Talični čovek Ognjen Ilić: Radnički 1923 i OFK Beograd uveo u Superligu, sa Jedinstvom ispisao istoriju

Ako hoćete uspeh pozovite – Ognjena Ilića. Kratko i jasno. Bez mnogo filozofiranja. To najbolje znaju klubovi  iz Mozzart Bet Prve lige Srbije kojima je rođeni Kragujevčanin bio taličan. Jedinstvo sa Uba je poslednji klub koji je to osetio, a pre njega Radnički iz Kragujevca i OFK Beograd Mozzart Bet. Njih je uvodio iz Mozzart Bet Prve u Mozzart Bet Superligu. Ubljani su sa Ognjenom kao kapitenom tima ispisali jedan od najvećih trenutaka u 86 godina dugoj istoriji kluba.

Na bajkovit način su se domogli polufinala Mozzart Kupa Srbije. Protiv Zemuna su morali dvaput da se vraćaju iz mrtvih i posle penala (2:2, 6:5) obezbede prolaz dalje. Ognjen je bio taj koji je u penal seriji iz drugog pokušaja bio precizan (morao je da ponovi izvođenje zbog duplog kontakta), kasnije je gledao kako njegov saigrač Uroš Savković trese mrežu i donosi pobedu.

U jednom momentu je izgledalo da je situacija bezizlazna. Zemun je sjajnim golom rezerviste Dimitrija Tabakovića poveo (2:1), nije ličilo da će utakmica otići u jedanaesterce, međutim, Ubljani su imali drugačije planove.
„Golem uspeh kako za klub, tako i za igrače. Jedna smo od najmlađih ekipa u drugom rangu, uz Grafičar možda i najmlađa, što ovaj rezultat čini još većim. Naravno, pokušaćemo da i u tom polufinalu napravimo čudo, ali igraćemo bez bilo kakavog pritiska, ovo što smo do sad napravili je vanserijski rezultat. Što se tiče utakmice, svaka koju smo igrali protiv Zemuna bila je stresna i završila se istim rezultatom – 2:2. Ova nije bila ništa manje stresna od prethodnih. Prvi gol smo primili bukvalno, ni iz čega, što nam tokom čitave sezone predstavlja problem. Posle toga, imamo igrača više i primamo onakav drugi gol, gde je dečko raspalio sa 30 metara. Pomislio sam da je kraj, da nema nazad. Bili smo u nokdaunu. Drago mi je što nisam bio u pravu“, počeo je Ognjen ilić razgovor za Mozzart Sport.

Ludilo iz regularnih 90 minuta, prenelo se na penale.
„Dolazim na red, šutnem prvi i sudija primeti dupli kontakt i hajde sad ti ponovi i budi precizan kao prvi put. To je strašno teško. Čak mi je taj drugi penal bio lakši za šutiranje od prvog, znao sam da golman nema šanse da odbrani. Kod prvog mi nije jasno kako sam uopšte uspeo da se okliznem onako, čudno mi je noga otišla, ali srećom, nije bilo kobno. Nagrađeni smo za sve što smo uradili tokom utakmice. Baš u trenucima kad je bilo najteže, pre tih penala, Uroš Matić je promenio formaciju, igrali smo sa trojicom pozadi i dva špica. To nas je i odvelo do penala“.  

Sad kad su već prošli među četiri najbolja i nalaze se na korak od meča za pehar u najmasovnijem takmičenju, stajanja neće biti, zato Ilić želio da na Ubu vidi Superligaše.
„Voleo bih da igramo kući i da nam dođe Crvena zvezda. To bi bila najbolja nagrada za mlade igrače u ekipi kojih ima puno. Naravno, nemam ništa protiv ni da igramo sa Vojvodinom. Voleo bih da bilo ko od ta dva kluba dođe na Ub. Da bude spektakl i praznik fudbala za pamćenje“.

