Stojković nas nije prevario

To smo čekali, tome smo se nadali: Srbiju koja ima karakter, koja ne klone duhom čim joj se prvi put zatrese mreža i samo čeka kraj pa da se odvuče s terena.

Čekali smo da vidimo reprezentaciju koja će da grize od prvog do poslednjeg minuta, koja se neće pomeriti s crte ni prvaku Evrope. I dočekali smo! Može neko cinično da kaže da opet slavimo utakmice koje nismo dobili, nije da ne bi bio u pravu, ali kada protiv Portugalije imaš 0:2 na poluvremenu, a onda je sabiješ u mišiju rupu i imaš šanse za potpuni preokret – to definitivno zavređuje čestitke skoro kao da je pobeda (2:2). Jer, tog se kvaliteta baš i nismo nagledali kada su Orlovi u pitanju.

Štaviše, ima 20 godina od poslednjeg takvog vaskrsa na terenu. Mnogo toga sa meča sa Portugalijom je podsetilo na jednu od utakmica sa kraja Piksijeve reprezentativne karijere: protiv Slovenije na Evropskom prvenstvu 2000. godine. Tad je bila još gora situacija, rival je imao 3:0 i igrača više, a onda je uraganski nalet Plavih ekspresno obrisao minus i imao šanse za pobedu. To je ujedno poslednja velika utakmica našeg državnog tima koju pamtimo da se vratio iz dubljeg „bunara“ i došao do boda.

Dragan Stojković nas nije prevario. Od dana kada je izabran za selektora govorio je da ćemo gledati neku novu Srbiju, koja će napadati sve i svuda, da će uvek igrati na pobedu, da neće dopuštati malodušnost u timu, da će Orlovi igrati najlepši fudbal. Sve ono što je njegov tim pokazao u drugom poluvremenu protiv Portugalije bilo je u velikoj meri odraz tih selektorovih zapovesti. Pa čak i filigranska akcija „na prvu“ kod drugog gola je vesnik tog bržeg, modernijeg fudbala na kojem strateg insistira.

OCENE – SRBIJA: Piksi mora da uspe, jer je pobedio sujetu; Radonjino iživljavanje nad Kanselom, SMS konačno kao fenomen

Da, potrebno je još dosta finog „štimovanja“, nije to još ta Srbija koju je Stojković zamislio i najavio, ima praznog hoda, padova koncentracije, naivno primljenih golova... Ali, vidi se ideja, vidi se velika želja kakve odavno nije bilo, vidi se veliki korak napred u odnosu na onu otužnu reprezentaciju koju je Portugalija pre godinu i po dana samlela na istom stadionu (4:2), mogla mirne duše pet-šest golova da joj da. Mnogo je još posla pred Piksijem, međutim, vera u bolje sutra je ponovo zaiskrila među navijačima srpskog tima i valja tu iskru čuvati. Za početak, da se pobedi u utorak veče u Azerbejdžanu, da se nastavak mundijalske trke na jesen dočeka sa optimizmom.

Kratko je Stojković za kormilom državnog tima, ali mnogo toga što je rekao, pokazao je na delu. Zato mu valja verovati, a i imponovalo je u neku ruku, kada je posle meča sam sebi postavio pitanje da li je zadovoljan ishodom i lakonski rekao:

„Onako...“

Stojković: Da li sam zadovoljan? Onako...

Što je najbitnije, veruju mu igrači. Nije lako posle gotovo rutinskih 0:2 na poluvremenu probuditi tim u svlačionici tako da izgleda kao ranjena zver u nastavku. Sigurno da je i brz gol na startu drugog poluvremena uticao da se probuđena žar u ekipi raspali za još 50 odsto, a onda smo gledali neku Srbiju koju bismo voleli da uvek gledamo.

Niko ne zabija glavu u pesak, nije bilo baš sve tako ružičasto. Moraće Stojković pore svega da se pozabavi igrom u odbrani u narednom periodu. Drugi meč u četiri dana Srbija je kretala iz minusa, protiv Irske je okrenula rezultat, protiv Portugalije je uspela da se iščupa, ali neće ni to doveka trajati.

Srpska odbrana nastavlja trend da u svakoj utakmici kvalifikacija, prošlih i sadašnjih, prima makar po gol. Ispada da igra Orlova liči na kratko ćebe, koje ne može da istovremeno pokrije mrežu da se ne primi gol, a da se pogodi na drugoj strani, za trijumf bez primljenog pogotka. Sva je sreća što napad zaista funkcioniše kao sat i deluje da dok su tu Tadić i Mitrović nema zebnje da će se mnogo njih provući sa „nulom“ na semaforu.

Opet, kada je ceo tim zaigrao na gornjoj granici mogućnosti u drugom delu, nakon nekoliko selektorovih taktičkih korekcija, od izmena do promena pozicija igračima u timu, bila je i poslednja linija mnogo bolja, Portugalija do poslednjeg minuta praktično nije stvorila neku veliku šansu.

U mnogo toga za vrlo kratko vreme nas je Stojković ubedio da je moguće. Pa, ako kaže i za odbranu da će je utegnuti, „biće to ok“, kako kaže, onda da mu i tu verujemo. Prioritet su tri boda u utorak u Bakuu, kao zalog za još bolju i uzbudljiviju jesen.