Sve je lepo kada igraš

Slična situacija bila je na jesen 2020. godine. Luka Jović je sporo ušao u sezonu posle lokdauna, potom se zarazio korona virusom, doživeo manju povredu i prvi deo sezone u Realu završio sa svega 149 minuta na terenu. A onda je na red došla reprezentativna pauza, pa je Jović dao gol za produžetke protiv Škotske, namestio jedan za remi sa Mađarskom, sa dva komada i asistencijom utabao Orlovima put do ubedljivih 5:0 protiv Rusije. Proleće je proveo na pozajmici u Ajntrahtu.

Ovog leta ista stvar. Jović epizodista u Madridu, u prvenstvu samo 357 minuta i gol protiv Real Sosijedada, u Ligi šampiona šansa na kašičicu, ali kad je u odsustvu Dušana Vlahovića dobio nešto više minuta u dresu sa državnim grbom još jednom smo mogli da se prisetimo kakav njuh za gol ima 24-godišnji centarfor. Urođeni talenat.

Protiv Slovenije gol za 3:1 i overena prva tri boda u novom izdanju Lige nacije, u Stokholmu još jedan za drugu pobedu i Jovićev deveti pogodak u dresu Orlova. Uz to i gomila nekih sitnih dodira, kada je iz prve odlagao lopte baš tamo gde treba, čisto kao testament tom fudbalskom daru koji se jednostavno ne uči.

Problem je samo što su i tom daru potrebne utakmice da može da cveta, a Jović ih u poslednje vreme retko ima, pa je od igrača koji je u jednom trenutku pretio da Aleksandru Mitroviću oduzme ulogu startnog špica došao do pozicije trećeg napadača reprezentacije. I nije ovde Jovićeva muka to što Mitrović ne ume da promaši kad igra za Srbiju ni to što je Vlahović fanatičnim radom stigao do toga da se ravnopravno bori za zvanje najboljeg strelca Serije A. Ne, daleko od toga.

Muka je što Lukina karijera stagnira, ako već i ne ide u pogrešnom smeru. I vreme je da to prihvati kao činjenicu. Progutao je Real i veća imena, nije ni lako izboriti se za svoje mesto pod suncem pored Karima Benzeme, bez svake sumnje dobitnika Zlatne lopte za sezonu 2021/2022, ali sigurno je nešto i do Jovića, a posle već tri godine mrcvarenja u Madridu pitanje je da li su na stadionu “Santjago Bernabeu” spremni da se ponovo opklade u srpskog golgetera.

Pitanje je naravno i da li bi Jović u bilo kom drugom klubu mogao da dobije finansijske uslove koje ima u Realu, a ne budimo licemeri – niko se ne odvaja lako od miliona, ali s obzirom na to da su mu tek 24 godine Jović bi morao da razmišlja dugoročno.

Zna i on da nije oličenje savršenog sportiste, koji će brojati kalorije i svaki slobodan trenutak posvetiti radu na svom telu, ali i takav kakav je ima sigurno još desetak godina karijere pred sobom. Milioni će dolaziti i posle, samo ako pre toga dođu i minuti na terenu. Ne bi smeo Jović da dozvoli da Real počne da mu guši karijeru kao što je Liverpul radio Lazaru Markoviću, ranije Juventus Milošu Krasiću ili Barselona Draganu Ćiriću.

Lepo je igrati u Kraljevskom klubu, ali akcenat ovde nije na tom “kraljevski” koliko na glagolu “igrati”. Svetsko prvenstvo je iza ćoška. Treba biti spreman. A kad je spreman Luka Jović je gol mašina kakvu želiš u svakom timu.

Tih devet golova za Srbiju postigao je na 25 utakmica ili bolje reći za svega 1.091 minut na terenu. To daje prosek od gola na svaki 121 minut, a to u državnom timu nije dobro - to je odlično.