Stranci na klupama domaćih superligaša: Tri titule i kratak rok trajanja

U sezonu 2023/24 Mozzart Bet Superliga ušla je sa dvojicom stranaca na klupama. Crvena zvezda se uprkos osvojenoj tituli zahvalila na saradnji Milošu Milojeviću i angažovala Baraka Bahara, dok je subotički Spartak za nove izazove izabrao bivšeg reprezentativca Rusije Aleksandra Keržakova. Ni jedan ni drugi nisu se dugo zadržali u srpskom fudbalu, baš kao i devetorica njihovih prethodnika u 21. veku.

Crveno-beli su imali velika očekivanja od Bahara. Izraelac je doveden da ostavi dubok trag, verujući da je sposoban da sa ekipom napravi iskorak u Ligi šampiona, kao i da nastavi dominaciju u domaćem prvenstvu. Ništa od toga nije uspeo, pa su mu na stadionu "Rajko Mitić" odmah nakon poraza u 171. večitom derbiju saopštili da više ne mora da dolazi u klub. Imao je bivši trener Makabi Haife šansu da pobedom nad Partizanom produži boravak u Crvenoj zvezdi bez obzira na generalno slabe rezultate, ali je nije iskoristio. Baš kao ni prethodnu u Bernu, protiv Jang Bojsa.

Svega sedam meseci zadržao se Barak Bahar u najtrofejnijem srpskom klubu, a još kraće je Aleksandar Keržakov vodio Subotičane. U Spartaku su se zahvalili Rusu posle 14 kola i 16 osvojenih bodova, što je bilo dovoljno za tek 11. mesto. Pritom je superligaš sa severa zemlje eliminisan u Kupu Srbije od prvoligaša Grafičara.

Uprkos kratkim mandatima, Bahar i Keržakov nisu negativni rekorderi. Taj neslavni epitet ide Zdenjeku Zemanu, koji je bio trener Crvene zvezde samo od 17. juna 2008. do 7. septembra iste godine. Čeh čije se ime s poštovanjem izgovara u Italiji nije uspeo da nađe zajednički jezik sa tadašnjim igračima crveno-belih, pa je klupsko rukovodstvo na čelu sa Toplicom Spasojevićem moralo da raskine saradnju posle nepuna tri meseca i tek pet takmičarskih utakmica u kojima crveno-beli nisu uspeli da pobede.

Odmah uz Zemana po kratkom zadržavanju u Srbiji je Austrijanac Peter Pakult. Leta 2017. angažovao ga je Radnički iz Niša, ali su se rastali i pre nego što je stigla jesen sa učinkom od četiri pobede, dva remija i jednog poraza. Nekadašnji reprezentativac Austrije, koji je pre Radničkog vodio Minhen 1860, Dinamo Drezden, Rapid Beč i RB Lajpcig, za medije iz svoje zemlje je kasnije pričao da je otišao zbog pritiska i mešanja klupskog rukovodstva u posao, kao i generalno loših uslova za rad u Nišu.

Bolje uslove Pakult je potražio u albanskom Kukešiju i crnogorskom OFK Titogradu, ali ni tamo se nije dugo zadržao. Usledio je povratak u domovinu, gde već tri godine radi kao trener u drugoligašu Kerntenu, nekadašnjoj Austriji Klagenfurt.

Najduži rok trajanja imao je Andrej Černišov, još jedan Rus na klupi srpskog superligaša. Zapravo prvi, pošto je u našu zemlju došao pre Keržakova, takođe u subotički Spartak. Bilo je to oktobra 2015. i trajalo je do maja 2017. Kada je Černišov stigao, Subotičani su bili pretposlednji na prvenstvenoj tabeli, a završili su kao deseti i pritom stigli do polufinala nacionalnog kupa. Na istoj poziciji u prvenstvu bili su i kada je Černišov odlazio iz kluba. Zanimljivo je da se nekadašnji štoper moskovskih rivala Dinama i Spartaka, te Šturma, PAOK-a, Antverpa, još dvaput vraćao u našu zemlju. Prvo je krajem 2019. postao šef struke i koordinator za trenere u novosadskom Dinamu, a početkom tekuće godine je seo na klupu novobeogradskog Radničkog, sa kojim je prošle sezone uspeo da uđe u plej-of Mozzart Bet Prve lige. Trenutno je u Indiji.

Što se tiče uspeha, najbolje rezultate imao je Lotar Mateus sa Partizanom. Čuveni Nemac je sa crno-belima osvojio titulu u sezoni 2002/03, a potom ih preko Njukasla uveo u Ligu šampiona. Imao je ugovor na godinu i po dana, ali je otišao posle 12 meseci nezadovoljan odnosom kluba prema njemu, o čemu je govorio u nedavnom intervjuu za naš portal.

