Svima se čini da je dobar, a niko da ga zadrži: Regilonu karta u jednom pravcu iz Mančestera

Jednog dana kad bude završio karijeru Serhio Regilon će moći da priča naslednicima kako je igrao u velikim klubovima. I to će biti tačno. Samo donekle.

Preciznije bi bilo konstatovati da je bio član velikana, pošto je malo ko rešio da ga zadrži. Tako je i Mančester junajted, razočaran onim što je Španac pružao u prvom delu sezone, odlučio da pre vremena raskine pozajmicu i levog beka vrati u Totenhem.

A i tamo ga čeka neizvestan status, skoro na marginama, pošto u ekipi iz Londona blista Destini Udogi i kaparisao je levu stranu terena, tako da će Regilon imati težak zadatak da se nametne treneru Angelosu Postekogluu. Zato realnije deluje da ostatak sezone provede na klupi ili tribinama, eventualno čeka šansu u završnicama premijerligaških ili kup utakmica.

Kad osim Sevilje nije uspeo ni na jednoj adresi da ispolji potencijal u kontinuitetu logično je pretpostaviti da neće ni u Totenhemu. Uostalom, trenirali su ga na novom Vajt Hart Lejnu Žoze Murinjo, Antonio Konte, Nuno Espirito Santo i nikog nije ubedio da je prva opcija. Baš kao što nije ni Zinedina Zidana u Realu, kasnije Dijega Simeonea u Atletiku ili sad Erika ten Haga u Mančester junajtedu. Na Old Trafordu je proveo svega nekoliko meseci, skupio 653 minuta raspoređena na 12 utakmica.

Ko gleda biografiju mora da je oduševljen. Sve vrhunski klubovi. No, nigde se Serhio nije zadržao. Imao je onaj period dok mu je Santjao Solari verovao u Realu po prekomandi iz Kastilje u prvi tim, kad je igrao redovno, ali to je za kraljevski klub bila maltene godina tranzicije i njegov učinak je brzo pao u zaborav. Zato se čini da je za sve ovo vreme koliko se profesionalno bavi fudbalom Regilon odigrao jednu smislenu sezonu, onu prekinutu usled pandemije virusa korona, pa nastavljenu bez publike, kad je sa Seviljom, na čijoj je klupi bio Đulen Lopetegi, podigao trofej Lige Evrope.

Sve ostalo – mrka kapa.