Tadić pred ulazak u istoriju: Ponovio bih obe utakmice sa Švajcarcima, Luž najdraži stadion
Vreme čitanja: 4min | pon. 25.03.24. | 12:14
Kapiten Srbije protiv Kiprana u prilici da postane igrač sa najviše utakmica u reprezentativnom dresu, a tim povodom je premotao film na upečatljive momente
Na utakmici protiv Rusije Dušan Tadić se izjednačio po broju utakmica u reprezentativnom dresu sa Branislavom Ivanovićem, a već danas u Limasolu, kapiten Srbije bi mogao da uđe u istoriju kao rekorder sa 106 mečeva u dresu Orlova. Potencijalni rekord bio je povod da se fudbalski arhitekta priseti najupečatljivijih momenata od debija do danas, a premotavanje filma krenuo je upravo od utakmice odigrane 14. decembra 2008. godine u Antaliji protiv Poljske.
Izabrane vesti
"Radomir Antić je bio selektor na mom debiju, a tu utakmicu su igrali uglavnom igrači iz domaće lige. Davno beše, toliko da se ne sećam rezultata... Bilo je 0:1 za Poljsku? Svi su bili motivisani da se pokažu i bilo je veoma interesantno. Dobro je organizovati takve utakmice da igrači iz našeg prvenstva stiču iskustvo i da pokažu da li mogu da pomognu reprezentaciji. Ne sećam se tačnih Antićevih reči, više nam je govorio Ćurčić kao asistent, ali mi je ostalo upečatljivo da smo se svi pretvorili u uho kada je govorio Antić", prisetio se Tadić govoreći za Fudbalski savez Srbije.
Prvi naredni minuti iskusnog veziste će ostaviti Branislava Ivanovića na drugom mestu večne liste, a Tadić je ovom prilikom istakao značaj lidera tadašnje generacije sa kojim je delio reprezentativnu svlačionicu od 2012. godine.
"Čuli smo se pre nekoliko meseci, Bane je izuzetan momak, uradio je neverovatne stvari za reprezentaciju. Ima karijeru za svako poštovanje. Bio je jedan od lidera reprezentacije i bilo mi je žao kada je napustio nacionalni tim".
Utakmica sa Kiprom imaće posebnu simboliku ukoliko baš na njoj kapiten Srbije postavi rekord jer je kroz bogatu karijeru najviše golova postigao baš protiv današnjeg protivnika - tri.
"Susretali smo se često sa Kipranima i namestilo se da sam protiv njih bio najefikasniji. Protiv koga god igrao, trudiš se da pružiš maksimum i da doprineses da reprezentacija pobedi".
Jedan od perioda koji su ostali u posebnom sećanju Tadiću su kvalifikacije za Svetsko prvenstvo pod komandom Slavoljuba Muslina, a tih dana se igrač Fenerbahčea prisetio gledajući skliku na kojoj je krvavog nosa.
"Čuvena utakmica sa Velsom... Prokrvarili smo da bismo došli do uspeha i dugo željenog Svetskog prvenstva. Odigrali smo te kvalifikacije motivisani, a selektor Muslin je odradio neverovatan posao. Bilo je pre toga sve nakaradno, a on je došao i posložio stvari kako je trebalo. Uvek ćemo pamtiti te utakmice. Nije krv mogla da mi stane 10-15 dana. Imao sam ozbiljnih problema. Doktor se čudio kada sam se vratio u Sautempton jer sam ostao bez krvi i morali su da mi daju infuziju. Rekli su mi prilikom povrede da moram da izađem, ali nisam želeo. Tražio sam doktoru Mladenoviću da mi namesti nos i nastavio sam. Nije bilo šanse da izađem. Želeo zam, žargonski rečeno, da ubijem igrača koji me je udario. Bioje to bek, Tejlor... Igrao je u Aston Vili... Razmišljao sam o povredi i tokom sledeće utakmice, mislio sam o tome kako ću da ga uništim, da ga driblam, udaram... A on nije došao. Kada sam video da nije na spisku bilo mi je veoma krivo. Želeo sam sportski da mu uzvratim. Da se oseća loše".
Uspeha nije manjkalo, a nezaborevne uspomene doneo je još jedan od plasmana na Svetsko prvenstvo overen pobedom nad Portugalijom.
"Kada govorimo o najlepšem stadionu, sveže je pa bih izabrao Lusail na kojem smo igrali protiv Brazila na Svetskom prvenstvu. Lep je stadion, savremen, prima 80.000 ljudi i podseća malo na Santjago Bernabeu. Najdraži mi je svakako Da Luž jer smo tamo dosta dobro prolazili protiv Portugala, uz čuvenu utakmicu".
Sa druge strane, neizbežni su bili i momenti koji sa sobom nose gorak ukus.
"Utakmica koju bih ponovo odigrao je protiv Švajcarske. I prvi i drugi put. Možda bih čak pre ponovio prvi susret... Izgubili smo tu utakmicu baš naivno. Mogli smo mnogo više i u jednoj i u drugoj utakmici. Poklanjali smo im golove. Mogli smo i morali da ih dobijemo u Rusiji. Bili su bolji prvo poluvreme, imali su šanse, ali smo postigli vodeći gol. Imali smo diskusiju pred drugo poluvreme, dogovorili se da treba da izađemo više i ne ostavimo prostor, ali smo gol za izjednačenje primili bukvalno iz toga. Nismo se namestili, a Zomer je jednim pasom izbacio nas četvoricu ili petoricu", rekao je Tadić.