Svi kao jedan i ego na stranu

Jedini koji mogu da pomognu Partizanu u situaciji opšteg beznađa jesu – partizanovci. Isti oni koji su prošlog leta redovno dolazili na mečeve evropskih kvalifikacija kada nisu ni znali prezimena mladih fudbalera, nego su posle utakmica komentarisali „dobar onaj 32“ ili „sviđa mi se 36“. Tad je stadion bio krcat i niko nije mario da li su preko puta AEK iz Larnake, Oleksandrija ili Hibernijan. Navijač je gledao Partizan. Bilo im je bitno da vide decu koju su prizivali godinama. Stali su iza njih. I bilo je – lepo. Neproduktivno, ali lepo. Toliko da su čelnici u neformalnim razgovorima pre početka tog ciklusa, baš kao u ponedeljak oko podneva, nagovestili da će se povući sa funkcija ako se ne izbori mesto u Evropi, a onda je taj bubuljičavi tim odigrao iznad očekivanja, zabeležio četiri pobede na šest utakmica, igrao prkosno (usput grešio) i ispao. Niko mu „a“ nije rekao.

Partizan daje dva ili više golova u prvom poluvremenu, kvota 3,25

Ambijent je bio povoljan. Ne zato što se neko zanosio trofejima (ako jeste, oprostite, taj se ne razume baš u prilike u fudbalu), nego zato što je imalo šta da se vidi. Takva sinergija tribina, igrača, trenera, rukovodilaca i cele javnosti, jer su se i navijači suprotnog tabora javljali da pozdrave pozitivan talas, bila je očigledna. Ista je potrebna crno-belima još jednom.

Da ljudi kojima je svega preko glave, zbog privatnog života, male plate, ocena na fakultetu, odnosa u porodici, dođu na stadion (da, oronuli, ali ga i dalje vole, valjda), zaborave na životnu problematiku i podrže Partizan. Da ne pametuju, nego da navijaju. Da ne vređaju, nego pevaju. Biće, sigurni smo, dodavanja unazad, besmislenih poteza, možda i kartona, ali ako bude opaski „ko te dovede?“, onda to nije put ka ozdravljenju koje svi u Humskoj zagovaraju. Navijači su od početka sezone sigurno nešto najbolje što se desilo Partizanu. Oni jedini nisu zakazali i ne bi smeli ni protiv Tobola. Bez obzira na to koliko ih bude.

Ne bi smeli ni drugi. Ni rukovodioci, ni treneri, a ni igrači. Svako od njih, baš tim redom, mora da skloni ego u stranu ako želi da pomogne Partizanu. Jer, taj ambijent u kome svako smatra da je bolji od drugog i u kome neće da mu pruži ruku, nego gleda kako da ga saplete, godinama je bio prisutan i uvukao se kao memla u zidove. Neće nestati preko noći, nemoguće je, ali mora da se načini bar prvi korak. Bilo bi korisno za crno-bele kada bi čelnici prestali da šapuću između sebe kako ovaj tim nije kvalitetan (iako su, verovatno, u pravu, ali onda moraju da ga pojačaju), još bolje kada bi Saša Ilić, makar na 90 minuta, zaboravio da mu nisu doveli sve što je tražio, pa ne mora baš u razgovoru sa saradnicima to da potencira, a najbolje bi bilo da svi na terenu malo više poštuju instituciju Partizana. Posebno stranci. Ne igraju za sebe, iako tako često izgleda, i baš da vidimo ko će da ih kupi ako se opet javi želja za samoisticanjem. I oni moraju da se podrede kolektivu, koliko god to bio termin iz komunističkih vremena. I ova deca, neka se još jednom zalete u telo protivnika, kao da im je poslednje u životu.

Uostalom, kada je poslednji put napravio neki veliki rezultat na domaćoj sceni (u redu, sada izlazi na evropsku), Partizan nije imao ni preterano kvalitetan tim, ni posebno visprene čelnike, ako hoćete – nije imao ni publiku u velikoj meri na tribinama sve do pred kraj trke, ali je imao trenera Marka Nikolića, sposobnog da animira ljude oko sebe, sakrije mane te ekipe, u izlog stavi vrline i ludačkom energijom natera Grobare da prepoznaju trenutak za završni udarac. Tako nešto je sada potrebno Partizanu.

Hajde jednom da svi dišu kao jedan, onako kako je Saša Ilić poželeo. Moguće je. Setite se samo prošlog leta.

KVALIFIKACIJE ZA LIGU KONFERENCIJE – 3. KOLO (PRVE UTAKMICE)

Utorak

Auda – Dinamo Siti 1:0 (0:0)
/Diediu 68/

Sreda

Bran - Apolon Limasol 0:1 (0:1)
/Ožbolt 22/

Panatinaikos - CSKA Sofija 1948 1:1 (1:1)
/Jagušić 21 – Rusev 31/

Četvrtak

17.00: (1,95) Inter Turku (3,45) Vaduz (3,60)

18.00: (1,70) Jablonec (3,50) RFS (4,80)

18.00: (2,40) Helsinki (3,30) Madervel (2,75)

18.00: (2,85) Noa (3,30) Sion (2,35)

18.00: (11,0) Paide (6,25) Rapid Beč (1,20)

19.00: (2,80) Kluž (3,30) Tromse (2,40)

19.00: (4,50) Debrecin (3,50) Kopenhagen (1,75)

19.00: (2,20) Rakov (3,30) Hamarbi (3,10)

19.00: (3,20) Geteborg (3,30) Gent (2,15)

19.00: (3,60) Žalgiris (3,45) Hajduk (1,95)

19.00: (2,05) Dinamo Kijev (3,35) Karabag (3,40)

19.00: (1,95) Inter Eskaldes (3,35) Flora (3,70)

19.00: (2,10) Riga (3,30) Đer (3,30)

19.00: (3,80) Šerif (3,45) Sankt Galen (1,90)

19.30: (2,30) Beitar Jerusalim (3,30) Austrija Beč (2,90)

20.00: (2,15) Hapoel Tel Aviv (3,30) Katovice (3,20)

20.00: (1,05) Ajaks (12,0) Šelburn (22,0)

20.00: (1,18) Tvente (6,50) Dunajska Streda (13,0)

20.30: (9,50) Valur (5,70) Nordsjeland (1,25)

20.30: (1,10) Braga (8,50) Dinamo Minsk (18,0)

20.30: (1,80) Borac Banjaluka (3,40) Vitepsk (4,30)

20.30: (1,08) Lugano (10,5) Rinavik (17,0)

20.45: (7,25) Bohemijans (4,40) Midtjland (1,40)

20.45: (1,13) Rijeka (7.50) Ilves (16,0)

21.00: (10,0) Tre Flori (5,00) Drita Gnjilane (1,28)

21.00: (1,33) Partizan (5,00) Tobol (10,0)

21.00: (1,45) Hibernijan (4,00) Škendija (7,00)

***kvote su podložne promenama