetički govoreći, bilo korisno ili štetno kada bismo danas mogli da vratimo pravilo da igrači mogu u inostranstvo tek kada napune 28 godina?

“To bi bio finansijski autogol. Mi so se već opekli za Stefana Mitrovića. Imali smo ponudu od pet miliona evra i čekali smo bolju. Pustili smo ga za milion i po. Za Veljka Nikolića imali smo ponudu od četiri, pet miliona evra. Čekali smo da ga prodamo kao Luku Modrića za 10.000.000, jer je to nagoveštavao, a pustili smo ga za nula. Za Erakovića smo imali devet miliona, odbii smo i prodali ga za sedam. Ako ne osetite da je igrač u finansijskom piku... Kako igračiu rastu godine starosti, tako mu cena pada“, pojašnjava Terzić.

A cena je bitna, jer kako samo Terzić ističe – novac je mnogo bitan. Pa dok priča o tome da li je za Zvezdu bolje da igra u isplativijoj Ligi šampiona ili u skromnijoj Ligi Evrope, gde je ipak konkurentna, generalni direktor crveno-belih kaže...

“Mi smo bivši šampioni sveta koji ulaze u ring protiv Muhameda Alija i Tajsona. Mi ne možemo da biramo protivnike.U DNK Crvene zvezde nije da se zadovoljavamo Ligom Evrope“.

Ali...

“Od Uefe dobijamo godišnju analizu prihoda i rashoda klubova. Ogroman broj klubova prihoduje izmešu 600.000.000 i 900.000.000 evra. Mančester Sii je ove godine prihodovao milijardu i sto miliona evra. Ljudi koji ne znaju kažu – nije sve u novcu. Jeste, sve je u novcu. Kupite najbolje igrače i najboljeg trenera i oni igraju. Ne igra svetla tradicija. Bajern plati Harija Kejna 120.000.000 evra u njegovoj 32. godini, a za Halanda je spreman da plati 250.000.000. Globalizacija je učinila da velikim novcem može da se kupi sve, osim tradicije i istorije“, završava Terzić intervju za Politiku.