Sve što niste znali o kanadskoj ligi...

Prošao je kroz sve mlađe selekcije čačanskog Borca, a u prvi tim je ušao 1997. godine u kome se zadržao do 2004. Potom je defanzivac Dragan Dragutinović godinu i po dana proveo u novosadskoj Vojvodini, da bi se ponovo vratio u Borac i odradio još pet sezona. Kasnije su se ređali Metalac, Kazahstan, Jermenija, Mladost, Indonezija i Sloboda posle koje se otisnuo u srpske Bele Orlove iz Kanade. Već godinu dana Dragutinović igra u kanadskoj Prvoj ligi, u Torontu, sa kojom će nas bliže upoznati.
„Liga ima deset klubova koji igraju po dvokružnom bod sistemu“, kaže za MOZZART Sport Dragutinović i nastavlja. „Prvenstvo startuje sredinom maja kad počinje lepo vreme i završava se sredinom septembra. Kad se ligaško takmičenje završi počinje plej-of u kome učestvuje osam prvoplasiranih timova. Igra se samo jedna utakmica i mi smo izgubili u četvrtfinalu od Kingstona sa 3:0. Takmičenje je stiglo do samog kraja, treba da se odigra finalna utakmica između Toronto Kroacije i Italijana koji nastupaju za Jork Region“.

Kakav je kvalitet ekipa koje igraju Prvu ligu?
„Izdvajaju se dva, tri tima za koje se može reći da su profesionalni. Ostali klubovi su više amaterski. Najbolji su Jork Region, Kroacija i Vaterlo“.

Šta se može reći za srpske Bele Orlove?
„Imamo više mladih igrača koji nisu dovoljno taktički obučeni, ali ima nas pet, šest starijih igrača koji su igrali ozbiljniji fudbal. Tu ubrajam Vita Jelića, Mirka Medića, Ivana Vukomanovića, Ivana Stankovića i sebe. Imamo pravog trenera Uroša Stamatovića koji je rodom iz Lučana. Ligaški deo sezone smo završili  na šestom mestu“.

Kad započinju pripreme za novu sezonu?
„Negde početkom aprila, svi smo u Torontu gde se igraju prijateljske utakmice, a svi tereni su sa veštačkom travom“.

Koliko stranaca može da nastupa  za neki tim?
„Mislim da nema ograničenja, mi smo imali dvojicu tamnoputih fudbalera. Liga je daleko od profesionalne, a suđenje je katastrofalno. Arbitri se dovode iz Južne Amerike“.

Da li može nešto da se zaradi?
„Teško, primanja su skromna, većina nas je ovde stigla zbog kanadskih papira. I to ima nekog smisla. Plaćaju samo Hrvati, Italijani, Vaterlo i London, gde takođe ima naših Srba, ali oni nisu ušli u plej of “.

Koliko mediji daju prostora vašem takmičenju?
„Slabo je medijski ispraćeno, više se prati MLS liga gde svoje mesto ima Toronto za koje nastupaju poznati igrači poput Defoa, Bredlija...Ta liga je zastupljena pored hokeja, bejzbola...”.

Ima li publike na vašim utakmicama?
„Sad slabo, ali kad su Orlovi bili prvi bilo je po pet, šest hiljada ljudi“.

Kakvi su ti planovi?
„Planiram da prikupim papire i da apliciram za stalni boravak. Iduće leto dovodim suprugu i ćerkicu. Većina igrača uz fudbal ima i dodatni posao, ponavljam radi se o poluprofesionalnoj ligi. Ovde svi rade i nema prostora za druženje, tek kad igramo mali fudbal, par puta sedmično, malo se okupimo i popijemo neko piće. Dok traje liga radi se po celi dan, a trening je u sedam sati uveče. Leti su velike vrućine i vlažnost vazduha, a zime su jako hladne. Trenutno vladaju pristojne vremenske prilike“, zaključio je Dragutinović.

Piše: Đurđe Mečanin

(FOTO: MN Press)