"Imao sam ugovor, ali Partizan ga nije poštovao. Nije pratio ugovor koji smo potpisali godinu pre. I do dan-danas mi pripada dosta novca (smeh), ali drago mi je što sam bio deo tog tima te godine", izjavio je Mateus prošlog leta za Mozzart Sport.

Nekadašnji reprezentativac Nemačke i najbolji fudbaler sveta 1990. godine u Partizan je stigao decembra 2002. umesto Ljubiše Tumbakovića. Sačekao ga je tim koji je bio prvi na tabeli, a tu je i ostao do kraja sezone. Usledilo je bajkovito leto za Partizan i Lotara Mateusa, pošto su crno-beli posle penal serije uspeli da se preko Njukasla domognu Lige šampiona. Tamo su se našli u konkurenciji Real Madrida, Porta (kasnijeg osvajača) i Olimpika iz Marselja. Sakupili su tri boda kroz remije, ali im to nije bilo dovoljno za četvrto mesto i prolaz u UEFA kup.

Ubrzo nakon završetka evropske priče usledile su nesuglasice na relaciji trener - rukovodstvo kluba, pa je Nemac odlučio da se preseli u Mađarsku, gde je dobio ponudu da bude selektor reprezentacije. Nije se lepo rastao sa Partizanom, bilo je raznih optužbi sa obe strane, pa i tužba Sudu za sportsku arbitražu koju je podneo Nemac.

Posle trogodišnje mađarske epozide Mateus se oprobao i u Brazilu, potom je zajedno sa Đovanijem Trapatonijem vodio Salcburg, a onda radio u Makabiju iz Netanje, i kao selektor Bugarske. Trenersku karijeru završio je 2011. godine i posvetio se ulozi stručnog konsultanta za razne televizije.

Titulu Partizanu od stranaca je doneo i Avram Grant. Bilo je to u sezoni 2011/2012, u kojoj je Izraelac tokom zimske pauze preuzeo crno-bele od Aleksandra Stanojevića - koji je smenjen zbog neslaganja sa tadašnjim predsednikom Draganom Đuričem - ali je već po njenom završetku rešio da iskoristi klauzulu u ugovoru po kojoj može da napusti klub. Na konferenciji za medije rekao je da odlazi iz privatnih razloga. Nepune dve godine kasnije Izraelac je postao selektor Gane, sa kojom je stigao do finala Afričkog kupa nacija. U meču za trofej izgubio je od Obale Slonovače nakon penala, baš kao i četiri godine pre nego što je došao u Partizan sa Čelsijem u finalu Lige šampiona protiv Mančester Junajteda.

Mora se istaći da Grant nije imao posebno težak zadatak da ispuni cilj, jer je po preuzimanju ekipe od Stanojevića Partizan bio prvi na tabeli sa čak deset bodova više od Crvene zvezde.

Među strancima koji su vodili Partizan je i Jirgen Reber, koji je prethodno uspeo da odvede Hertu od drugoligaškog ranga do Lige šampiona. Sa crno-belima nije imao ni približan uspeh. Angažovan je umesto Vladimira Vermezovića posle eliminacije od Makabija Petah Tikve u kvalifikacijama za UEFA kup, ali je tokom mandata i sam doživeo blamažu u vidu ispadanja na prvom stepeniku domaćeg kupa od Timoka. Pri Reberovom dolasku Partizan je delio drugo mesto sa Crvenom zvezdom, međutim, sezonu je završio sa sedam bodova manje od večitog rivala koji je prvi prošao kroz cilj. Bio je to jasan znak da je vreme za rastanak, ali nije dugo čekao na novi angažam pošto se dogovorio sa Borusijom Dortmund. Bila su to nešto drugačija vremena za žuto-crne od današnjih, a i pored toga Reber se nije dugo zadržao na klupi Milionera. Svega osam utakmica.

Što se tiče Crvene zvezde, najbolji rezultat napravio je poznati italijanski golman Valter Zenga. Angažovan je u vreme predsednikovanja sadašnjeg selektora Srbije, Dragana Stojkovića Piksija i za jednu sezonu na Marakani osvojio je duplu krunu (2005/06). Sekunde su nedostajale da uspešna saradnja bude zaokružena prezimljavanjem u Evropi, ali je Strazbur uspeo da izjednači na 2:2 u četvrtom minutu nadoknade i ostavi crveno-bele ispod crte u grupi u kojoj su bili još Roma. Bazel i Tromse.

Dobar rad u beogradskom klubu privukao je pažnju bogatijih, te je Zenga odlučio da prihvati poziv turskog Gazijantepa. Kasnije je u intervjuu za Korijere delo Sport priznao da se kaje zbog takve odluke.

"Dve greške sam napravio u karijeri. Prva je što sam otišao iz Crvene zvezde, a druga što sam napustio Kataniju. Prokleti novac! Odlučio sam da napustim Zvezdu i Kataniju jer su mi drugi nudili više, ali danas vidim da je to bila greška. Trebalo je da ostanem i da učim, sazrevam, pa čak i da pravim greške kao trener i kao čovek", pričao je Italijan, pod čijom palicom su stasavali i napredovali Boško Janković, Dušan Basta, Marko Perović, Dejan Milovanović, Nenad Kovačević, Aleksandar Luković, Nikola Žigić...

