Sviraj kraj, matere ti, ubiće nas

"Ćaće vam se nisu rodile kad sam ja gledao Borca kako pobjeđuje, vi ćete da mi držite slovo", vikao je stariji čovek, sa trubom u rukama, na policajce koji su ga prethodno opomenuli da – ne psuje. Ljudi okupljeni podno zapadne tribine stadiona Borca iz Banjaluke smejali su se, očigledno prepoznajući starog galamdžiju, koji je ovoga puta bio u pravu.

Samo nekoliko sati ranije, u kafani je čovek podviknuo i uz kriglu piva dao hrabro obećanje: "Uđite na Zapad, sektor D, i krenite od osmog reda naviše; ako ima jedan čovjek koji zna da nabroji pet igrača Borca, ja ću se go skinuti na trgu pa nek radi svako sa mnom šta hoće".

Četiri sata kasnije, kada je sudija svirao kraj utakmice u kojoj su Borac Banjaluka i Rapid Beč odigrali 1:1, isti je starac duvao u trubu radostan jer je njegov tim izvukao remi u novoj evropskoj noći u Platonovoj ulici. Čitav stadion pevao je i slavio jer se Borac, opšte je mišljenje u Banjaluci - izvukao.

****

"Najveći problem u ovom usponu je što su ljudi prihvatili kao realno stanje stvari da se redovno pobjeđuje u Evropi", pričao nam je izvor iz stručnog štaba aktuelnog šampiona Bosne i Hercegovine. "I nije stvar u tome što ta nova očekivanja zbune ekipu, nego što time mi sami devalviramo sopstvene velike uspehe. Kao da su se Panatinaikos, APOEL ili LASK podrazumevali i kao da su deo nekog naslednog procesa. Sa takvim samopouzdanjem ljudi nastupaju".

Ulice Banjaluke na dan meča (©Starsport)

I dok se stadion punio, nakon što je starac očitao lekciju policajcima, osećalo se da je takva procena odnosa javnosti prema Borcu zapravo ispravna. Ljudi su na tribinama govorili o tome da je pola posla već završio žreb kada je Borcu dodelio Rapid umesto Fјorentine.

A onda je oficijelni spiker pozvao prisutne da tokom prozivanja ekipe domaćina viknu prezime svakog igrača čije ime on spomene. Doslovno pola ljudi nije umelo da izgovori prezime većini igrača.
"Promenila su se vremena", rekao nam je u uvodu u utakmicu tim menadžer i predsednik Skupštine Borca, Stojan Malbašić, nekadašnji osvajač Kupa maršala Tita sa banjalučkim timom. "Nekada je stadion bio pun, a mi danas u prvenstvenim utakmicama ne možemo da ga napunimo ni u derbijima. E, sad je ova Evropa donela novo uzbuđenje u grad i da smo imali stadion od 25.000 mesta za ovu utakmicu, prodali bismo svih 25.000. Samo što je potrebno da sve to sazri".

Utakmica protiv Rapida bila je upravo to. Ubrzano sazrevanje.

Ekipa Mladena Žižovića – koji je ovu utakmicu zbog crvenog kartona u Ljubljani posmatrao sa tribina, kad smo kod sazrevanja – izašla je vrlo orna u prvih 15, 20 minuta i stvorila nekoliko poluprilika. Jednu je iz neposredne udaljenosti glavom propustio Đorđe Despotović (signalizirao je da je udarac blokiran rukom), a nekoliko centaršuteva ili odbijenih lopti nisu završili tamo gde je publika priželjkivala. Kada je kapiten Zoran Kvržić sa preko pola terena uhvatio volej poput Dejana Stankovića, gađajući prazan gol, doslovno ceo stadion je skočio na noge – izgledalo je da ulazi.

Izgledao je da Borac ima Rapid. Niko u Platonovoj u tom trenutku ne bi prihvatio remi kao konačan ishod.
"Rapid je izgubio od LASK-a, a mi smo LASK pobedili, moramo ovo dobiti", rekao je jedan od "mapetovaca" baš iz osmog reda na Zapadu, konstantno psujući klince koji su pri svakoj ofanzivnoj tranziciji Borca skakali na noge.

Kada je Rapid dolazio u situacije da centrira, ili kada je lopta ulazila u "fliper" u šesnaestercu, igrači u crvenom su je sigurno čistili i otklanjali opasnost. A onda je, bukvalno ni iz čega, Dion Drena Beljo ostao nebranjen posle jedne izgubljene lopte i loše preventivne odbrane i postigao je gol kao na treningu.

Situacija se od tog momenta drastično promenila i na tribinama, a posledično i na terenu. Energija je postala negativna, a sve one druge lopte i duele koje je Borac do tada kupio i dobijao, prestao je da kupi i dobija. U navijače se uvukao nemir, a drugo poluvreme je taj nemir samo razbuktalo.

U procesu sazrevanja jedna od ključnih stvari je suočavanje sa realnošću. A realnost Borca u ovom trenutku jeste da u ovom sastavu, sa suspendovanim i povređenim bitnim igračima, i u ovom kontekstu, može da trči sa Rapidom ne duže od sat vremena. Stručni štab je dobro spremio utakmicu i ograničio prostor u kome se trči u obe ravni, ali je tim ulazio u sve dublje probleme kako su na teren stupali roviti ili igrači nedorasli ovom nivou fudbala, a neki drugi, već umorni igrači, bili prinuđeni da igraju na pozicijama koje im nisu prirodne.

Tako je Rapid Borcu i Borčevoj publici u sedamdesetak minuta fudbala pokazao šta znači evropsko sazrevanje. Veliko samopouzdanje i visoka očekivanja mogu da se polupaju posle samo jedne greške, koju je igrač poput Belje u stanju da kazni. A onda kreću da isplivavaju slabosti i da se pod nogama otvara sve veća rupa.

(©Starsport)

Borac je u jednom trenutku izgledao kao da će kroz tu rupu propasti. Sudija je pokazao na belu tačku, igrači Rapida su počeli da slave, na stadionu je zavladao muk na trenutak, a onda je pomoćni sudija digao zastavicu. Za aplauze i psovke olakšanja domaće publike.

Bio je 80 i neki minut kad je jedan od "mapetovaca" povikao, ovaj put ne na klince na tribinama, nego na sudiju: "Sviraj kraj matere ti, ubiće nas".

Nepunih pet minuta kasnije, Rapid je iskoristio ono što smo u najavi utakmice na ovom mestu podvukli kao njihovu prednost – ofanzivni prekid – i ljudi su počeli da odlaze sa tribina. Sever je zapevao "Kad svi te napuste", a onda je VAR reagovao – gol je poništen i na tribinama nije bilo psovki olakšanja nego je doslovno zavladao delirijum. Navijači koji su dva sata ranije priznavali samo pobedu bili su srećni što će poraz, kako su stvari stajale, ostati minimalan.

A onda je Borac po ko zna koji put po levom boku uspeo da ima nekakav napadački učinak, lopta je u dobroj poziciji, na roglju šesnaesterca došla do jednog od igrača u crvenom i udarac je blokiran laktom. Sudija je odmah pokazao na penal, a VAR je ubrzo potvrdio odluku.