Stolica lansira najbolju verziju Fejse: Sigurnost postaje zaštitini znak Partizana

Najpre su ojačane bekovske pozicije potpisima Zlatana Šehovića (levo) i Aleksandra Filipovića (desno), potom je dobijena opcija više na sredini terena dolaskom Patrika Andradea, očekuje se ozvaničenje saradnje sa Milošem Pantovićem i Svetozarom Markovićem, naciljan je ofanzivac iz uvoza, radi se na dovođenju još jednog bonusa, međutim, najveće pojačanje Partizan bi mogao da crpi iz sopstvenih resursa. Koliko god delovalo kao fraza, ispunjava Ljubomir Fejsa sve predispozicije da u predstojeću sezonu uđe kao – nov.

Prvo zato što u prethodnoj nije ni igrao. Drugo, zato što deluje motivisano da demantuje glasine koje su ga pratile po povratku. U koktelu emocija, za koje neće reći da su frustrirajuće, ali sigurno ga nerviraju, bivši reprezentativac spreman je da ponudi najbolju verziju sebe i postane oslonac ekipe iz Humske. Možda je uzorak mali, biće onih koji će kazati da je samo u pitanju pripremni period, drugi će ukazivati na potrebu da se „smanji doživljaj“, treći da je njegovo vreme prošlo... I svi će biti u pravu, pomalo. Kao što će biti u pravu navijači koji su primetili šta je Ljuba Fejsa spreman da donese ovog timu.

U prvom mandatu bio je samo broj. Tada, sa teretom najskuplje plaćenog fudbalera u istoriji. Opterećen novcem datim Hajduku na ime obeštećenja (1.200.000 evra). Sad je ostvaren, kao čovek i sportista. Zreo. Siguran. Ne dotiču ga kritike i napokon je u situaciji da demonstrira zbog čega je u serijama osvajao pehare u Partizanu, Olimpijakosu i Benfiki. Fejsa se za manje od dve sedmice rada u Sloveniji nametnuo kao tihi lider. Nikad od njega nećete čuti da povisi ton, niti videti senzacionalan potez, mada je ljude u stručnom štabu, saigrače i navijače „kupio“ posvećenošću i načinom na koji doživljava crno-bele. Pre svega što je ubedio okolinu da je ovo neki drugi, bolji, napredniji Fejsa u odnosu na Ljubomira angažovanog u januarskom prelaznom roku.

Jedna od promena ne tiče se samo Fejse, već i ambijenta. U odnosu na kraj minulog ciklusa, u svlačionici više nije deset igrača, od kojih su neki bili kapiten (Milan Smiljanić) i njegov zamenik (Lazar Marković) ili momci dužig staža (Bojan Ostojić, Nemanja Miletić) i tek kad su oni završili misiju, 33-godišnji vezista je shvatio da je ovo trenutak da snagom autoriteta preuzme kontorlu nad grupom. Iako ni u budućnosti neće nositi traku, letnji period je nagovestio kako hoće ekipu. Između ostalog i zaslugom Ilije Stolice, koji ga, za razliku od Aleksandra Stanojevia, od prvog dana ima zdravog. A i stil igre novog trenera, sa velikim procentom poseda lopte, u kome do izražaja dolaze naročito igrači sredine terena, u potpunosti odgovara Fejsi. Baš zato ovih dana, posle testova sa Klužom i Spartakom iz Trnave, navijači oduševljeno komentarišu kako će, možda, gledati najbolju verziju Ljubomira Fejse. Nalik vremenu kad je gazdovao veznim redom Benfike u eri Žorža Žezusa.

Jedan od razloga tome su Fejsini partneri. U prvoj kontroli Saša Zdjelar, drugoj Patrik Andrade. U oba slučaja koji korak ispred je destvovao Bibars Natho, a kako su svima pobrojanim defanzivne karakteristike u vezi jači adut od ofanzive – s tim što Izraelac u odnosu na ostatak grupacije deluje plemenitije, zbog čega ga treneri i guraju na poziciju „desetke“, bar dok takva ne bude angažovana – uz napomenu da je tu i Marko Jevtović (u odsustvu štopera korišćen u srcu odbrane, ali zna se šta mu je primarno mesto) čini se da bi najjači adut Partizana u narednoj sezoni mogao da bude vezni red. Preciznije, njegova stabilnost. Da, bilo je grešaka, biće ih i kad krene takmičenje, ali u većem delu utakmica na tom delu terena ne bi smelo da bude problema za sastav Ilije Stolice.

Pogotovo što se računa na opredeljenje novog šefa stručnog štaba da akcije gradi iz poslednje linije, preko veze, do krila i(li) špic i u takvoj postavci izuzetno je značajna stabilnost veze. Da se akcije ne prekidaju na sredni. Za većinu pobrojanih pas je kontorlisan, siguran, tačan (bar onaj kratki), a koliko može da bude produktivno opredeljenje da se akcije grade na taj način pokazao je drugi gol Partizana protiv Slovana. Razmenjenih 30 dodavanja pre nego što je upravo Fejsa centrirao na glavu Aleksandra Lutovca za pogodak.

Ili zuavršni pogodak na meču sa Slovacima, u režiji Patrika Andradea, u akciji koja je potekla od golmana!

Parni valjak će sa Stolicom i rizikovati, posebno kad su golmani i bekovi u pitanju, štoperima će biti poveren „ulaz“ u igru i zato će vezisti dobiti novu dimenziju. Oličenu u pojmu – stabilnost. Ili, kako je to neko na društvenim mrežama slikovito predočio: protivničke lopte će u Partizanovom veznom redu nestajati kao brodovi u Bermudskom trouglu.