Svi podaci na jednom mestu: Partizan na plate troši 9.000.000 evra! Koliko daju Telekom i Najki? Zarada od TV prava 480.000 evra

Partizanov potop: Dug 31. decembra bio 31.000.000 evra

Udvostručio se Partizanov dug za pet godina aktuelne uprave. Sa 14.800.000 evra koliko mu je u nasleđe ostavio Dragan Đurić skočio je na 31.000.000 evra. Mada je teško objasniti zbog čega je minus toliko veći, nije zanemarljiv podatak da su izdaci kluba drastično porasli. Naročito se to vidi na primeru fudbalera i članova stručnog štaba, crno-beli danas samo na plate daju pet puta više novca nego za vreme prethodne uprave. Što i dalje ne nudi odgovor kako se dug povećao, ali...

Detaljan Finansijski izveštaj za 2019. pokazao je kako je klub iz Humske 1 na ime prinadležnosti igračima i trenerima minule godine na račun prebacio zbirno 9.200.000 evra. Kakav je to skok u odnosu na period Đurićeve vladavine vidi se po činjenici da je na preseku iz decembra 2014. za godišnje plate članova prvog tima izdvajano 2.254.000 evra. Tad je „najjači“ ugovor imao Danko Lazović (200.000 evra), pratio ga je kapiten Saša Ilić (180.000), što danas dobijaju igrači srednje kategorije, dok stranci primaju znatno više. Nezanično, Bibaras Natho čak 600.000 evra po sezoni, čime se objašnjava razlika u primanjima i samo donele razotkriva na šta Partizan troši većinu novca.

Objavljen na sajtu Agencije za privredne registre, izveštaj o poslovanju crno-belih pokazao je i da je ukupan platni fond igračima i trenerima povećan u odnosu na prethodnu godinu. U 2018. iznosio je nešto iznad 8.000.000 evra, sad oko 9.200.000. Što se tumači činjenicom da su leta 2019. u Humsku 1 stigli, osim Natha, još Takuma Asano (450.000) i Umar Sadik (oko 250.000), Lazar Marković (iznad 500.000), ali i da je do februara 2020. na platnom spisku bio Zoran Tošić (takođe oko 500.000 evra). Tržište diktira uslove. Nisu Asano i Natho bolji od Lazovića i Ilića (pogotovo nisu triput kao što se vidi na bankovnom računu), ali je klub morao da odreši kesu u pokušaju da bude konkurentan. Druga je tema što na terenu nije ispalo prema željama, mada se ne sme zaboraviti da je sa znatno manjim budžetom Partizan u sezoni 2014/2015 bio prvak države. Sad mu ni drastičan skok plata ne pomaže da svrgne sa trona Crvenu zvezdu.

Za razliku od 2018. kad je osvojio samo Kup Srbije i na ime premija isplatio igračima i trenerima oko 450.000 evra, lane je na bonus za kup morao da nakalemi i nagradu za proboj u grupnu fazu Lige Evrope. Ekonomisti pokazuju da ga je to koštalo sveukupno 1.400.000 evra.

Na pripreme (zimske u Turskoj, letnje u Sloveniji) Partizan je potrošio zbirno 250.000 evra. Isto koliko i 2018. kad je boravio na Kipru i u bivšoj jugoslovenskoj republici. Na stipendiste omladinske škole izdvojene su skoro u evro jednake sume u poslednje dve godine (10.200 i 10.300), plaćanje obeštećenja klubovima su se znatno uvećala (sa 130.000 evra iz 2018. na oko 700.000 lane), podigli su se i troškovi takozvane reprezentacije (pre dve godine 77.000 evra, u 2019. oko 104.000), dok je jedina stavka koja se smanjila odnos na zakup stanova, ušteđeno je oko 10.000 evra na godišnjem nivou (bilo 70.000, pa 60.000).

