Svaka čast Džeku i Pjaniću, ali u spavaćoj sobi vise dresovi Adema Ljajića

(Od dopisnika Mozzart Sporta iz Novog Pazara)

Novi-stari miljenik pazarske publike Almedin Ziljkić mogao bi protiv kragujevačkog Radničkog 1923 (subota, 18.00) da odigra prve minute u Mozzart Bet Superligi 2024/25. Bivši, a možda i budući reprezentativac Bosne i Hercegovine nedavno se vratio na obale Jošanice i Raške, po završetku kratke epizode u iranskom Esteglalu.

Čari najjači fudbalskog ranga u Srbiji osetio je još kao omladinac, da bi se na omiljenu adresu vratio nakon igranja u Gorici, tuzlanskoj Slobodi, Tuzla Sitiju, Borcu iz Banjaluke, Olimpiji i Sarajevu.

"Uvek se naježim kad pričam o Novom Pazaru. Zahvalan sam upravi i treneru Siviću, koji su mi izašli u susret kako bih ispunio želju i vratio se. Mnogi su mi govorili da se vraćam u najboljim godinama, ali neću da pričam kakve sam ponude imao. To bi bilo pomalo ružno. Mislim da je ovo najbolji klub. Onog dana kada sam obezbedio decu da se ne sekiraju hoće li imati nešto, rešio sam da najbolje godine i najbolje igre ostavim za svoj klub. Iskreno smatram da je to moj dug, da je to časno. Ne bih sebi mogao da dozvolim da dođem tu sa 34 ili 35 godina, da smetam treneru i ekipi. Pričam ovo iz duše”, otvoren je popularni Dino.

Ziljkić smatra da trenutnmo stanje u klubu ne može da se uporedi sa situacijom iz takmičarske 2015/16.

“Ružno je reći, ali skoro da ničega nije bilo. Govorim o uslovima i nekom poštovanju. Na meni je samo da se odužim na terenu. Jedino je teren merilo. Nadam se da ću ostati što duže i da ću biti srećan. Sad mi je jedino bitna sreća, da igram što duže i što više. Respekt prema Radničkom 1923, poznajem ih sve, ali mislim da je došlo vreme da se pokažemo tokom svih 90 minuta. Prva poluvremena protiv Čukaričkog i TSC-a su model. Posle pobede bi sve trebalo da krene kako treba”.

Lucidnom ofanzivcu posebno je drago što će igrati sa Ademom Ljajićem.

“Ja sam kao maloletnik postao prvotimac, a Adem Ljajić je... Ne znam kako bih to opisao, ali to je naš fudbalski uzor. Rastao sam uz njega. Smejali smo se nedavno i prisetili kad je on otišao u Mančester Junajted. Bio sam dete kad sam došao s njim u našu staru Halu sportova, gde su ga ljudi pozdravili. Nikad nisam ni maštao da ću zaigrati s njim. Znate gde je sve bio. Kad se Adem vratio u svoj grad, nama se otvorila prilika. Evo, ponovo sam se naježio. I glava mi se ježi. Svaki dan ga gledam, gledam te majstorije... Uz dužno poštovanje, igrao sam i sa Edinom Džekom i Miralemom Pjanićem, ali nama je Adem – Adem. Za nas ne postoiji ni bolji, ni lepši, ni jači, ni veći”.

I onda - krešendo:

“U mojoj spavaćoj sobi imam samo dresove Adema Ljajića, a nisam kolekcionar. Tu su njegovi dresovi iz Partizana, Fiorentine i Bešiktaša. Ovim ljudima se otvorila prilika da gledaju Ljajića, to mora mnogo više da se poštuje. Klub se ne voli samo kad pobeđuje. U Liverpulu je uvek bio pun stadion. Ja bih se zaplakao kad pričam o Ademu i Pazaru. Znam šta sve moramo da radimo. Ako bog da, dobićemo nagradu u vidu pobede. Nadam se da će Adem Ljajić da postigne tri gola”, stavio je tačku Dino Ziljkić.