PET NA PET - Gradimir Grujičić: U dubini duše želeo sam da pomirim fudbalske sa studentskim ambicijama... Mislim da sam uspeo

Bio je odlikaš, sa svim peticama, kako tokom osnovnog obrazovanja, tako i kasnije, u gimnaziji. Matematika mu nije bila bauk, naprotiv… Išao je “matiš” od ruke Gradimiru Grujičiću, kao i fudbal od noge.  Zavoleo je najvažniju sporednu stvar na svetu već u sedmoj godini života kad je počeo da trenira fudbal. Bio je uspešan na oba polja. Sa lučanskim klubom igrao je Prvu, a kasnije i Superligu.

Godine su prolazile, Gradimir je završio Gimnaziju, upisao PMF u Kragujevcu – smer matematika pa je stigao i do poslednje godine studija. Na završnoj godini, zbog prakse, morao je stalno da boravi u Kragujevcu. Tad ga je Mladost ustupila Šumadiji.

Po dobijanju diplome profesora matematike vratio se u svoj kraj. Zaigrao je za Slogu iz Požege koja je imala ozbiljne planove kao stabilan i klub sa tradicijom. Bio je i najbolji strelac Srpske lige, grupa Zapad. Uporedo, dobio je posao profesora matematike. Grujičiću je taj period ostao u divnom sećanju.

Pošto u životu ima i padova našeg sagovornika povreda je na šest meseci odvojila od travnatih terena, ali ne i nastavničke katedre. Nakon oporavka stigao je poziv iz Arilja. Budućnost je želela u viši rang, ali je Takovo dobilo tu bitku. Sa istim ambicijama klub, iz grada koji se prepoznaje po malinarstvu i tekstilnoj privredi, nastupa i u ovoj sezonu. Međutim, prvoplasirana Sloboda je ozbiljan takmac.

Gradimir smatra da su matematika i logika velika pomoć u svakodnevnom životu pa dodatno oružje za 90 minuta fudbalske utakmice. Fudbal mu pomaže i u nastavi. Đaci, naročito dečaci, koji vole sport, ga brže “zagotive” kad saznaju da igra fudbal. Dve godine je predavao u osnovnoj, godinu dana u srednjoj školi i sad je dobio posao u gimnaziji. Uskoro će napuniti trideset godina, 22. marta, ali dok bude zadovoljan partijama koje pruža na terenu, dok mu fudbal bude pričinjavao zadovoljstvo, neće okačiti kopačke o klin i posvetiti se samo školi.

Planira brak sa verenicom koja se sprema za specijalizaciju interne medicine. A do tad, igraće fudbal, učiti đake logici, učestvovati u MOZZARTOVOM Humanitarnom tiketu u podne i danas u rubrici “Pet na pet”.        

1.Da li ste svojevremeno imali dodira sa još nekim sportskim aktivnostima, osim fudbala, i kojim?
“U sedmoj godini počeo sam da treniram fudbal i to je jedini sport kojim sam se bavio. Moji otac i brat takođe su bili fudbaleri pa je bilo logično da se i ja posvetim fudbalu. Tata je igrao u Borcu, Slobodi, a najviše u lučanskoj Mladosti i to u ligama stare Jugoslavije.

2.Ko vam je bio uzor, idol, u tinejdžerskim danima?
“Pre svih otac kao glavni ‘krivac’. Pored tate voleo sam i mnoge poznate igrače, ali da ih ne nabrajam. Tata je bio klasični centarfor, brat defanzivac, a ja sam napadač koji može da igra po bokovima, ali i u centrali”.

3. Koji klub nosite u navijačkom srcu?
“Svakako Crvenu zvezdu”.

4.Sportski događaj koji je ostao u sećanju i koji ćete pamtiti celog života?
“Još kao dečak uživo sam posmatrao mnoge utakmice na Marakani. Sećam se Zvezdine pobede nad Odenseom od 4:3 za prolazak u dalju fazu Kupa UEFA. Uzbudljiv meč sa Vidićem, Žigićem, Đorđićem, Vitakićem…u dresu Zvezde. Iz svoje igračke karijere možda sezona kad je Mladost izborila rang superligaša. Jedinstvu sam dao i asistirao kod drugog gola što je doprinelo da upišemo važne bodove. Za Slogu sam, takođe, protiv užičkog Jedinstva dao četiri gola”.

5. Šta je kod vas na prvom mestu matematika ili fudbal?
“Kad sam zaigrao za prvi tim Mladosti trebalo je da upišem fakultet. Prijatelji iz sfere nauke savetovali su me da napustim fudbal uz obrazloženje da sam kapacitet za matematiku. Ljudi kojima je blizak sport govorili su mi da mogu da napravim fudbalsku karijeru jer su me pratili ljudi iz naših najvećih klubova. U dubini duše želeo sam da napravim kompromis i da igram, ali i da studiram. U prve dve godine studija prioritet je imao fudbal koji sam u druge dve godine studija stavio u drugi plan. Sad se trudim da uskladim obaveze profesora sa treninzima, utakmicama i putovanjima. U klubu nailazim na razumevanje uprave i trenera. Realno, u mnogim ekipama, i nižeg ranga, trenira se dva puta dnevno, što otežava situaciju ljudima poput mene. Međutim, uz određene žrtve, malo više truda, razumevanja okoline, ljudi iz klubova, igrači mogu da usklade obrazovanje i profesionalno bavljenje sportom”.  

Bonus pitanje za našeg gosta: Šta u MOZZARTU odigrati na utakmicu  koja dolazi iz Lige Evrope, VULVERHEMPTON – ESPANJOL. Englezi su poraženi od Junajteda i Liverpula, ali su u poslednja dva duela remizirali sa Đavolima i Lisicama. Gosti imaju pobedu pa remi od 2:2 sa Seviljom. Statistika nam nije od pomoći jer nije bilo međusobnih duela dva kluba.

“Pokušajte sa igrom gol, gol”.

PIŠU: Nela i Đurđe MEČANIN
Djurdje.mecanin@mozzartbet.com
FOTO: MOZZART/ Star Sport