Tedić: Holandija može do trona i bez Van Dajka, De Bur je kasno promenio formaciju, ali još je rano za osude

Povređeni su im neki mnogo bitni igrači, promenjen je selektor u odnosu na onog koji ih je vodio u kvalifikacijama, ali i pored toga Holanđani od svoje fudbalske reprezentacije očekuju da će da osvoji Evropsko prvenstvo ili u najmanju ruku da igra u samoj završnici. U to nas uverava mladi srpski fudbaler Slobodan Tedić, trenutno napadač Zvolea na pozajmici iz Mančester Sitija.

Nekadašnji golgeter Čukaričkog proveo je prethodnu sezonu u Erediviziji, igrao je protiv velikog broja igrača koji sada nose narandžasti dres. U razgovoru za Mozzart Sport pomalo nas je iznenadio rečima koliko je zapravo ambiciozna Holandija.

„Mislim da im je jako bitno da osvoje zlato. Igrao sam tamo godinu dana i bukvalno se samo spremaju za Evropsko prvenstvo i o tome pričaju. Ogromna su očekivanja, ne samo od strane navijača i igrača, nego ih i mediji podržavaju i najavljuju kao da će da se uradi nešto veliko. Dosta je tu mladih fudbalera iz Eredivizije, koji su željni dokazivanja“, objasnio je Tedić na početku razgovora za naš portal.

21.00: (1,77) HOLANDIJA (3,50) UKRAJINA (5,00)

Imala je Holandija neke velike selekcije. Kada je 1988. godine postala evropski šampion zvezde tima su bile Marko van Basten, Rud Gulit, Frank Rajkard i Ronald Kuman. Do polufinala na Mundijalu deset godina kasnije vodili su ih Denis Berkamp, Mark Overmars, Edgard Davids, Patrik Klajvert, Frank de Bur i Jap Stam, a do bronze 2014. u Brazilu Robin van Persi, Vesli Snajder, Arjen Roben…

Navijači De Buru: Igraj 4-3-3; De Bur navijačima: Važi, igramo 5-3-2

Sada nedostaju Holanđanima takve zvezde, ali Tedić u tome i vidi njihovu šansu.

„Imali su po imenima jako velike igrače, prethodna generacija je definitivno po imenima zvučala atraktivnije, pa su opet propustili Evropsko prvenstvo u Francuskoj i Mundijal u Rusiji. Imaju i sada neke sjajne igrače, ali podmladili su tim i mnogi još uvek nisu pokazali sve šta znaju. Ozbiljna su reprezentacija i mogu mnogo toga sjajnog da urade, uprkos povredama koje su pretrpeli“.

Tu se pre svega misli na Virdžila van Dajka, ali i na Donija van de Beka.

„Van Dajk je glavni igrač Holandije, kapiten koji drži celu odbranu, reprezentacije, ali i Liverpula. Mnogo se oslanjaju na njega i videlo se da je teško nadomestiti njegovo odsustvo. Van de Bek nije ove godine odigrao previše utakmica za Mančester Junajted, ali je bio takođe važan igrač za Holandiju i poseduje ozbiljan kvalitet. Njegova povreda je takođe veliki udarac. Međutim, ponavljam, Holandija i bez njih ima ozbiljnu ekipu. Nije Memfis Depaj jedini vrhunski igrač, imaju i Vajnalduma, Klasena“, objašnjava Tedić.

KVOTA U MOZZARTU NA TO DA ĆE HOLANDIJA DA OSVOJI EVROPSKO PRVENSTVO JE 13.00

Čak i sa Van Dajkom Holandija je primala mnogo golova. To je ceh igranja napadačkog fudbala. Zato Tedić savetuje kladioce da igraju na golove kada su na tiketu Lale.

„Takva im je liga, uvek se igra napadački fudbal. Više ga preferiraju i koncentrišu se na napad. Holandija je po tome poznata. Odbrana je u fudbalu naravno jedan od glavnih aspekta, ali Holandija se pre svega fokusira na napad i ponekad malo zapostavljaju igru pozadi. Jednostavno, igraju na gol više. Holandija je poznata po dosta primljenih i datih golova, kao i po dosta žutih i crvenih kartona“.

Selektor Frank de Bur je u poslednjoj prijateljskoj utakmci, protiv Gruzije (3:0) potpuno promenio sistem i zaigrao u formaciji 5-3-2. Tedić razume čemu taj eksperiment, ali i smatra da je on došao prekasno i da bi to moglo da košta skupo Holanđane.

„Verovatno je do promene formacije došlo baš zbog te nesigurnosti uzrokovane povredom Van Dajka. Pokušao je De Bur da igra sa pet igrača nazad. Svesni su da im je odbrana slaba tačka i da moraju da porade na tome. Formacija dobra, ali mora baš dugo da se uvežbava. Previše je kompleksna da bi se usavršila posle nekoliko treninga. Videćemo koliko su uspeli da je uigraju i kako će to da izgleda na samom turniru“, ne zvuči Tedić baš optimistično.

