Sve o Piratima

Od sjaja do očaja. Ovom poznatom sportskom, pa i životnom, frazom mogu se opisati ovosezonski nastupi Kokimbo Unida. Posle Defense i Hustisije, koja je postala šampion Kopa Sudamerikane, čileanski Pirati definitivno su bili jedno od najprijatnijih iznenađenja na međunarodnoj sceni, gde su u pomenutom takmičenju dospeli do polufinala u kom su poraženi upravo od Sokolova iz Florensio Varele.

Ipak u domaćem prvenstvu Kokimbu ne cvetaju ruže. Tim koji predvodi Huan Hose Ribera, trenutno je poslednjerangirani na tabeli i sledi mu grčevita borba za opstanak. Jedna od olakšavajućih okolnosti po ekipu jeste što nema više obaveza na međunarodnim takmičenjima, pa i to da od pojednih rivala ima čak i do četiri utakmice manje, koje su odlagane upravo zbog obaveza na internacionalnoj sceni.

Znajući ko su im konkurenti, borba Pirata za opstanak u eliti neće biti nimalo laka, može se čak reći, jedna od najtežih u poslednjoj deceniji. Sticajem raznih okolnosti, ove sezone, direktni rivali za opstanak nisu neki, uslovno rečeno, manji klubovi, već su se u ovakvoj situaciji našli velikani, kao i jedan od najpoznatijih i najtrofejnijih klubova iz ovog dela sveta, Kolo-Kolo.

Ni Audaks Italijano nije u zavidnom položaju, iako na prvi pogled deluje da je iznad opasne zone, Italijani imaju najveći broj odigranih utakmica u odnosu na ekipe sa susednih mesta, a razlika od samo dva boda deli Deportes Ikike od mesta na kome se trenutno nalaze žuto-crni.

Prvi od preostalih pet susreta, koliko je ostalo da kraja šampionata, Pirati će odigrati noćas, tačno u ponoć po srednjoevropskom vremenu, na gostovanju Union Espanjoli u prestonici Santjago de Čileu. Španci su sopstvenom krivicom uprskali šansu da se u preostalom delu prvenstva bore za titulu, za koju i dalje imaju samo teoretske šanse. Iako je u većem delu sezone bila konkurent, Union Espanjola nije ostvarila pobedu na poslednjih pet susreta, naprotiv, čak je četiri puta pretrpela poraz, a poslednji put kada je Crvena Furija slavila bilo je to sa 2:1, 17. decembra na gostovanju Evertonu.

U ništa boljoj formi nije ni Kokimbo, koji je u daleko potlačenijem položaju. Žuto-crni nisu pobedili na prethodna četiri susreta, uključujući i dva polufinalna sa Defensom u Kopa Sudamerikani. Bodovi su Piratima preko potrebni u ovom kolu, jer će već u sledećem ugostiti jednog od najtrofejnijih klubova u državi, Universidad de Čile. Potom sledi direktan okršaj na gostovanju sa Deportes Ikikeom. U pretposlednjem kolu, Kobresal dolazi na Bisentenario, ekipa koja takođe, u poslednjim susretima može sebe da dovede u nezavidan položaj. Završno kolo koje je na programu 6. februara, vrlo verovatno će da donese još jedan neizvestan susret protiv Universidad Konsepsiona, kojem takođe visi opstanak u eliti.

Ovom priliko pozabavićemo nekim interesantnim detaljima iz duge istorije Kokimba, kluba koji je u svom prvom izdanju došao do polufinala Kopa Sudamerikane. Iako se za zvaničan datum osnivanja kluba uzima 30. avgust 1958. godine, sami koreni sežu mnogo dublje. Priča o nastanku nekolicine klubova iz grada Kokimbo sežu u poslednju deceniju 19. veka. Tadašnja luka, bila je česta stanica britanskim ratnim brodovima, čiji su mornari neprestano pozivali lokalno stanovništvo na fudbalski obračun.

Pogled na luku Kokimbo (©Shutterstock)

Popularnost ovog sporta sve više je dobijala na značaju, što je izazvalo stvaranje nekoliko različitih ekipa u gradu. Prvi je, kako to obično biva, osnovan Fudbalski klub Kokimbo, 16. marta 1896. godine. Među osnivačima bio je veliki broj engleskih potomaka, čiji je predvodnik bio škotskog porekla, Alehandro Baird Ker.

