Subota od koje bi mogao da profitira srpski fudbal

U pesmi je „nedelja kad je otiš’o Hase“, a u budućnosti bi mogla stvarno da bude pesma za srpski fudbal, jer smo tokom subote dobili naznake kako bi naša reprezentacija mogla izgleda na pozicijama štopera. Odmah de se ogradimo, ne mislimo na trenutno stanje, jer su naši defanzivci bili bolji deo tima na Prvenstvu Evrope u Nemačkoj i pred njima je sigurno još nekoliko ciklusa u kojima će „držati“ defanzivu, ali glavu promaljaju i drugi momci, spremni da zakucaju na vrta najbolje selekcije budu li se razvijali kako im se predviđa.

U pitanju su Miodrag Pivaš i Milan Majstorović, koji su u razmaku od samo nekoliko sati prvog dana vikenda skrenuli pažnjui možda će neko u FSS isprastiti šta rade ispisnici. Obojica su isto godište (2005), igraju na istim pozicijama (štoperi) i u ligama su jačim od naše, pa se očekuje da napreduju i daleko od matice steknu iskustvo koje bi moglo da koristi Orlovima kad sadašnji tinejdžeri budu stasali za A tim.

Niko ne može da predvidi u kom pravcu će im se razvijati karijere, međutim, početak je obećavajući. Veliki deo poklonika sporta u Srbiji je oduševljen što je Pivaš tako mlad, bez minuta u Mozzart Bet Superligi, direktno iz zbskog Jedinstva, skrenuo pažnju Njukasla sa kojim je u subotu jutro potpisao višegodišnji ugovor. Naravno da niko ne očekuje posle jednog dodatni meteorski uspon, da već u narednoj sezoni rođeni Novosađanin zaigra na Sent Džejmsis parku, ali ga Svrake posmatraju kao projekat, oblikovaće ga prema postulatima modernog fudbala, spremiti za veliku scenu i onda će samo od Miodraga zavisti kako će se na njoj snaći.

Talenat poseduje i ako ga je Nemanja Matić prepoznao kao potencijalnog naslednika Nemanje Vidića i Branislava Ivanovića na premijerligaškim terenima, to nešto znači. Tačno je da se Pivaš na Ostrvo otisnuo iz Uba, posle promocije Jedinstva u elitni rang, da je nedavno promenio poziciju, sa zadnjeg veznog se preselio u centralni deo odbrane, ali... Način na koji vidi teren, komunicira sa saigračima, gradi akcije iz poslednje linije, a uz to je i snažan i skočan sugeriše da crno-beli sa severa Engleske nisu slučajno, na lepe Matićeve reči, platili skoro 1.000.000 evra. Manje je bitno da li ćemo ga čekati godinu, dve ili tri. Samo ga ga dobijemo kao štopera profilisanog za velika dela.

Sličnim putem bi mogao i njegov „klasić“, Milan Majstorović. Istog dana kad je Miodrag Pivaš ozvaničio saradnju sa Njukaslom, talentovani defanzivac je bio starter u dresu moskovskog Dinama u prvom kolu novog šampionata Rusije. U redu, protvinik je bio daleko od esktra klase, Fakel od Voronježa, koji će se i u ovom, kao u prethodna dva prvenstva boriti za opstanak. No, Majstorović je dobio šansu da igra i – zgrabio je.

Stoji je i da su Policajci primili gol, ali to nije bila posledica Majstorovićeve greške. Mimo toga, delovao je sigurno, agresivno, autoritativno. Kao da je tri, četiri godine stariji. Sve to u paru sa još jednim 19-godišnjim štoperom, izdankom Dinamove akademije, Ivanom Lepskijem. Obojica su šansu dobili zato što je trener Marcel Lička u kadrovskim problemima ovog leta: Nikolas Marićal je na odmoru posle učešće Urugvaja na Kopa Amerika, a Fabijan Balbuena će za koji dan biti deo olimpijskog tima Paragvaja na turniru u Francuskoj. Sve je to otvorilo prostor Srbinu, koji je simpatije stručnog štaba pobrao još tokom priprema, a i sam Lička je govorio da želi da ga koristi, jer ranije nije mogao iz opravdanih razloga. Maltene odmah po dolasku iz Vojvodine Majstoroviću je stradao ligament kolena, operisan je, propustio je skoro godinu dana i tek u završnici minulog prvenstva počeo da igra. I lepo ga je videti na terenu. Baš kao i Pivaša.

Ne samo njih dvojicu, jer Srbija ima i trećeg momčića iz generacije 2005. koji ovih dana skreće pažnju. Doduše, iz drugačijeg razloga. Jan Karlo Simić se nalazi pred odlaskom iz Milana, trebalo bi da pređe u Anderleht, gde bi imao više minuta nego na San Siru, da pokaže zbog čega ga stručnjaci smatraju velikim talentom.

Razumljivo, biće i kod njega i kod Pivaša oscilacija, greška, ali je najbinije da bude kontinuiteta, pa ih ubrzo vidimo najpre u mladoj reprezentaciji Srbije, pošto ni za nju nisu debitovali. Onda, valjda, i kao članove seniorskog tima. Ako se već ide na podmlađivanje i obraća pažnja na nadolazeće snage, valjalo bi notirati imena ovih momaka.