Stranac koji zaista može da kaže: Partizan – moja kuća

Klauzula iz ugovora je aktivirana, Bibars Natho će još jednu sezonu nositi dres Partizana.

Nekadašnji kapiten reprezentacije Izraela je došao među crno-bele u leto 2019. godine i ako računamo da će ostati sigurno do leta 2025. godine, to znači da će punih šest godina biti igrač Partizana. Nešto što nijedan stranac u istoriji Parnog valjka nije učinio, nešto čime se može pohvaliti malo i domaćih igrača u poslednje tri decenije, otkako je smisao loptanja u Srbiji posalo bežanje u inostranstvo prvom prilikom.

Postaće Bibars Natho definitivno najdugovečniji stranac u istoriji Partizana, a i sada je daleko ispred svih sa 192 odigrane takmičarske utakmice u crno-belom dresu. Već do kraja ove sezone premašiće brojku od 200 utakmica. I opet – malo je i domaćih igrača novijeg doba koji su to uspeli.

Prošlo je kroz Humsku raznih stranaca: dosta njih nije ostavilo utisak vredan pažnje, o čas posla su pali u zaborav, a bilo je i onih koje će navijači pamtiti zanavek. Od apsolutnog miljenika “grobara” Lamina Dijare, koji je takođe dugo bio tu i skupio više od 150 utakmica, a nadavao se golova u derbijima, preko Almamija Moreire, Tariba Vesta, Žuke, Rikarda Gomeša, pa do Klea, koji je verovatno ostavio najstrelovitiji utisak u sezoni u kojoj je uveo crno-bele u Ligu šampiona i posle toga otišao.

Neki su ostavili možda i veći utisak od Natha, ostvarili veće rezultate, od niza titula do plasmana u Ligu šampiona, a samo to je ono što nedostaje fudbaleru iz Izraela u Partizanu da zaokruži kompletnu vrlo lepu sliku – trofeji. Do sada nije uspeo da osvoji nijednu titulu, a izgubio je tri finala Kupa Srbije. Ali, niko nije ostao toliko dugo u Humskoj koliko god situacija u klubu bila loša, čak deluje sve gora iz godine u godinu.

Za četiri i po godine koliko je u Beogradu Natho se potpuno srodio sa klubom. Pogotovo večiti derbiji izvlače najbolje iz njega: četiri gola je dao Crvenoj zvezdi. Na poslednjem duelu u Humskoj je takođe bio strelac iz penala. Uz to, jedno vreme je bio i kapiten, vrlo je energičan, čak i drčan na terenu kada treba braniti čast crno-belog dresa, a pamte se i neke škakljive izjave, poput one da bi Partizan veće šanse imao u Premijer ligi da dođe do titule.

Još je trener Aleksandar Stanojević u svom mandatu govorio da Natho nema snage da odigra celu utakmicu u ritmu koji on traži od ekipe. A, evo, prošle su skoro dve godine od tada, bez fudbalera iz Izraela se i dalje ne može zamisliti igra crno-belih. Čak i kada ne igra dobro, kada ga lopta ne sluša najbolje, mada je to retkost, njegova pojava na terenu deluje nekako smirujuće, lekovito za ekipu, kao nekada što je uticaj imao Saša Ilić pred kraj karijere.

Kuriozitet Nathovog boravka u Humskoj je što su mu čelnici kluba već posle druge sezone počeli avansno da smanjuju minutažu, najavljujući da će “ove sezone” manje da igra, da se preseli na klupu… Ali, ništa nisu uradili da mu pronađu zamenu. I onda je Bibars iz nedelje u nedelju ponovo išao na teren. Tamo gde se najbolje snalazi i najviše voli da bude. Kakav je doprinos za sve ove godine dao rezultatima Partizana govori 58 golova i 51 asistencija na 192 utakmice. I u ovoj sezoni u Mozzart Bet Superligi nekadašnji vezista Rubina, CSKA, PAOK-a, Olimpijakosa je najbolji asistent (sedam pripremljenih golova), ali i jedan od najboljih strelaca (sedam).

Iako je u godinama, a i dalje nezamenjiv na terenu, Natho je za četiri i po sezone imao samo jednu dužu paužu, pa čak ni to nije bila povreda u pitanju već zdravstveni problem drugog tipa. Samo u tom jednom momentu je propustio pet vezanih utakmica. Nikada više od dve. A, recimo, igrao je na svakom večitom derbiju otkako je stigao u Humsku.

Kada se podvuče crta ispod svega, a ona finalna će se podvlačiti tek za godinu i po, ko zna, možda i posle toga, Bibars Natho je crno-beli stranac koji zaista ima puno pravo da citira onaj slogan sa klupskog šala: Partizan – moja kuća.