UEFA DALA 6.500.000, TRANSFERI JOŠ 6.000.000

(© Star sport)

Tako Partizan troši novac. A kako ga zarađuje? Javna je tajna da najveći deo prihoda ostvaruje od premija UEFA i prodajom igrača. Izveštaj na sajtu APR-a podseća da je u Humsku stiglo oko 6.500.000 evra nagrade za plasman u Ligu Evrope, kao i dve pobede (nad Astanom) i dva remija (sa AZ Alkmarom), a da je od transfera inaksirao oko 6.000.000 evra.

Konkretno: Nebojša Kosović je prodat Kairatu za 420.000 evra, Svetozar Marković Olimpijakosu za 1.500.000, odlaska Rikarda Gomesa u Al Šaržu iz Ujedinjenih Arapskih Emirata značio je prihod nešto malo manji od 3.000.000, Ognjen Ožegović je završio u Darmštatu za 400.000 evra, dok je od potpisa Marka Jankovića za italijanski SPAL dobit oko 670.000 evra, jer su crno-beli delili obeštećnje sa Olimpijakosom, takav aranžman je napravljen kad je crnogorski reprezentativac otkupljen od Atinjana.

OD TELEKOMA 1.400.000, OD NAJKIJA 415.000 EVRA

(© MN Press)

Treću stavku izvora finansiranja u Humskoj predstavljaju sponzori. Izveštaj za 2019. pokazao je da je od svih firmi u državi Telekom Srbija najveći darodavac sa oko 1.400.000 evra na godišnjem nivou. Uz napomenu u jednom delu izveštaja da je klub avansno uzeo ratu iz ugovora za 2022. Kad je pokroviteljstvo u pitanju, na drugom mestu je forma Sport tajm, ekskluzivni distributer Najki opreme za Srbiju. Tehnički sponzor daje Partizanu u novcu oko 415.000 evra po sezoni. Ostatak u robi.

Kad je u pitanju marketing, najveći prihodi ostvareni su od TV prava. Vredni su ukupno oko 480.000 evra, s tim da najveći deo (oko 311.000 evra) otpada ne prihod od prodaje prava prenosa utakmica Supelige. Ostatak na prava za mečeve sa Konahs Kijem, Malatijom i Moldeom u kvalifikacijama za Ligu Evrope. Prihodi od ulaznica za mečeve pod okriljem UEFA premašili su 1.000.000 evra, od prodaje pretplatnih ulaznica u kasu se slilo oko 92.000 era, dok je prihod od mečeva Superlige nešto iznad 11.000 evra.

SARAGOSA JOŠ DUŽNA ZA OBRADOVIĆA

(© Star sport)

Da ne ispadne samo kako Partizan duguje, poslovne knjige otkrivaju da je i sam poverilac. Na dan 31. decembra 2019. potraživao je oko 300.000 evra od SPAL-a na ime rate od transfera Marka Jankovića, dok španska Saragosa već 12 godina nikako da reguliše obaveze nastale odlaskom Ivana Obradovića, uz napomenu da se klub sa Romarede u međuvremenu suočavao sa finansijskim nevoljama, čak mu pretio i bankrot.

Partizanov dug se udvostručio za pet godina: Država čeka 5.000.000 evra, igrači i treneri skoro 6.000.000, menadžeri 600.000

Na ime doprinosa solidarnosti FIFA čeka se oko 8.500 evra od Fjorentine, pretpostavlja se, kao stavka iz ugovora Nikole Milenkovića i(li) Dušana Vlahovića. Po istom osnovu, večiti rival Crvena zvezda mora crno-belima da isplati 21.500 evra na osnovu sredstava iz Fonda solidarnosti, povodom činjenice da je Nemanja Radonjić jedan deo fudbalskog školovanja proveo u Humskoj. MOže biti da su neka od potraživanja u međuvremenu regulisana, jer su cifre bile važeće na dan 31. decembra 2019.

Finansijski izveštaj Partizana pokazuje da su crno-beli poslednjeg dana 2019. imali 218 zaposlenih, kao i da su računi kluba tokom godine bili blokirani 26 dana.

NAPOMENA: U tekstu su moguća manja odstupanja zbog razlike u kursu evra u odnosu na 2018. i 2019. godinu