Kasnije krajem veka pojavili su se Union FC, Obrero FC, Nasional FBC i Feroviarios Kokimbo. Većina ovih klubova igrala je u regionalnim amaterskim prvenstvima, sve do 1957. godine kada su se Kokimbo FC i Union FC osnovali zajedničku ekipu koja je za cilj imala učešće na nacionalnom i profesionalnom nivou. Naredne godine 30. avgusta u zgradi gradske opštine, zvanično je potpisan javni akt kojim se uspostavlja početak novog sportskog kluba Kokimbo Unido.

U profesionalni fudbal ovaj kolektiv je stupio početkom 1959. godine u okviru Druge divizije, kada je završio kao peti u generalnom plasmanu. Tri godine kasnije, Kokimo je postao prvak drugog po jačini ranga takmičenja, savladavši u finalnom meču minimalnim rezultatom Tehniko Universitario. Međutim, klub nije bio stabilan učesnik elitnog ranga, pa se između 1960. i 1990. godine čak tri puta peo i spuštao u niži rang, a 1975. uspeo je da ispadne i do trećeg ranga takmičenja.

U sezoni odigranoj 1990. godine, Pirati su uspeli da se kroz kvalifikacije ponovo domognu najjačeg ranga takmičenja, u kome su već naredne godine imali jednu od najboljih kampanja u istoriji, kada su završili kao vicešampioni sa 39 bodova, samo pet manje od tadašnjeg državnog i kontinentalnog prvaka Kolo-Koloa. Kao viceprvaci, prvi put među odabranim društvom Zelenog kontinenta našli su se 1992. godine u Grupi A, sa sunarodnikom i šampionom za proteklu sezonu, Universidad Katolikom, i argentinskim predstavnicima San Lorencom i Njels Old Bojsima. Kokimbo je završio kao poslednji na tabeli sa tri osvojena boda iz pobede nad Kruzadosima i nerešenim ishodom sa Poglavicama. Posle ovog dostignuća klub nije uspeo da ostvari zapaženije rezultate, uprkos tome što su se u timu nalazili izvanredni igrači, kao što su Pablo Lensi, Luis Fuentes, Nelson Garido, Marko Antonio Kornez i drugi.

Sve do 2005. godine Kokimbo nije uspeo da se uključi u direktnu borbu za titulu. U pomenutoj sezonu kroz format Apertura najza je izborio plej-of završivši ligaški deo na osmom i poslednjem mestu koje je vodilo u drugu fazu takmičenja. U prvoj rundi eliminacija Pirati su bili bolji od Kobreloe, zatim je u polufinalu pao i Uačipato. San o prvoj tituli u finalu srušio im je upravo večerašnji rival Union Espanjola.

Samo dve godine nakon borbe za titulu klub se našao u totalno suprotnoj situaciji, u borbi za opstanak. Posle minimalnog poraza od Njublensea 31. oktobra 2007. godine, na svom stadionu Fransisko Sančes, Kokimbo je automatski ispao u Drugu diviziju, posle 16 godina u najjačoj kategoriji čileanskog fudbala.

Naredne godine ekipa je bila nadomak povratka u društvo najjačih, ali ju je u toj nameri osujetilo Universidad de Konsepsion, koji je pobedio u obe finalne utakmice rezultatima 2:0 i 3:1. Nakon lošeg početka prvenstva 2016. godine, gde su tek u 18. kolu uspeli da ostvare prvu pobedu, Pirati su bili primorani da se bore za opstanak i u drugom rangu, koji su obezbedili zahvaljujući pobedi od 4:0 nad Barnečeom u završnom kolu prvenstva. Pod vođstvom Argentinca Patrisija Grafa, žuto-crni su izborili prvu poziviju u Primeri B 2018 godine, vrativši se tako u najvišu kategoriju nacionalnog fudbala posle 11 godine provedenih u drugom rangu takmičenja.

Kokimbo je imao sjajnu kampanju koju je započeo vodeći od prvog do poslednjeg kola, uprkos stalnim pretnjama Kobresala i Kobreloe, koje je ostavio iza sebe da u međusobnom klasiku odluče o drugom učesniku Primere. Prve sezone po povratku u elitu, Kokimbo je završio na petoj poziciji kvalifikujući se za Kupa Sudamerikanu 2020. godine. 

