Tajno oružje je postalo javno, Roben sa Čika Dače zalama ka Evropi

Odlika pravih timova je da imaju plan A, plan B, plan C… I tako dalje. Radnički iz Kragujevca ove sezone dokazuje iz utakmice u utakmicu da je pravi tim. Sa glavom i repom koji dobar fudbal naplaćuje bodovima.

Sjajna prolećna sezona Kragujevčana je juče doživela još jednu lepu epizodu. U jednoj od utakmica sezone u sjajnom ambijentu je pobeđen direktan rival Čukarički 4:3 i napravljen još jedan veliki korak ka Evropi. Junak pobede je bio Vasilije Đurić koji je ušao sa klupe u devetom minutu i bio nerešiva enigma za odbranu Brđana.

Bio je zaslužan za dva od četiri gola i pokazao da je jedan od najbitnijih igrača Radničkog u prolećnoj renesansi. Đurića smo pred razgovor zatekli kako prima infuziju… Neophodan proces oporavka u paklenom raspored Kragujevčana ovog proleća.

"Jeste, stvarno je gust raspored. Igramo na dva fronta dva puta nedeljno. Mislim da smo u poslednjih dvadesetak dana odigrali šest ili sedam utakmica. Stvarno je naporno, ali imamo dobar igrački kadar da to iznesemo. Bilo je dosta rotacija i sasvim dobro smo to odradili. Najbitniji je oporavak između utakmica", počinje priču Vasilije Đurić za Mozzart Sport.

Kako odrađujete taj oporavak? Šta radite?

"Sauna, led, masaže, infuzije... Čelnici kluba se zaista trude da nam u Kragujevcu omoguće što bolje uslove oporavak i regeneraciju".

Koliko je kod vas ta energetska potrošnja drugačija s obzirom da svi potenciraju intenzitet fudbala koji igrate?

"Od kada je Feđa Dudić stigao u klub, od prvog treninga nam je stavio do znanja kakav fudbal želi. Ofanzivan i napadački što zahteva mnogo više trčanja i intenziteta. Koliko vidim, svi momci dobro odgovaraju na te zahteve. Borimo se, trudimo, radimo svaki dan žestoko, a onda i rezultati dolaze".

Pričaj nam malo o Feđi Dudiću. Osim što je probudio ekipu, razmrdao je i grad kao da je direktor marketinga.

"Dobro ste rekli, vidite da poziva navijače pred svaku utakmicu da ih bude više. Pravimo najbolje rezultate u istoriji kluba, a Feđa pokušava da to maksimalno iskoristi za ceo ambijent. Čovek je stvarno napravio veliki bum u srpskom fudbalu. Ceo grad Kragujevac je digao na noge i sad svi pričaju o fudbalu. Polako se vraća publika gde je joj je i mesto".

Kako to izgleda po gradu? Ta euforija…

"Kada sednete u neki kafić, ljudi vam prilaze, govore da opet navijaju i idu na stadion, podržavaju nas da izdržimo do kraja, pošalju turu pića… Stvarno lep osećaj i velika satisfakcija. Naravno, bilo je i loših trenutaka, u prvom delu sezone. Mislim da smo tada vezali pet poraza… Kako je tada bilo? Zatvori se u stan i ne izlazi nigde. A sada uživamo…".

Jeste li svesni kako kakvu ste sliku napravili o sebi i koliko ste dopadljivim fudbalom privukli pažnju?

"Mislim da odavno u nekoj utakmici u Srbiji nije viđen bolji i lepši fudbal kao juče. Otvoren fudbal za gol više fudbal s obe strane. Sve dodatno dobija na težini ako se zna kakva je bila važnost utakmice. Retko se u Srbiji dešava da dve ekipe koje su direktni rivali sa Evropi igraju tako otvoreno. Mislim da ćemo i mi sami postati svesni ovog što radimo tek kad se završi sezona. Trenutno nemamo vremena da uživamo. Evo, juče je bila malo euforija posle utakmice, a već u sredu je polufinale Kupa, idu analiza i pripreme za utakmicu".

Da se vratimo na tvoj učinak. Juče si opet ušao sa klupe i bio čovek odluke, ali nisi baš imao idealan ulazak u utakmicu jer je pao gol preko tvoje strane…

"Nismo očekivali da će Bevis morati da izađe tako brzo. Ušao sam nezagrejan, samo sam obukao dres i uletao u teren. Trebalo mi je 15-20 minuta da me 'probije' i kasnije je išlo lakše".

(gol pogledajte na 6:10)

Kasnije si se iskupio i bio čovek odluke. Odradio si veći deo posla kod Ortizovog gola, kasnije dao još jedan.

"Trudim se maksimalno da iskoristim svaki minut koji dobijem. Verujte mi, sve to gledam kao na čin Božje volje. Eto, juče sam ja bio igrač odluke, možda će sutra biti neko drugi".

