Suze u Ajaksu, pa nova šansa na Dragau: Frančesko Farioli preuzeo Porto

Pitanje je da li ćemo u dogledno vreme videti raspad neke ekipe kao što se to desilo sa Ajaksom pod vođstvom Frančeska Fariolija. Titula u Holandiji je već bila u rukama, čak su i rezultati u Evropi bili soldini kad se uzme u obzir da ovaj tim Kopljanika nema kvalitet kao neki pređašnji. A, onda se sve srušilo. Kao kula od karata. Ono što je ličilo na trofejnu sezonu, pretvorilo se u najgori košmar, beleg koji če zauvek ostati na licu slavnog kluba kao podsetnik koliko su uprskali. Ajaks je ostao bez ičega, a Farioli je, jednostavno, morao da ode.

Ništa bolje nije  ni u Portu, samo što je njihova zla kob krenula ranije – još od odlaska Serža Konseisaa. Koliko god bio težak za saradnju, Konseisao je ostvarivao odlične rezultate i Porto je bio sila u okvirima Portugala, uz nekoliko dobrih rezultata u evropskim takmičenjima. Pride su afirmisani igrači poput Luisa Dijaza, Mehdija Taremija, Aleksa Teljesa, Vitinje i mnogih drugih. To je CV kojim ne može da se podiči nijedan trener u istoriji Porta.

Posle Konseisaa dolazili su Vitor Bruno, Žoze Tavareš i kao poslednja žrtva – Martin Anselmi. Argentinac je zadnji čovek koga je vatra Dragaa progutala ili možda bolje – nestrpljivost predsednika Andrea Viljaša Boaša, koji pokušava da sprovede mere štednje U takav ambijent dolazi upravo – Farioli. Italijan je potpisao ugovor sa Zmajevima do 2027. uz opciju da saradnja bude produžena na još godinu dana.  Da li je ovaj spoj čudan – još kako jeste, Portu je, ipak, potreban čovek od integriteta, neko ko poznaje klub, a ne neko ko je na način koji će se dugo prepričavati ostao bez već viđenog trofeja i sebi na grbaču stavio epitet gubitnika.

Koliko je teško podneo neuspeh u Ajaksu, govori činjenica da je plakao nakon poslednje utakmice u kojoj su Kopljanici došli do Pirove pobede protiv Tventea. Farioli je doživeo nešto što se retko viđa, zato će šansu koja mu se ukazala na Dragu doživeti kao priliku da se opere, skine sa sebe etiketu čoveka čije ekipe nemaju pobednički mentalitet i majstori su da sami sebi pucaju u kolena i prospu sve dobro što su napravili tokom sezone. Činjenica je da ovakav Porto nije sredina za trenera koji pokušava da opere sopstvene fleke, niti Portu treba šef stručnog štaba koji dolazi svež od debakla kakav će mu se verovatno teško ponoviti. Možda ovaj čudan i mnogima nelogičan spoj, u nekoj ludoj kombinaciji ispadne - perfektan.

U 131 godini dugoj istoriji kluba, Porto nije imao mnogo iskustva sa trenerima iz Italije, Farioli je tek četvrti. Zanimljivo, prvi trener u istoriji kluba bio je Italijan - Katuljo Gada, posle njega je krajem pedesetih na klupi sedeo Etore Purićeli, a posledni je bio Luđi Del Neri. Nekadašnji trener Juventusa na Dragao je došao odmah posle Žozea Murinja, a prethodno ga se većina seća po odličnom radu u Kjevu, međutim, Del Neri nikad nije vodio Porto u zvaničnoj utakmici – došao je u julu 2004, a smenjen u avgustu iste godine.