Sve podseća na Bosmana: Antverpen izbacuje decu iz fudbala, sprema se novi pravni uragan u Evropi

Žan Mark Bosman koji je dobio Lijež, Fudbalsku federaciju Belgije i UEFA na Evropskom sudu 1995. godine radikalno je promenio tok svetskog fudbala srušivši granice između država. Sličnim stopama, ali 26 godina kasnije, pokušavaju da krenu uprava Antverpena i Lior Rafaelov. Kako prenose belgijski mediji, pomenuti klub iz svetske prestonice dijamanata, njegov predsednik Pol Gisens i izraelski internacionalac, obratili su se nacionalnom Sportskom arbitražbnom sudu (CBAS), tvrdeći da je propis Fudbalskog saveza Belgije prema kome svaki klub u protokolu za utakmicu državnog šampionata mora da prijavi najmanje šestoricu fudbalera koji su stasavali u domaćim klubovima, a od njih bar još dvojicu koji su u periodu od 15. do 21. godine minimalno tri sezone učili lopte u zemlji čokolade.

Sledeći propis UEFA iz 2009. koji predviđa da ekipe u međunarodnim takmičenjima moraju da registruju najmanje osmoricu igrača koji su u dobi od 15. do 21. godine igrali najmanje tri godine u toj državi, sud je 10. jula 2020. doneo odluku da su "tvrdnje kluba iz Antverpena neprihvatljive i neosnovane".

Tada se činilo da je slučaj završen. Međutim, Antverpen se nije zadovoljio presudom. Pokrenuo je slučaj pred Prvostepenim sudom u Briselu, apelacionim telom u ovom sportskom postupku koju je poništio odluku CBAS, obrazlažući da je njom narušen javni poredak Evropske unije, odnosno dva člana Ugovora o funkcionisanju evropskog poretka koji se odnose na slobodno kretanje radnika i slobodnu konkurenciju.

Da bi rešio ovo pitanje, Sud je uputio preliminarno pitanje Sudu pravde Evropske unije: Da li pravila Pro lige koja je nametnula UEFA, ali i njenih 55 federacija, krše evropski zakon?

Zbog koraka koji su do sada već napravljeni, u Belgiji smatraju da je krenuo postupak identičan Bosmanovom. Očekuje se da će potrajati između 15 i 18 meseci, a ishod bi mogao da bude isti kao 1995.

Bez obzira na strahovanja da bi mogli da izgube na sudu, čelnici belgijskog šampionata saopštili su da ukidanje kvote domaćih igrača "nije na dnevnom redu".

"Ako najboljim igračima koje treniraju naši klubovi ne bude pružena šansa da igraju u našoj ligi, malo je verovatno da će buduća generacija Crvenih đavola uspeti da ispuni očekivanja javnosti", rekao je izvršni direktor belgijske Pro A lige Pjer Fransoa.

Advokati Antverpena i Refaelova u tužbi koju je videla novinska agencija Asošiejted Pres, tvrde su da su propisom Pro lige njihove sposobnosti da regrutuju, potpisuju i biraju timove ograničene, odnosno da kvote za domaće igrače favorizuju zemlje sa većim brojem stanovnika koje samim tim imaju veći broj potencijalnih igrača.

Zato se sada u Belgiji, bez obzira na poslednje uspehe nacionalnog tima, postavlja pitanje o suštini novootvorenog problema.

"Ukoliko bi ovo pravilo palo na sudu, nesumnjivo bi, dugoročno gledano, dovelo do toga da u ekipama Pro lige ne bude belgijskih igrača ili bi ih bilo daleko manje. Ali pored toga, ova pravila stavljaju u nepovoljniji položaj klubove koji se nalaze u malim zemljama jer je njihov fond za zapošljavanje mnogo manji nego kod klubova osnovanih u velikim fudbalskim nacijama. I tako se ponovo dovodi u pitanje svemoćna hegemonija UEFA i njeni propisi. Za obuku mladih belgijskih igrača i njihov razvoj, nesumnjivo postoje druga sredstva osim ovih nametnutih kvota, na primer finansijski podsticaji koje UEFA distribuira klubovima koji promovišu razvoj igrača", konstatuje se u članku javnog TV servisa Belgije koji već vidi "veliku debatu u perspektivi".