U svom prvom učešću na ovom turniru ostvario je najzapaženije rezultate u istoriji na internacionalnoj sceni. Učešće je započeo od osmine finala, u kojem je bio bolji od peruanskog Sport Uankaja. U četvrtfinalu viđena je prava senzacija, kada su Pirati u Barankilji savladali Junior sa 2:1. U revanšu na svom stadionu, poraženi su sa 1:0, ali zbog gola u gostima prošli su među četiri najbolje ekipe, gde su čak tri bile iz Buenos Ajresa.

Uoči prve utakmice polufinala protiv Defense i Hustisije, koja je trebalo da se odigra na Fransisko Sančes stadionu u Kokimbu, primećene su određene nepravilnosti, zbog kojih je susret odložen i premešten na Nacionalni stadion u Santjagu. Kasnije, zbog, kako se navodi, nepridržavanja mera prevencije i loše organizacije, tri igrača argentinske ekipe bila su pozitivna na COVID-19. Zvanično telo KONMEBOLA obustavilo je susret, prisiljavajući promenu lokacije odigravanja, koja je prebačena u Asunsion, glavnom gradu Paragvaja. Na stadionu Manuel Fereira, meč je završen bez postignutih golova, dok je revanš u Argentini pripao Sokolovima iz Florensio Varela rezultatom 4:2, čime je okončan istorijski plasman ekipe na međunarodnoj sceni.

Fudbaleri Kokimbo Unida (©Reuters)

Kokimbo je u protekloj sezoni privukao veliku pažnju na sebe, a ono što je velikom broju fudbalskih fanatika zapalo za oko je autentičan grb kluba. Čuveni pirat, po kome je klub i dobio nadimak, prvi put se na obrisima loga pojavio 1962. godine. Ideja se rodila sasvim slučajno, na jednom sastanku koji je predvodio Fransisko Balanda, tadašnji predsednik kluba, a na kome je jedna od tačaka bila i danas prepoznatljiv logotip. Naime, jednom od čelnika pažnju je privukla slika u predsednikovom kabinetu, a na kojoj se nalazio španski gusar naslonjen drvenom nogom na kovčeg sa zlatom, što je poslužilo kao primer koji je sa oduševljenjem prihvaćen među ostalim članovima.

Žuta i crna, boje koje karakterišu klub usvojene su početkom 20. veka, a potiču iz niza susreta koje je klub odigrao sa posadom britanskog vojnog broda XMC Grafton. Brod koji je pristao u luku 20. januara 1903. godine, došao je sa puta na kome je njegova posada bila neporažena odigravajući utakmice sa lokalnim klubovima u Buenos Ajresu i Montevideu. Prva dva meča završena su bez pobednika, treći je dobio Kokimbo, a četvrti posada Graftona. Peti i poslednji susret u ovom nizu odigran je 4. aprila, a minimalnom pobedom slavio je domaći tim. Posle pobede, u znak poštovanja, kapetan ratne krstarice Kasper Beker, predao je 11 košulja svoje posade kapitenu Kokimba. Oprema je bila žuto-crne boje, koja i danas definiše prepoznatljivost institucije.

Postoji još dublja priča vezana za boje kluba, koje su vremenom postale i simbol samog grada. Naime, krajem 19. veka veliki broj britanskih transportnih brodova pristajao je u gradsku luku. U to vreme većina bakra koji se kopao u Čileu izvožen je preko luke Kokimbo i odvožen u topionice koje su se nalazile u Velsu, tačnije u Svonsiju. Povodom toga veliki broj velških porodica nastanile su ovaj priobalni grad u Čileu, dolazeći kao rudari, topioničari ili trgovci. Oni su nastavili da održavaju običaje svoje zemlje, a poseban datum u kalendaru zauzima 1. mart, dan Svetog Davida, jedan od najprepoznatljvijih simbola i entiteta Velsa. Zastava Svetog Davida, zaštitnika Velsa, jeste crna sa žutim krstom unutar nje, a ona se i danas može videti u luci i na ulicama Kokimba.

ČILE 1 - ZAOSTALI MEČ 28. KOLA

Utorak

23.55: (1,92) Union Espanjola (3,45) Kokimbo Unido (3,70)

*** kvote su podložne promenama

Piše: Đorđe RADONJIĆ