Tadić može da postane veći od Mihe i Šestića, ali potrebno je da se odrekne minimum 6.300.000 evra

U euforičnom govoru, tokom redovne sednice skupštine kluba, predsednik Vojvodine Dragoljub Zbiljić podigao je navijače novosadskog kluba na noge, kao i kompletnu severnu srpsku pokrajinu, uputivši poziv Dušanu Tadiću da se vrati na Karađorđe, u klub koji ga je lansirao za najviše domete.

Vrlo ambiciozno, na granici naučne-fantastike, ali, pre svega, hrabro Dragoljub Zbiljić je nagovestio da će pokušati da napravi najveći transferu u novijoj istoriji srpskog fudbala. Dolazak Dušana Tadića u Vojvodinu bio bi, prema svim paramterima, pompezniji od potpisa Marka Marina ili Aleksandra Dragovića za Crvenu zvezdu. Čak bi bio ispred i Partizanovog ulova Tariba Vesta ili Vladimira Stojkovića iz 2010. godine, koji je u tom trenutku važio za Zvezdinog vojnika.

TADIĆ BI UTICAO NA IMIDŽ MOZZART BET SUPERLIGE

Dok se ne čuje druga strana, imaće navijači Vojvodine razloga da veruju u pozitivan ishod, dolazak čoveka koji svojim CV-ijem ima kapacitet da promeni krvnu sliku, čak i mentalitet kluba. Jer ako bi Dušan Tadić obukao crveno-beli dres, Vojvodina bi bila takmac za titulu, čak i da sa njim u timu igraju desetorica prosečnih superligaških igrača. Vojvodina bi dolaskom Tadića napravila revoluciju, nešto slično kao što je ove zime uradio splitski Hajduk dovođenjem dalmatinskog sina Ivana Peršića. Uticao bi Dušan Tadić na imidž kompletne Mozzart Bet Superlige, ali...

Dok je igrao u Sautemptonu, Groningenu, kasnije Ajaksu i Fenerbahčeu, Dušan Tadić je bio odmeren u izjavama oko Vojvodine. Apostrofirao je da je Voša njegova majka, i da nikada ne bi menjao svoj razvojni put zarad jedne sezone u Crvenoj zvezdi ili Partizanu. Ali nikada nije davao jeftina obećanja da će se jednog dana vratiti.

Gledajući isključivo finansijski aspekt Vojvodine nema ni promil šanse da rekordera po broju igara za nacionalni tim Srbije vrati na Karađorđe. Onog dana kada je obelodanio da se rastaje sa Ajaksom, posle obeležene epohe i polufinala Lige šampiona, Dušan Tadić je postao ozbiljna lovina sredina gde novac ne curi, nego teče. Zvali su ga iz Arabije i Emirata, raspitivali se iz Atine. Na kraju je Dušan Tadić izabrao istanbulski Fenerbahče, gde je dobio faraonski ugovor.

Turski mediji su u julu prošle godine pisali o tome da je kapiten reprezentacije Srbije samo za potpis ugovora dobio sedam miliona evra. I da ga je u Fenerbahčeu sačekao ugovor vredan 6,3 miliona evra po godini, bez bonusa i premija. Realno je da Dušan Tadić sa svim nabrojanim beneficijama izađe na preko sedam miliona evra za 12 meseci.

ŠTA GOVORE PLATNI RAZREDI U VOJVODINI?

To je, za evropske prilike, ozbiljan ugovor. Takvim godišnjim prihodima ne mogu da se pohvale ni pojedine zvezde Mančester Sitija ili Real Madrida.

Postoje jake emocije kod brojnih igrača, ali pitanje je da li bi neko mogao čistih mislih i zdravog razuma, bacio u „bunar“ jošgodinu dana ugovora sa Fenerom. Jasno je da Vojvodina može u najboljim slučaju da mu ponudi deseti deo ugovora. Mada bi i cifra od 630.000 evra po godini bila daleko izvan gabarita šampiona Jugoslavije iz 1989.godine. Trenutno u Vojvodini ima igrača koji inkasiraju oko 200.000 evra godišnje, van tog platnog razreda je samo Njegoš Petrović. Ali on je i dalje pod ugovorom sa Granadom.

Dušan Tadić slavi pobedu nad Partizanom u dresu Vojvodine

Ima Dragoljub Zbiljić u rukavu samo jednog ozbiljnog aduta. Potencijalnim povratkom u Vojvodinu Dušan Tadić bi se svrstao u kategoriju najvećih ličnosti u istoriji novosadskog kluba. Bio bi u istoj ravni, čak i veći, od članova poslednjeg šampionskog tima poput Siniše Mihajlovića, Miloša Šestića, Slaviše Jokanovića, Budimira Vujačića.

Voša zove Dušana Tadića da se vrati: Čekamo te da nas kao kapiten povedeš ka uspesima!

Nije predsednik Vojvodine Dragoljub Zbiljić oročio poziv Dušanu Tadiću, što je strateški mudar potez. Bukvalno je pozvao Dušana Tadića da izabere vreme i mesto, čak i uslove pod kojima bi jednog dana ponovo obukao crveno-beli dres.

Pod pretpostavkom da Dušan Tadić ostane do kraja ugovora u Feneru – a to je jun 2025. godine – mogao bi da se vrati u Vošu nešto pre 37. rođendana. Pitanje je da li će u tom trenutku u njegovom telu biti dinamita, a u glavi voljnog momenta, da bude na optimalnom nivou. Jer bi ga u Vojvodini gledali kao lokomotivu koja treba da ih povuče do šampionske titule. Bio bi i igrač, i kapiten, i personifikacija jednog kluba i učitelj života i fudbala mlađim snagama. A takve uloge izisukuju mnogo mentalne snage i spremonsti.

Ali da bi se napravio iskorak treba sanjati i razmišljati o (ne)realnim stvarima. Možda je zato Dragoljub Zbiljić pomenuo Tadića. Kako bi piramdalno svim strukturama kluba između redova poručio da moraju da budu ambiciozniji.

Vapi Vojvodina za nečim sličnim. Posebno, što još jedan veliki Vošin sin Gojko Kačar nije završio karijeru u Novom Sadu.