Strašna priča Dragiše Gudelja: Bio sam mrtav tri minuta, bio sam na rubu da se ne vratim

Pre nešto više od godinu dana Dragiša Gudelj je doživeo srčani zastoj na utakmici između njegove Kordobe i Rasing Ferola. Bio je to nadramatičniji momenat u životu i karijeri srpskog fudbalera.

Taj događaj ga je, posebno nakon što mu se kasnije desio i drugi srčani zastoj, nagovorio da zbog sopstvenog zdravlja prekine karijeru u 26. godini. Danas Gudelj se u potresnoj ispovesti prisetio nemilog događaja koji mu je obeležio život.

"Tri minuta sam bio mrtav, bez pulsa. Za mene je to bilo kao sekunda. Kad sam pao, ustao sam i pitao se "Šta mi se dogodilo? Mislio sam da me ne neko udario. Kasnije su mi rekli da sam bio bez svesti sedam minuta i tri minuta kardiorespiratornom arestu. Na snimku možete videti kako sam počeo da guram ljude i da im govorim da mi nije ništa", počinje tešku priču za španski AS Dragiša Gudelj.

Srpski internacionalac je rekao da se u datom trenutku osećao kao da ulazi u tunel koji je sve tamniji i tamnij

"Mislio sam da čujem glas gotovo svake osobe od gotovo 25.000 koji su bili na stadionu. Sve do trenutka kada sam se digao u kolima Hitne i doktor mi kaže: ‘Dragi, moraš se smiriti jer si imao srčani zastoj. Moraš se smiriti.‘ U tom trenutku moj svet je stao. Nikad to neću zaboraviti".

Na sreću, imao je čoveka koji je mogao da mu pomogne na licu mesta.

"U mom slučaju ključna je bila brzina i koordinacija. Lekar, hitna pomoć, defibrilator... Sve je bilo jako brzo. Imao sam sreće što sam imao Božjeg anđela koji je učinio da tog dana budem s njegovim sinom na tribinama. To je Pepe Segura, kardiolog u bolnici u Kordobi i jedan od najboljih u Španiji, ujedno i veliki navijač Córdobe. Jedan sam mu od omiljenih igrača. On je moj drugi otac i s njim imam vrlo poseban odnos. Bio je prisutan i kad sam odlučio da prestanem da igram fudbal. Kad me je vidio kako padam, već je znao što se događa, nije oklevao i bez razmišljanja je ušao na teren, a zajedno sa doktorom Bretonesom iz Kordobe vrlo su mirno i iskusno rešili situaciju.Tri minuta daleko od života je puno, bio sam na rubu da se ne vratim ili da se vratim na drugi način. Hvala Bogu i njima, stigli su na vreme. Dugujem im svoj život".

Gudelj je rekao da su ga njemu nabliži ljudi savetovali da ostavi fudbal.

"Posle prvog puta, moj brat nije gubio ni sekundu pokušavajući da me spreči da se vratim na teren. Pričao sam sa njim i kroz suze smo se prisetili šta se dešavalo sa Kristijanom Eriksenom, on je takođe prošao kroz to. Vremenom sam uspeo da povratim samopouzdanje. Počeo sa da treniram, testovi su govorili da imam zdravo srce. Počeo sam da mislim da je ta epizoda možda bila prva i jedina. Drugog dana kad sam bio u bolnici rekao sam doktoru, sportskom direktoru i predsedniku da ću se sigurno vratiti, bez sumnje. Počeo sam sezonu kao kapiten, fizički se dobro osećao. Ljudi se se pitali kako je moguće da posle svega opet mogu da igram i da treniram".

Posebno je bilo potresno Dragišino potsećanje na drugi srčani zastoj, čak je priznao i da se oprostio od života.

"Posle prvog puta, kad sam pao i izgubio svest, ništa nisam znao. Bio sam u nesvesti dve-tri sekunde, ali sam onda sam ustao. Razmišljao sam: ‘Što se događa? A kad se dogodilo drugi put, u tih deset sekundi pomislio sam: ‘Umirem, odlazim s ovoga sveta‘. U tom trenutku nisam mislio da će mi defibrilator spasiti život i mislio sam da umirem. Rekao sam: ‘To je to" I u deset sekundi preda mnom je prošao ceo život"

Ni ne razmišlja o eventualnom povratku na teren.

"Nijedan tim mi ne bi dozvolio da igram, bio bih lud ako ne bi imao defibrilator u svojoj blizini. Kad su mi rekli da moram da ga nosim, osećao sam se loše, jer je čudno. Lekari vam nešto stave u telo i moraš da se navikneš na to. Ali zahvalan sam što ga trenutno imam. Želim da budem primer mnogim ljudima koji su neodlučni u vezi toga", istakao je Gudelj.