Terzić opširno za Večernjak: O čemu Delije odlučuju, zašto neće u menadžere i šta je crtao Mamiću na skijanju 2013...

Zdravko Mamić je godinama bio popularniji u Srbiji nego u Hrvatskoj, pošto su Srbi videli samo plodove njegovog rada u Dinamu, a ne i sve “zakulisne“ radnje. Ali Zdravko Mamić je sada u bekstvu, pa je fokus usmeren na Zvezdana Terzića. Ne samo u Srbiji, već i u regionu, Terzić je trenutno fudbalski funkcioner sa najvećim uspesima, pa se i zagrebački Večernji list javio za intervju kako bi objasnio veliki uspon Crvene zvezde u poslednjih nekoliko godina.  Sve te priče o Zvezdi ste međutim već više puta slušali iz Terzićevih usta i u domaćoj javnosti. Odgovori na neka druga pitanja privukli su nam pažnju. Posebno oni u njegovom odnosu sa Mamićem.  Ali prvo jedna strogo fudbalska tema. Jadranska liga sa ex-YU zemljama....
“Od rata su prošle 24 godine i ta liga nije zaživela i mislim da nikad i neće. I dalje postoji antagonizam, neprijateljstvo. Nismo spremni ni mi ni vi. Na stranu što su navijačke grupe i tu i tamo protiv, čak ni to nije ključno. Svi bismo imali korist, pre svega finansijsku, bili bismo stabilniji. Nije isto da li je na Maksimiru Slaven Belupo ili Zvezda, kao što nije isto dolazi li u Beograd Hajduk ili Radnik iz Surdulice. Neće to zaživeti. U košarci to može da prođe jer se kroz nju ne provlači pitanje nacionalnog identiteta kao kroz fudbal. Kad sam saznao koliko je koštala organizacija one dve utakmice reprezentacija Srbije i Hrvatske u Beogradu i Zagrebu 2013. rekao sam da je to neisplativo. Uopšte ne razmišljam o obnavljanju te lige“, rekao je Terzić za Večernji list.

Decidiran odgovor i na pitanje da li bi crveno-beli danas doveli Hrvata u tim. Mada to baš i nije Terzićev izbor koliko navijačka priča.
“Nisam pristalica zatvaranja u nacionalne okvire. Globalizacija je izbrisala granice, a profit postavlja pravila. Mi bismo da Zvezda igra u Ligi šampiona, ali da igra 11 Srba. Voleo bih da je tako, ali to je iluzija. Nama su najskuplji srpski igrači. Sve što vredi ode napolje, a stranci su nam jako pomogli da se stabilizujemo, od onih prvih koji su stigli 2015, počevši s Ibanjezom. Što se tiče igrača iz regiona, mi smo, uvažavajući emocije naših navijača, prepustili Zdravku Mamiću i Dinamu iz Zagreba kao najvećem konkurentu u regionu, nepresušan izvor igrača. Poštujem mišljenje severne tribine iako se često ne slažemo. Ali uvažavam jer znam da ga neće menjati. Oni se ne mešaju u operativno poslovanje kluba, poštena su grupa i zato imaju snagu. Ne postoje jedan ili dva lidera s kojima možeš da razgovaraš, imaju 40 vođa! Ali, dok ne postignu konsenzus, ne odlazi se sa sastanka. I jednom kad zauzmu stav, više ga ne menjaju. Ne pokušavam da ih menjam, jer je to nemoguće“, odgovara Terzić.

A sad i o odnosu sa Mamićem.
“Jako cenim sve što je Dinamo napravio poslednjih 15 godina, a Zdravka Mamića jako volim. Prvo kao čoveka, a onda ga poštujem i kao sportskog radnika jer je napravio kapitalne stvari za Dinamo i hrvatsku državu. Dinamo i hrvatski fudbaleri najveći su promoteri vaše države. Za to što su napravili igrači koje je Mamić stvorio ne postoji novac koji bi mogao biti ekvivalent kroz reklamne spotove na CNN-u i BBC-ju ili ne znam gde. Mislim da je država prema njemu bila nepravedna. Svi su sebi uzimali zasluge nakon srebra u Rusiji, a on koji je sve to stvorio gledao je to sa strane. Potcenio je sredinu u kojoj živi. Sve sam mu to ’nacrtao’ 2013. kad smo bili na skijanju“.