Frank de Bur (©Reuters)

Sa takvim kritikama De Bur se susretao već u karijeri, mnogo pre nego što je na klupi Holandije zamenio Ronalda Kumana. Kao trener Kristal Palasa se kratko zadržao u Premijer ligi, najviše zbog toga što je pokušao da natera ekipu da igra na posed, iako je to tim kojem odgovara samo direktan fudbal. Nije umeo da oseti tim i adaptira taktiku potrebama igrača.

„Mnogo je teže biti trener reprezentacije nego u klubu. Tu nemate vremena da sve svoje ideje usmerite i pokažete. Jednostavno, teško je kada vam igrači nisu tu svaki dan, nego se okupe na svaka tri ili četiri meseca. De Bur je veliki stručnjak, dokazao je to sa Ajaksom, a nadam se da će da se pokaže i sada na Evroposkom prvenstvu. Uostalom, Savez ga je izabrao za selektora, sada mora da mu sve posveti. Ima pravo da radi šta želi, da postavi taktiku za koju on misli da je najbolja, a mi ostali možemo samo da gledamo i komentarišemo. Ipak, selektor je taj koji stoji iza svojih poteza i koji će prvi da ostane bez posla ako to ne bude izgledalo kako treba“.

Ninković: Ševa stalno pričao o taktici, dosta će zavisiti od Malinovskog, voleo bih da Jarmolenko obeleži turnir

Ipak, De Bur ne uživa veliko poverenje. Ušao je u istoriju Holandije kao prvi selektor koji nije trijumfovao nijednom na svoja prva četiri meča na klupi. Iako su rezultati kasnije popravljeni, delovalo je da su Lale bile opasnije sa Kumanom.

„Još nije ni počelo prvenstvo, zato bih izbegao tu temu. Uvek postoji upoređivanje selektora, ne samo u ovom slučaju. Ko god da dođe, poredi se sa prethodnikom. Mislim da to može da se gleda samo po uspehu, a tek ćemo da vidimo kakav će da ostvari De Bur na Evropskom prvenstvu“.

Holandiju je pogledala sreća na žrebu. Lale su u grupi C sa Ukrajinom, Austrijom i Severnom Makedonijom, a kako igraju mečeve u Amsterdamu, jasno je da su apsolutni favoriti.

„U ovoj fazi takmičenja više nema lakih utakmica. Upašće u ogroman problem ako budu mislili da će lako do bodova i krenu da potcenjuju protivnike. Ipak, ako budu pristupili mečevima maksimalno ozbiljno, ni najmanje ne sumnjam u to da će da osvoje prvo mesto i plasiraju se u osminu finala, a kada kređe eliminaciona faza, tamo je sve moguće i nijanse odlučuju“.

(©Reuters)

Prethodno Evropsko prvenstvo je to i pokazalo. U ovom sistemu, kada i trećeplasirani timovi mogu da prođu dalje, lakše je videti iznenađenja. Na prošlom turniru smo u završnici gledali Vels, Island i Mađarsku.

„Na turnirima uvek ima izuzetaka i nikad se ne ostvare sve prognoze. Neko iskoči, neko od favorita razočara i ispadne. I ove godine će da bude tako“, rekao je Tedić, a onda otkrio i za koga će da navija:

„Pošto nažalost nema Srbije na turniru, voleo bih da tron osvoji, odnosno odbrani Portugalija. Volim Kristijana Ronalda, on mi je omiljen igrač i zbog njega bih voleo da Portugalci budu prvaci. Prošli put su osvojili, nema razloga zašto sada ne bi mogli da ponove uspeh“.

Pored Portugalaca, među glavnim favoritima za tron su aktuelni svetski prvak Francuska, ali i Nemačka. Sve tri selekcije su u istoj grupi.

„Definitivno najzanimljivija grupa na turniru. Ko nju bude prošao imaće ogromne šanse da postane prvak. U Holandiji se dosta priča o tome da bi Belgija mogla da im bude najveći konkurent, mnogi očekuju da će oni da dođu do finala. Kevin de Brujne se povredio u finalu Lige šampiona, ali je uz ekipu i moći će da im pomogne“.

Tedić je do sada igrao fudbal u dve zemlje, Srbiji i Holandiji. Smatra da bi kod nas moglo da se nauči dosta toga od Holanđana.

Srbija je bila na Mundijalu u Rusiji, ali je tamo imala samo dvojicu igrača iz domaće lige. Holandija ih sada ima čak 12 iz Eredivizije.

„Ovo je period u kojem se pojavilo u holandskom šampionatu mnogo talentovanih mladih igrača, a oni su to znači da prepoznaju i podrže. Imaju poverenje u mlade igrače, što za njih može da bude samo veliki plus. Mislim da je poslednjih godina i u Srbiji dosta napredovalo u tom smeru, da je u tome pomoglo ovo pravilo sa dvojicom igrača do 21 godine. Nadam se samo da ćemo da nastavimo i mi sa razvojem“, zaključio je mladi reprezentativac Srbije razgovor za Mozzart Sport.

(Piše: Strahinja MILIĆEVIĆ)