Svi Zvezdini problemi: Bez šuta u okvir 2x45 minuta, energija na minimumu, krateri između linija

Davno je neko rekao, još pre uspešene ere Vladana Milojevića, da se kvalifikacije za evropska takmičenja ne igraju, već da se – prolaze. Taj letnji fudbal, posebno ovaj posle pandemije virusa korona, biće leglo prvorazrednih senzacija, koja ne odražavaju pravi odnos kvaliteta dva tima. Crvena zvezda je izbegla minu u Tirani, mada se ljuljala, što bi rekao Srećko Šojić, kao lađa na uzburkanom okeanu. Samo zahvaljujući Milanu Borjanu i spretnom Tomaneu, momka koji je pokazao žicu borca, srpski šampion je došao na korak od primarnog cilja, plasmana u grupnu fazu UEFA takmičenja. Prošao je desetu prepreku u kvalifikacijama za Ligu šampiona, što je svakako za svaku pohvalu. Jer govori o konstantnosti i klupskom rastu, oličenom i u rapidnom napretku na UEFA rang-listi.

OCENE- ZVEZDA: Borjan pokazao da je kapitenčina! Kanga žurio u propast, problem za Stankovića je što je Tomane bio najbolji u vezi

Ostalo, ne da je za zaborav, već za žestoku kritiku. Slike po završetku meča iz Tirane, kada igrači albanskog šampiona leže kao kegle i žale što nisu skinuli skalp, bivšem evropskom šampionu govore više od hiljadu reči. Vreme je da se popale svi alarmi u Ljutice Bogdana, jer forma tima Dejana Stankovića ima tendenciju pada.

U prilog ovom timu Crvene zvezde može samo da ide još jedna činjenica. Daleko od toga da je tokom prethodne tri godine kvalifikacija uvek i na svakom stadionu sve bilo perfektno. Imao je Vladan Milojević mučenje na Malti i tri primljena gola, zatim krvaranje u Helsnikiju i sterilnost u Jurmali kada je Spartaks promašio zicer u 90. minutu i mogao da crveno-bele dovede na prag katastrofe.

Ali ova Crvena zvezda ima ozbiljne probleme. Osim gola Tomanea, inidividualnog rešenja Kataija, crveno-beli u glavnom gradu Tirane ofanzivno nisu napravili ništa. Apsolutno ništa. I meč u Albaniji, nije izolovan incident koji može da se podvuče pod stereotip o slabom danu. Crvena zvezda je identično izgledala i samo četiri dana ranije, kada je gotovala novosadskom Proleteru. Odbila se o defanzivni blok rivala, bez rešenja na postavljenu odbranu protivnika.

Navijači Crvene zvezde sigurno se ne sećaju opore činjenice da je njihov voljeni tim ostao bez šuta u okvir gola tokom prvog poluvremena na dva uzastopna meča... Nije bilo ni šansi, ne računajući individualni kreaciju Kataija kada je nanizao petoricu igrača šampiona Albanije. Crveno-beli su dve jako važne pobede izvojevali posle prekida. Vrlo čudno i krajnje neprijatno, ako se zna da je srpski šampion ovog leta donekle promenio konfiguraciju ekipe, i roster proširio talentom Kataija i u prvom mandatu viđenim moćima Gelora Kange. Nešto tu nije posloženo kako treba, jer bar na papiru ovaj tim Crvene zvezde ima ofanzivne resurse da bar povremeno ugrozi timove iz donjeg ešalona Lige šampiona.

Verovatno čekaju na Marakani predstojeću reprezentativnu pauzu kako bi malo resetovali ekipu. Ima onih koji tvrde da su pripreme, zbog pandemije virusa korona, koncipirane tako da tim bude u punoj snazi polovinom septembra i da tada pokupi plodove žestokog rada pod palicom stručnjaka za kondiciju iz Italije.

 Ako je to tačno, onda kompletnom stručnom štabu i Dejanu Stankoviću treba stegnuti ruku. Ne samo zbog gledanja unapred, več činjenice da su hrabro preuzeli rizik. Mladi stručnjak je rotirao igrače na prethodnih sedam utakmica, ali je pojedinicima dao i previše minuta. Očigledno svestan da je leto period kada se pravi razlika u odnosu na jedinog konkurenta za šampionsku titulu.

Posle šest meseci neigranja jasno je da je Aleksndar Katai zapao u energetsku krizu, pa je posle gostovanja u Novom Sadu ceo vikend proveo na masažama. U isti koš ide i Srđan Spiridonović, čija putanja forme najbolje oslikava timsku sliku... Zvezda nema brzinu demonstriranu u sudaru sa, primera radi, niškim Radničkim. Deluje da su pojedincima baterije prazne i da su na ivici pucanja, samleveni od igranja na svaka tri dana.

„Dobro smo počeli utakmicu, a onda smo prestali da budemo mi“, pokušao je da objasni Dejan Stanković.

Manjak energije dovodi i do drugih problema. Pucala je postava Crvene zvezde kao bižuterija na tankom koncu tokom meča sa Tiranom, mada se sa klupe stalno čuo promukli glas Dejana Stankovića i naredba: „SKUPI“.

Dešavalo se da Tirana trči u tranizicju i ima situacije tri na tri. Kratere između linije tima nije mogao da pokrpi Sanogo, pa je morao Milan Borjan da ispravlj velike timske greške, koja su se iz lakomislenosti i inercije veznog reda (pre svih Gelora Kange) prelivale na poslednju liniju.

Crvena zvezda u naredne tri sedmice mora da bude aktivna na tržištu. Do skora je napadač bio prva želja, sada je više nejasno šta je potrebno Crvenoj zvezdi. Da li i dalje špic iako je Tomane zaslužio poverenje u narednih nekoliko utakmica kako bi pokušao da ispliva? Možda štoper? Ili pre svih, igrač na poziciji „šest na osam“ upotrebljiviji od Njegoša Petrovića, koji bi mogao da bude gazda veznog reda i podigne kompletan tim.

Postoji jedan takav. Zove se Nenad Krstičić i trenutno igra u AEK-u iz Atine.