Gde na skijanju?
“U Austriji. Satima smo ostali uz šank, malo popili i dosta pričali jer sam ja prošao kroz sličnu situaciju, bio najmlađi predsednik fudbalskog saveza u Evropi, kandidat za Izvršni odbor Uefe i znam što je kad se previše uzdigneš. Ljudi žele da te ’sravne’, naročito u neuspešnim sredinama. Rekao sam mu: ’Nije to tema, znam ja da ti radiš dobre stvari za Dinamo, reprezentaciju i Hrvatsku, sve si u pravu. Problem je što će ljudi koji će da odlučuju o tvojoj sudbini da gledaju svoj lični interes. Počeo si da smetaš, shvati to’. To je bilo vreme kad je počeo da se prepucava s onim ministrom iz Rijeke (Željko Jovanović, prim.aut). Rekao sam mu da mi se to ne sviđa i da je odlika mudrih ljudi da se povuku kad su na vrhu. Govorio sam mu iz svog iskustva. Gde je završio Milošević, gde Đinđić, gde su završili Sanader, Todorić, gde je pet najmoćnijih biznismena u Srbiji i kako su završili... Gde si ti, Zdravko, sad? I to kur*evito ponašanje, sva ta svađa s medijima, nizak prag tolerancije... I dalje mislim da je dobar čovek, jako ga volim, ali iritirao je. I dočekali su ga. Napravio je stvari za udžbenike, sreća je Dinamova da još ima kontrolu“.

A kad se Mamić pomene u istoj rečenici sa Dinamom jasno je da su astronomski transferi prva asocijacija. Pa i logično pitanje za Terzića, kad će Crvena zvezda da prodaje igrače za 20.000.000 evra i više?
“Zdravka možete da volite ili ne, ali u našem je poslu samo rezultat merilo. Puno toga utiče na visinu transfera, mislim da najmanje utiču nečije pregovaračke sposobnosti. Dinamo je imao dobru situaciju jer je bio neprikosnoven u Hrvatskoj, svake godine osvajao je titulu i igrao u grupnoj fazi u Evropi. I nije prodavao igrače s terena u Sisku ili Zadru, već s terena u Uefinim takmičenjima. Zatim, imao je uticaja na događanja u HNS-u. Zdravko je majstor biznisa i znao je da mora da ima reprezentativce, i to mlade igrače. Zatim, nije bio u takvim finansijskim problemima da mora da prihvata prvu ponudu, već bi rekao cenu pa ti ako hoćeš, uzmi. Ako ne, ima ko hoće. Mi smo sad počeli da se dižemo“.

Istina, Mamić sad plaća cenu takvog poslovanja. I može Terzić da ga donekle razume. I sam je imao probleme sa zakonom i jedno je vreme ležao i u pritvoru.
“Namestiš glavu, kažeš to je tako i ne razmišljaš kako je napolju... Ja sam se vratio dobrovoljno iako su mi prijatelji govorili: ’Nemoj, prevarićete“. Troje dece je u Beogradu raslo bez mene. Za ono što su me teretili, očekivao sam orden, a ne pritvor! Ali dođeš u situaciju da ti neljudi odlučuju o sudbini. To su državni mehanizmi koji su često zloupotrebljeni. Kad sam vidio da se taj pritvor s obećanih deset dana produžio na sedam meseci, shvatio sam da me država prevarila. Imao sam sreće što je Apelacioni sud rekao da je protivzakonito dalje zadržavanje u pritvoru. Morali su da me puste. Održalo me je to što sam puno trenirao i puno čitao“.

Iz ove perspektive ta vremena Terziću verovatno deluju kao neka davna prošlost. Pa na pitanje o tome zašto se, kad je već otkrio Branislava Ivanovića, nije upustio u menadžerske vode gde je veća zarada otkriva i zašto mu se više dopada rad u Ljutice Bogdana.
“Pre nekoliko dana pričao sam s prijateljem, sudijom specijalnog suda. Kaže mi: ’Radim za 2.000 evra plate, a moje kolege koji mnogo manje znaju kao advokati rade pet do deset dana u mesecu, a za slučaj uzmu i po 20.000 evra’. Sve stoji. Ali advokat mora da čeka u nekoj kancelariji, kod nekoga kao što si ti. Ti si taj koji ima društveni status i odlučuješ o tuđim sudbinama. Jedno je kad sam ja šef saveza ili kluba, a drugo kad sam neki tamo agent pa nekog zivkam, taj mi se ne javlja, molim, nudim... Da budem uslužna delatnost? Nikad! To su neke stvari vezane i za ego, ali nije isto ako sam direktor Zvezde i otvaraju mi se sva vrata u državi ili sam neki agent“, iskreno će Terzić.

Naravno, kako je intervju dat za hrvatski list, moralo se pomalo i u ratu... Počelo je podsećanjem da je Terzić bio na koncertu Prljavog kazališta u Beogradu 2012. godien...
“To su pesme uz koje smo odrastali, zaljubljivali se, u svakoj pesmi nađeš sebe ili uspomene. Van pameti mi je da zbog političkih razloga budemo protiv onoga što jesmo, a jesmo ljudi. Kad je počeo rat, mislio sam da je to ružan san, da je to nešto nemoguće. Imam puno prijatelja s ove i s one strane, pa venčao me Hrvat! Miljenko Špoljarić iz Belišća, moj saigrač iz OFK Beograda. Volim Srbiju, ali nisam učen da nekog mrzim“, zaključio je Terzić intervjuu za Večernji list.

(FOTO: Star Sport)