Ortiz je prvi gol postigao posle tvog solo prodora. Na isti način si postigao gol za 3:3. Pre nekoliko dana si na sličan način dao gol Voždovcu. Svi znaju da ćeš da zalamaš i driblaš, ali niko da te zaustavi… Podsećaš na Arjena Robena kada bi krenuo da lomi čuvare. Kako ti uspeva da prolaziš na isti način?

"Ne znam, ranije sam igrao i prednjeg veznog, ali evo sada uglavnom dobijam priliku po boku i tu mi je najlakše da dobijem loptu u noge, napravim par driblinga i eto". 

(gol pogledajte na 0:45)

Ne bojiš da će rivali da te 'provale'?

"Nije me strah, stvarno. Kad imam pomoć Boga, verujte mi da me nije strah ničega".

Voliš li više da igraš desno ili levo?

"Više mi prija levo".

Na internetu smo našli i gol dok si igrao u Metalcu koji je izabran za gol meseca u PLS-u. Zalomio si sa desnog krila i pogodio levom nogom. Šutiraš sa obe noge?

"Desna mi jača, ali služim se dobro i levom".

Znaš li koji igrač je Superligi više puta ušao sa klupe od tebe irgajući za jedan klub ove sezone?

"Ne znam".

Samo Nemanja Nikolić iz Partizana. Može se reći da si jedan od najboljih džokera u ligi.

"Pa eto, nisam stvarno znao za taj podatak".

Kako ti prija ta uloga?

"U prvom delu sezone sam imao i povredu, bio sam mesec i po dana van terena, a ekipa se već iskristalisala, rezultati su išli super i onda nema ni razloga trener nekog pomera. U drugom delu koristim svaki minut koji mi se pruži da pružim maksimum. Što je do mene, trudim se da odradim, a šta će biti kasnije je božja volja".

Možda je taj tvoj primer najbolja slika atmosfere timskog duha u Radničkom?

"Iskreno, nikad nisam imao bolju svlačionicu i bolje saigrače nego sada u Radničkom. Neverovatno je kako svaki saigrač bodri jedan drugog bez obzira da li bio na klupi ili starter. Imamo fantastično drugarstvo i ne znam da li ovo može opet da mi se ponovi nekad".

Da li je istina da je kapiten Slobodan Simović tvoj mentor i da te 'uzeo po svoje'?

"Jeste. Kad niko nije verovao u mene, on jeste i kao pravi lider mi je pomagao savetima. Evo da iskoristim i ovu priliku da mu se zahvalim na svemu što je uradio za mene".

Da li vas ta atmosfera i hemija teraju da u ovom ludom tempu i intenzitetu igrate preko granica mogućnosti?

"Opet ponavljam, niko nije ni svestan šta radimo. Ovoliko pobeda zaredom, ovakvi rezultati… Ko bi rekao na početku sezone kad smo nizali poraze da ćemo na proleće boriti za Evropu? To niko nije ni sanjao..."

©Starsport

Šumadija ti prija iaki su Lala. Kako si došao do Radničkog?

"Ja sam iz Stanišića, malog mesta kod Sombora. Kao dečak sam stigao u Zvezdinu omladinsku školu, bio u generaciji Luke Adžića, Lazara Romanića, Stefana Cvetkovića… Ali sam morao da profesionalnu karijeru pravim okolnim putem. Nije bilo lako kada sam posle šest godina saznao da moram da napustim Zvezdu. Otišao sam u Siniđelić pa u TSC koji me je otkupio od Sinđe. Tamo sam doveden kao projekta kluba, ali preminuo je trener Zoltan Sabo koji me je doveo, došao je Mladen Krstajić i on je imao neke svoje zamisli. Otišao sam u Metalac gde sam dobio veći prostor za igru kod Žarka Lazetića, ali smo ispali iz lige".

Pre godinu i kusur dana je stigao poziv Radničkog koji te je skautirao u Metalcu. Kako si reagovao?

"Iskreno, znao sam da je to velik klub u Šumadiji, sa velikim brojem navijača, ali tada nisu bili ovako dobri. Sezonu ranije su jedva ostali u ligi. Međutim, shvatio sam da u klubu rade ljudi koji se bave fudbalom i da je to prava sportska priča. To mi se svidelo. Trener je bio Dejan Joksimović čija filozofija je takođe bila da se igra dobar fudbal. I evo, sada ubiram plodove te dobre odluke".

Šta ima da poručiš pred sredu i polufinale Kupa Srbije protiv Voše?

"Da ne sme niko da nas otpiše i da ćemo dati 200 odsto da bismo prošli u finale. Svi misle da smo potrošeni, da ne možemo više, a mi uvek damo zadnji atom snage. To je sve proizvod napornog i dobrog rada na treningu".