Duže od Zemana, a neuspešnije od Zenge u Crvenoj zvezdi je bio Rikardo Sa Pinto. Rukovodstvo kluba predvođeno predsednikom Draganom Džajićem i potpredsednicima Slavišom Kokezom i Nebojšom Čovićem dovelo je Portugalca umesto Aleksandra Jankovića marta 2012, ali ih je on napustio već u junu. Posle sezone završene na drugom mestu, sa 12 bodova manje od Partizana, Sa Pinto je po povratu sa odmora podneo ostavku uvidevši da mu nisu ispunjene želje koje je zahtevao od klupski čelnika.

"Nisam želeo da se završi ovako, hteo sam da odradim veliki posao, želeo sam da osvojimo i titulu i kup, da igramo dobro u Evropi. Imao sam iluzije da je to moguće, osećao sam i snagu da to uradim, ali, jednostavno, nije bilo uslova za tako nešto. Poslednjih četiri, pet nedelja ništa se nije promenilo, nije realizovano ništa od onoga što sam tražio po završetku sezone", pričao je Rikardo Sa Pinto novinarima posle sastanka sa tadašnjim rukovodstvom Crvene zvezde.

I za kraj možda poslednje ime kojeg ćete se setiti, ali ne i najmanje uspešan - Haime Bauza. Španac sa Balearskih ostrva vodio je Sartid u sezoni 2005/06, tokom koje je pomogao Smederevcima da ostanu u najjačem rangu kao 11. na tabeli, dva mesta iznad zone ispadanja. Ipak, s obzirom na to da je najveći deo njegove i igračke i trenerske karijere bio vezan za Majorku, Bauza je rešio da se vrati u rodni kraj i preuzme B tim španskog kluba koji je 2009. godine uveo u Treću ligu.

Španac je u Smederevo došao na poziv svog nekadašnjeg igrača iz Majorke, Gorana Bogdanovića, koji je u to vreme bio direktor kluba.

Kada se sve sabere, angažovanje Lotara Mateusa i Valtera Zenge može se smatrati uspešnim potezima, s tim da ostaje žal što se nisu duže zadržali. Ciljeve su ispunili još Avram Grant, Andrej Černišov i Haime Bauza, dok ostali ne zaslužuju prelazne ocene. Neki su sami krivi za to, neki možda nisu, ali utisak je da srpski fudbal i strani treneri ne leže baš najbolji jedno drugom. U prilog tome idu i selektori Havijer Klemente i Dik Advokat.

STRANCI NA KLUPAMA DOMAĆIH SUPERLIGAŠA U 21. VEKU

(hronološki od poslednjeg)

Aleksandar Keržakov (Rusija)

Spartak Subotica

17. jun 2023. – 13. novembar 2023.

15 utakmica (5 pobeda, 1 remi, 9 poraza)

Barak Bahar (Izrael)

Crvena zvezda

29. maj 2023. – 20. decembar 2023.

28 utakmica (18 pobeda, 2 remija, 8 poraza)

Peter Pakult (Austrija)

Radnički Niš

1. jul 2017. – 4. septembar 2017

7 utakmica (4 pobede, 2 remija, 1 poraz)

Andrej Černišov (Rusija)

Spartak Subotica

31. oktobar 2015. – 31. maj 2017.

64 utakmice (26 pobeda, 16 remija, 22 poraza)

Rikardo Sa Pinto (Portugalija)

Crvena zvezda

19. mart 2013. – 19. jun 2013.

11 utakmica (8 pobeda, 0 remija, 3 poraza)

Avram Grant (Izrael)

Partizan (1 titula)

13. januar 2012. – 14. maj 2012.

16 utakmica (11 pobeda, 2 remija, 3 poraza)

Zdenjek Zeman (Češka)

Crvena zvezda

17. jun 2008. – 7. septembar 2008.

5 utakmica (0 pobeda, 3 remija, 2 poraza)

Haime Bauza (Španija)

Sartid Smederevo

28. novembar 2005. – 17. jun 2006.

30 utakmica (11 pobeda, 6 remija, 13 poraza)

Jirgen Reber (Nemačka)

Partizan

6. oktobar 2005. – 10. maj 2006.

24 utakmice (17 pobeda, 5 remija, 2 poraza)

Valter Zenga (Italija)

Crvena zvezda (1 titula, 1 kup)

22. jul 2005. – 12. jun 2006.

43 utakmice (33 pobede, 6 remija, 4 poraza)

Lotar Mateus (Nemačka)

Partizan (1 titula)

22. decembar 2002. – 14. decembar 2003.

44 utakmice (29 pobeda, 6 remija, 9 poraza)