O tome koliko je meč sa Zemunom bio težak, govori i činjenica da preteranog slavlja u svlačionici nije bilo.
„Toliko sam bio izduvan i umoran da nisam imao snage da se mnogo radujem. Naravno, svi smo bili pozitivni, srećni, puni utisaka, ali bili smo i maksimalno isceđeni. Ovo je utakmica koju smo već stavili ad akta. Bilo je, prošlo je, zaboravljamo sve i idemo dalje. Čeka nas Smederevo u prvenstvu, to nam je možda utakmica sezone jer pobeda nas vodi u mesta za plej-of što nam je bio cilj pre početka sezone. Očekivao sam da ranije budemo tu, spletom raznih okolnosti to nismo uspeli. Ako ništa drugo, uspeli smo da ispišemo istoriju u Kupu onakvom pobedom protiv Zemuna“.

Kao što smo već napisali ranije, Ognjen je čovek koji klubovima za koje igra donosi sreću. Tako je još od sezone 2020/21 kad je sa svojim Radničkim iz rodnog Kragujevca iz Mozzart Bet Prve ušao u Superligu.
„Ja sam u Radničkom bio od pete godine, sanjao sam da igram za prvi tim. Sećam se kad sam skupljao lopte iza gola, a igrali Darko Spalević i Filip Kostić. Sanjao sam da sa mojim Radničkim igram u Superligi i to mi se ostvarilo, bio sam tu i kad je finansijska situacija bila teška, debitovao sa 16 godina, zakačio čak i Srpsku ligu. Te sezone kad smo se vratili u društvo najboljih sam imao dobru minutažu, na kraju mi je istekao ugovor, ali taj period pamtim kao možda najlepši u karijeri. Uveo sam ih u Superligu, posle ih ostavio u istoj. Nadam se da neće ništa zabrljati, a-ha-ha“.

Što je napravio sa Šumadincima, ponovio je sa OFK Beogradom na još uverljiviji način. Romantičari su se te 2024. posle osam godina vratili u Mozzart Bet Superligu.
„Bila je to strašna ekipa u svakom smislu. Ljudski i igrački. Simo Krunić je kao vrhunski pedagog znao kako da priđe svakom od nas. Kako smo počeli sezonu i koliko smo ubediljvi bili, maltene nije bilo trika da se ne plasiramo u elitnu rang. Delio sam svlačionicu sa momcima kao što su Sale Marković, Andrija Kaluđerović, Filip Kasalica, Nikola Vujadinović i mnogi drugi. Drago mi je što sam učestvovao u svemu tome i što sam nosio dres jednog od najvećih klubova u Srbiji. Izgleda da baš umem da odaberem klub u kom ću da igram. Svi su se usrećili sa mnom, a-ha-ha)“.

Malo je nedostajalo da i Mladost GAT sa njim uđe u viši rang, međutim, isprečili su se finansijski problemi koji su doveli do toga da klub više ne postoji.
„Imali smo niz od 18 mečeva bez poraza, a u prve 22 utakmice izgubili smo samo jednom. Konstanto smo se motali oko prve i druge pozicije. Iskreno, kad sam otišao iz OFK Beograda, nisam želeo da više igram Prvu ligu, hteo sam nešto bolje, ali eto poklopilo se da dođem u Mladost GAT. Ako ništa drugo, druženje je bilo fenomenalno, rezultati dobri, što se tiče infrastrukture, to je bio nizak nivo, ali dobro, ne može sve da bude idealno. Krivo mi je što se klub ugasio, jer je mogao da bude jedan od najjačih na području Vojvodine“, prisetio se Ilić.

Da li će njegova ekipa da se plasira u finale, o tome u Jedinstvu niko ni ne razmišlja, Ognjen ponajmanje. Opet, rođeni Šumadinac se pokazao kao talija maltene svim klubovima čiji je dres nosio. Posle Kragujevca, Beograda i Novog Sada, pelcer je doneo i na Ub, a dejstvo je pozitivno. Nije ni to slučajno.