U. JovičićTahikardija hajdučkog srca - ima li kraja novom početku?
.webp.webp)
.jpg.webp)
.jpg.webp)
Vreme čitanja: 4min | sub. 29.08.26. | 09:30
Ako je ono jutro na Firulama bilo početak kraja jedne čitave faze u modernoj istoriji splitskog kluba, pobeda protiv Rakova i plasman u grupnu fazu Lige konferencija, mogao bi da bude kraj novog početka
Bilo je toplo letnje jutro na Firulama, jednoj od splitskih plaža dugog plićaka, u kojoj lokalci u snazi igraju picigin, a oni kojima kukovi ne dozvoljavaju od zore stoje u vodi do pupka. Prethodne noći Ružomberok izbacio je Hajduk u trećem kolu kvalifikacija za Ligu konferencija. Nije psovala samo jedna beba, koja je spavala u kolicima u hladu. Svi ostali nazivali su Boga i Gospu pogrdnim imenima, a Đenaru Gatuzu i Nikoli Kaliniću vređali i pretke i potomke. To je bilo opšte mišljenje puka, iako su polazišne tačke - kao i uvek kada je Hajduk u pitanju - bile na različitim mestima.
Malo je klubova koji sa sobom nose prirodnu dihotomiju među svojim pristalicama, koje često ni ideološki, ni strateški, ni fudbalski, ni ljudski nemaju ništa slično jedni sa drugima - ali bi vas jednakom žestinom napali ako im osporite hajdučko srce.
Izabrane vesti
To je jutro na Firulama bilo početak kraja. Kraja perioda euforije koju je u Splitu probudio dolazak Marka Livaje i onih 28 golova koje je postigao u prvoj sezoni po povratku na ulice kojima vozi svoj bicikl, u birtije u kojima igra karte i na terene gde su njegovi rolinzi autohtona sorta. Hajduk je i marketinški - sledstveno tome i finansijski - ali i igrački postepeno rastao, a njegova je publika, sklona tome da forsira velike snove, gajila sve veću nadu. Da je vrime. Za velika imena i sa njima za velike pobede.
Ta sezona, otvorena tragedijom protiv “ribara” i autogolom Šarlije na punom Poljudu, završena je bez osvojene titule u sezoni koja je za povratak u Split bila predodređena. Dinamo je ozbiljno posrnuo i trebalo je iskoristiti prostor koji je donela šampionska trka koja se završavala na oko 65 bodova.
roblem je bio u tome što je Đenaro Gatuzo čista kukavica. Potpunim nerazumevanjem konteksta u kome radi, trenerskim diletantizmom i konstantnim prebacivanjem odgovornosti na “lude glave” hajdučkog puka koji navodno vrši preveliki pritisak, upropastio je stvar. Hajduk je od 13. aprila do 11. maja 2025. godine osvojio ukupno 3 boda u 6 kola, remiziravši sa Lokomotivom u Splitu i sa Varaždinom i Goricom u gostima, povezavši u tom periodu tri poraza, od čega dva na Poljudu. Situaciju je još težom činilo to što je u izgradnju tima ulupano mnogo novca za splitske prilike i kada je sezona završena redom su počeli da otpadaju odgovorni.
Čitava prošla sezona protekla je u vidanju rana i otvorenoj mržnji prema onome što je za Gatuzom ostalo. Na klupu je seo Gonzalo Garsija, promenjena su tri sportska direktorka, a situacija sa najvećim imenom kluba se zakomplikovala. Marko Livaja i španski trener imaju potpuno drugačiju viziju fudbala - jedan voli organizaciju, drugi voli čistu improvizaciju, a klub nema petlju da prelomi i okonča podelu. Toliko veliku da je na početku nove sezone Livaja udaljane sa priprema, a ekstremno negativna energija preplavila je sve oko kluba.
Mozzart Relax - pravi dobitan tiket i kad tip padne
Nije bilo velikog navijačkog hajpa, koji doduše često biva potpuno iracionalan. Nije bilo ni opravdanog razloga, jer je tim prominence značajno lošiji nego onaj pre dva leta, a klub je finansijski u značajno većim problemima nego ranije. Sezona je otpočela besmislenim gubljenjem bodova u HNL-u, a prethodnog četvrtka gol Emrelija - bivšeg igrača najvećeg splitskog rivala - kojim je ispuštena pobeda protiv Rakova, samo je probudio stare jade.
Kada je Emreli ovog četvrtka, u 88. minutu ponovo izjednačio, ti su se jadi pretvorili u već poznate utvare i pred Hajdukom je bilo pola sata produžetaka u kojima je trebalo samo videti kakva bi nova glupost mogla da zadesi “majstora sa mora”. Ali ipak nije.
Moralo je biti drugačije u noći u kojoj je Rokas Pukštas poslednji put plesao u belom dresu, moralo je biti drugačije uprkos trenju između najveće zvezde i trenera koji želi da bude ideolog, moralo je jer je očigledno tako sa Hajdukom -uvek kontra. Logici, očekivanjima, realnosti. Tako je baš Pukštas u četvrtom minutu produžetka pogodio za 3:2 i tako je ostalo do kraja. Tim je golom i transferom, koji je Hajduk dogovorio i za njega i za Niku Sigura, rešen finansijski rebus koji je mučio čitav klub, a jedan od najvećih klubova sa ovih prostora posle 16 godina i sinjskog dijamanta, imaće evropsku jesen i početak zime.
Ako je ono jutro na Firulama bilo početak kraja jedne čitave faze u modernoj istoriji splitskog kluba, pobeda protiv Rakova i plasman u grupnu fazu Lige konferencija, mogao bi da bude kraj novog početka. Da bi se taj novi početak razvio u nešto više, a ne samo prostom deobom podelio na ko zna koliko novih početaka u budućnosti, klub će morati da donese odluke koje će do kraja razrešiti postojeće podele.
Navijači su ovog leta dobili tim koji je, kako Garsija kaže, spreman da pogine. Tim koji igra sa hajdučkim srcem, onako kako Gatuzov nije mogao i nije smeo. Tahikardija je zagarantovana. Svaki sledeći korak i odluka odrediće je li moguće da na Poljudu svake sezone gostuje Ajaks - taj veliki simbolički namig istorije - ili će to što su preživeli četiri izjednačenja Rakova u dve utakmice biti samo izuzetak koji potvrđuje mračno psihološko pravilo.