Stvaranje čarolije u gradu Harija Potera

/Od izveštača Mozzart Sporta iz Edinburga/

Tu negde... Istočno od Glazgova u kome je bio lavljeg srca i golom Slađana Šćepovića eliminisao Seltik, a severno od Njukasla gde je pogocima, između ostalih, Ivice Ilieva i Milivoja Ćirkovića umarširao prvi put u Ligu šampiona, tražiće Partizan dodir magije u, možda, antologijskom meč. U gradu u kome je Dž. K. Rouling kreirala jedno od najpoznatijih modernih književnih dela, potrebna mu je izvedba nalik čaroliji Harija Potera.

Naravno da Srđan Blagojević ne liči na profesora Flitfika, niti su njegovi đaci pohađali Hogvarst, ali će im u Edinburgu biti potrebni trikovi kako bi savladali Hibernijan i opravdali tumačenja da je prošlonedeljni poraz u Beogradu (0:2) pre posledica nesrećnih okolnosti nego realnog odnosa snaga.

Teško je poverovati da je namerno urađeno, ali je simbolika jasna. U pripremi revanša trećeg kvalifikacionog kola za plasman u Ligu konferencije (21.00, TV Arena Premium 1, RTS) srpski predstavnik je odabrao da boravi u zamku. Prvi kontakt sa Edinburgom će imati tek sat i po pre utakmice, i to iz autobusa, jer je smešten na oko 30 minuta vožnje do glavnog grada Škotske, u hotelu čija spoljašnjost, a i delovi unutrašnjosti liče na zamak iz daleke prošlosti. Kad već pominjemo Seltik i Njukasl...

Hotel u kojem su smešteni fudbaleri Partizana

Izuzev Bibarsa Natha (a i njemu je bilo tek godinu i po dana) niko od momaka koji će istrčati na teren stadiona Ister roud nije bio ni rođen kad je Parni valjak utišao Seltik park, a oko 70 procenata njih ni kad je rasplakan Sent Džejmsis park. Posledično tome, ne znaju za traume kakve su navijači proživljali u međuvremenu zbog Kroacije, Beča, Praga, jer su u Edinburg došli odlučni da kreiraju istoriju. Da budu generacija za pamćenje, a ne jedna u kolekciji evropskih poraza. Vidi se to po njima, na svakom koraku, u svakom gestu, izrazu lica, reči... Plene optimizmom, jer su ga i sami osetili načinom na koji su započeli ovu sezonu.

Baš zbog tog stava revanš sa Hibsima ne spada u grupu utakmica "biti ili ne biti". Niti fudaleri osećaju pritisak osim onog sportskog, niti je budućnost kluba u njihovim nogama, niti su čelnici zabrinuti ili panični kao prethodnici na njihovom mestu uoči sličnih mečeva. Bukvalno nijedan član beogradske ekspedicije na Ostrvu nije izgovorio: "Šta će biti ako ispadnemo?". U tom smislu, ekipa Srđana Blagojevića ne oseća pritisak, osim onog sportskog.

Jeste najdelikatniji trenutak i za trenera i za igrače od starta sezone, jer možda prvi put ovog leta Partizan mora da pokaže da zna i da se takmiči. Uverili smo se da zna da igra dobar fudbal, da se uvukao publici pod kožu, da ume i da plače i da se smeje, da je sposoban da reaguje na negativne događaje... I kao što Blagojević kaže da je sve ovo što se dešava izrazito mladom timu ubrzan proces sazrevanja, tako je možda došlo vreme da na tom putu savlada lekciju iz takmičenja. Brže nego što je planirano gradivom. A kreće iz rezultatskog hendikepa, fizičke inferiornosti, jer će se opet deca naći naspram ljudi, na gostujućem terenu, u ambijentu u kome niko od njih nikad nije igrao (samo je Stefan Milić osetio ostrvsku atmosferu i to kad je naspram sebe imao TNS iz Velsa, ali to nije to) i to su okolnosti u kojima ne žele samo da uče, kao u Hogvarstu. Oni hoće da izvedu magiju poput Harija Potera.