Susret velikana i kluba zbog kojeg on umalo nije nastao

U osmini finala Kupa Argentine, u noći između utorka i srede od 02.10 po srednjoevropskom vremenu na stadionu Libertadores de Amerika u Aveljanedi sastaju se dva tima iz centralnog Buenos Ajresa, jedan od tamošnjih pet velikana San Lorenco i Velez, klub sa večnim prefiksom “nepriznatog” velikana argentinskog fudbala. Ono što im je zajedničko jee da oba tima žele da ostanu u konkurenciji u takmičenju koje nikada nisu uspeli da osvoje.

Ovaj duel, koji broji više od stotinu utakmica, takođe donosi istoriju onoga što je bilo početak San Lorenca kao institucije koju poznajemo danas, a proizvod kamena spoticanja Fortina pre više od 110 godina.

Bila je 1912. godina i San Lorenco je prolazio kroz snažnu institucionalnu krizu. Nije imao resurse da nastupi na zonskim turnirima i pridruži se Fudbalskom savezu Argentine. Primoran je, na zahtev opštine, da napusti svoj teren u parku Čakabuko. Udarci koji su se nizali jedan za drugim, naveli da se na trenutak klub stavi u privremenu obustavu funkcionisanja.

​Igrači iz ekipe prvobitno poznate kao Forzosos de Almagro, čak devet prvotimaca prešlo je u susedni Atletiko Argentinos de Velez Sarsfild, koji se takmičio u disidentskoj argentinskoj fudbalskoj federaciji (AFF), a nekoliko godina kasnije, dolaskom na mesto direktora kluba Hozea „Pepea“ Amalfitanija, skratio bi svoje ime na ono pod kojim i danas nastupa. Sa ovim novim igračima, Velez je uspeo je da prođe u Intermediju (naziv po kome je nekada druga liga bila poznata) i godinu dana kasnije, 1913, bio je na ivici da se promoviše u najvišu kategoriju na drugom mestu u svojoj oblasti, tek iza Floreste.

02.10: (2,80) San Lorenco (2,85) Velez (2,70)

Ta neuspela promocija u Prvu ligu inspirisala je bivše igrače da pokušaju da ponovo osnuju klub iz Boeda, nešto što je jedan od protagonista priče ispričao sa istorijskim argentinskom novinarom Osvaldom Sorijanom u intervjuu pod nazivom „Rođenju San Lorenca de Almagra“ , iz 1973. godine.

„Sledeće godine smo završili na drugom mestu posle Floreste i izgubili smo unapređenje. Da je Velez te godine postao prvak, San Lorenco ne bi postojao“, rekao je Fransisko Đanela (koji je bio deo prvobitnog tima iz 1908. godine) i nastavio svoju hroniku o onome što je usledilo u ranoj istoriji San Lorenca:

„Te 1914. godine ponovo smo formirali klub, ovoga puta pod imenom San Lorenco de Almagro i ušli smo u drugoligaško prvenstvo. Sastali smo se u kući Alberta Kola, na uglu ulica Treinta i Tres i Agrela, i tamo smo osnovali sekretarijat kluba. Ušli smo drugi rang takmičenja i osvojili smo prvenstvo grupe Sever u Buenos Ajresu. Pobedili smo u polufinalu i igrali smo finale sa Honorom i Patrijom, koji su bili šampioni Centralne grupe. Utakmica je bila na Ferovom terenu i pobedili smo sa 3:0. Bilo je to 1. januara 1915. godine, Ksarau je postigao prvi gol, a ja poslednji. Popeli smo se na prvo mesto i od tada San Lorenco nikada nije ispao u niži rang“.

Iako je San Lorenco ispao prvi i jedini put 1981. godine, on ostaje klub sa najdužim akumuliranim periodom provedenim u najvišoj kategoriji argentinskog fudbala, kao jedna od njegovih najdominantnijih institucija. Što se tiče onih devet igrača koji su ponovo osnovali tim, njima se odaje priznanje tako što zvanična zastava kluba ima devet zvezdica i devet horizontalnih pruga, pet plavih i četiri crvene, koja se može videti na svakom meču na stadionu Pedro Bidegain kada se vijori na jarbolu, uz zastavu Argentine, ispred tribine Popular gde se nalaze najvatrenije pristalice Gavranova. Devet zvezda na zastavi nose imena nekadašnjih “spasitelja” kluba. To su: Amilkar Asali, Alberto Kol, Hoze Kol, Hoze De Kampo, Luis Frankini, Luis Đanela, Nikolas Romeo, Kajetano Urio i Fransisko Šarua.

Uz moto „Iz Boeda i za svet“ i video snimkom sa uticajnim simpatizerima kluba na kojem su se pojavili i Elian Irala i Aleksis Kuelo, San Lorenco je na svojim zvaničnim društvenim kanalima predstavio svoj četvrti komplet u ovoj sezoni koji ima preovlađujuću crvenu boju i dodaje plave detalje kako na grudima tako i na donjem delu leđa. Očekuje se da će ovaj dizajn biti prvi put prisutan noćas u duelu protiv Veleza. Prvi i poslednji put da je San Lorenco imao alternativni model ove boje 1999. godine, kreiran specijalno za Merkosur Kup te godine. Samo dva puta je viđen, a ishod meča je oba puta bio na njegovoj strani. Prvo je savladao Boku sa 1:0, a zatim i Universidad Katoliku iz Čilea sa 4:0, obe utakmice bile su odigrane na Nuevo Gasometru.

Tim iz Boeda je neporažena od povratka sa pauze zbog održavanja Kopa Amerike, u četiri odigrana meča ostvarili su tri remija i jednu pobedu. Jedinu pobedu ostvarili su u 7. kolu Profesionalne lige protiv Gimnasije iz La Plate, rezultatom 1:0, zahvaljujući golu Kristijana Taragone, koji je napustio klub posle tog meča. Nakon toga su bila dva remija protiv Njuels Old Bojsa 1:1 i Independientea u meču bez postignutih golova. U Profesionalnoj ligi nalaze se pri dnu tabele, na 23. mestu sa samo 7 osvojenih bodova iz devet odigranih utakmica.

Sa druge strane, Velez je u nepobedivom trenutku, pošto su od povratka na turnir slavili u sve četiri utakmice koje su odigrali. Prva je bila pobeda od 3:0 nad Taljeresom u Linijesu, zatim su posetili Platense, kojeg su dobili sa 2:0, zatim su takođe na gostovanju u Santjago del Esteru slavili protiv Sentral Kordobe 2:0. Konačno, u prethodnom kolu Profesionalne lige, ugostili su Defensu i Hustisiju na Hose Amalfitaniju tokom i tom prilikom zabeležili još jednu pobedu od 3:0. Ovi rezultati su im omogućili da se popnu na treće mesto ligaške tabele sa 17 bodova, samo dva manje od trenutnog lidera, Urakana.

(Piše: Đorđe RADONJIĆ)

KUP ARGENTINE – OSMINA FINALA

Sreda

02.10: (2,80) San Lorenco (2,85) Velez (2,70)

***Kvote su podložne promenama