Stres je Partizanovo drugo ime: Za godinu dana 17 golova u nadoknadi

Kad se za druge timove utakmice uglavnom završavaju, za Partizan počinju. Tek po isteku 90. minuta crno-beli krenu da igraju agresivnije i(li) bolje, valjda svesni da im rezultat nije po volji i da imaju samo malo vremena da ga pretvore u željeni, pa u kovitlacu emocija, dok gledaju kiksu u oči, više rizikuju i često bivaju nagrađeni.

Baš tako su ostvarili pobedu na premijeri novog šampionata Srbije. Na svom terenu dugo nisu mogli da nađu rešenje za odbranu Napretka, da bi u trećem od predviđenih pet minuta nadoknade razvili akciju vrednu tri boda: rezervista Matija Stjepanović je poslao oštru loptu Bibarsu Nathu, njegov pokušaj nije bio uspešan, da bi umesto Izraelca pogodio Mateus Saldanja i ukrasio povratnički debi trenera Aleksandra Stanojevića na klupi Parnog valjka (1:0).

Mnoge je realizacija Brazilca podsetila na premijerno kolo minule sezone Mozzart Bet Superlige kad je Partizan baš u nadoknadi, svega nekoliko sekundi pre njenog kraja, ostao bez dva boda na gostovanju u Bačkoj Topoli. Tad je u pravom rolerkosteru emocija gost vodio 3:2, sve dok Nemanja Stojić nije skočio i glavom poentirao u korist TSC-a za 3:3. Ako su tad crno-beli ostali uskraćeni za pobedu, sad su je ostvarili.

U međuvremenu, za poslednjih 12 meseci, od početka prethodne do starta nove trke za bodove, ekipa iz Humske i njeni navijači su se saživeli sa stresom, kao obaveznim sastojkom dramatičnih završnica. Ukupno 17 golova u nadoknadi viđeno je na utakmicama Partizana za ovih godinu dana, a ako znamo da je zimska pauza trajala od 20. decembra do 10. februara, a između dva ciklusa se nije igrao od 25. maja do ovog vikenda, ispada da svakog meseca Grobari prosečno bar dvaput prisustvuju infarkt završnicama.

Uz promenjiva raspoloženja. Iako se u javnosti često potencira da je Partizan veliki dobitnik u nadoknadi, nije baš tako. Tačno je da je tokom trenerskog mandata Igora Duljaja i kasnije Alberta Nađa znao da dobija utakmice, ali i da ostaje bez planiranih bodova.

Na primer, tokom gostovanja IMT-u sastav iz Humske je gubio dve do prvog minuta nadoknade vremena, pre nego što su Bibars Natho i Nemanja Nikolić (sedmi posle 90) pogađali za 3:2. U narednom kolu Izraelac je realizovao penal u osmom minutu nadoknade za još jedan preokret (3:2 i protiv Radnika), Mihajlo Ilić sjajno reagovao na pas Gajasa Zahida za trijumf nad Čukaričkim 2:1 (96), bio je i hitac Aranđela Stojkovića u Zaplanjskoj za slavlje nad Voždovcem 3:2 (92), autogol Nikole Stevanovića u 91. za 3:3 na gostovanju Napretku, dok su Mateus Saldanja (97) i Samed Baždar (92) bili precizni protiv Vojvodine kod kuće i Radnika na gostovanju, s tim da je Partizan u trenucima njihovih pogodaka već imao prednost. Posebno je zanimljivo da su Ksander Severina u 91. i Samed Baždar u 92. pogađali na Banovom brdu, ali njihovi golovi nisu vredili, jer je Partizan poražen (2:3).

Na suprotnom kraju nalaze se golovi koji su koštali Partizan. Osim tog Stojićevog, pamti se i mat glavom Bojice Nikčevića u četvrtom minutu nadoknade za slavlje Čukaričkog (3:2), dva gola Crvene zvezde (Šerif Endijaj u 92 i Aleksandar Katai u 99) u porazu 2:3, kao i dalekometna paljba Njegoša Petrovića koji je u 94. minutu označio slavlje Vojvodine u Humskoj. Jedino što nije zabolelo crno-bele jeste realizovani penal Damira Šovšića u korist Radnika, pošto je završilo 2:1 za goste.

I sad ova snalažljivost Mateusa Saldanje. Atipična za trenerski opus Aleksandra Stanojevića, jer je u prethodnom mandatu Partizan pod njegovim vođstvom obično rešavao pitanje pobednika već u prvom poluvremenu. Poređenja radi, tad je vodio ekipu na 97 takmičarskih utakmica i samo jednom se desilo da se obraduje golu u nadoknadi, kad je Filip Holender pogodio mrežu novosadskog Proletera. Sad već u prvoj...