Stojaković prvi put zamenio i Dragojevića i Ugrešića

Izgleda da nema nedodirljivih u Partizanu. Kad su letos dobili šansu da budu kapiteni (ili zamenici, u situacijama kad je Bibars Natho na terenu) Vanja Dragojević i Ognjen Ugrešić su postali projekti kluba, momci koji bi u perspektivi trebalo da mu donesu poboljšanja u rezultatskom smislu, a kad dođe vreme i u ekonomskom.

Samo, to ne znači da će uvek biti na terenu.

U nizu detalja koji su privukli pažnju za vreme i posle meča sa niškim Radničkim (0:0) ispod radara je prošao još jedan: prvi put otkako je na klupu crno-belih seo Nenad Stojaković tandem centralnih vezista je – zamenjen.

Neko će reći da u tome nema ničeg intrigantnog, međutim, pošto se desilo premijerno pod komandom novog trenera svakako zaslužuje da se notira. Posebno ako se imaju u vidu tajminzi. Ugrešić je zamenjen između dva poluvremena (priliku dobio Bibars Natho), a Dragojević posle deset minuta igre u nastavku (ustupio mesto Andreju Kostiću). Otkako je počela sezona, računajući evropske, kup i prvenstvene mečeve, dešavalo se kod Srđana Blagojevića i u mandatu privremenog rešenja Marka Jovanovića da ranije završe meč, ali se tek sad desilo da projekti kluba budu prvi koji će se preseliti na klupu.

Može biti da je situacija na terenu zahtevala takve poteze trenera, a nije mali broj onih koji smatraju da je ovo neka vrsta poruke klasićima iz generacije 2006. da nemaju zagarantovano mesto u timu i da ne moraju uvek da igraju sve vreme. Posebno ako su im izdanja ispod nivoa koja se od njih, kao nosilaca igre, očekuju. Dovoljno je setiti se završnog susreta u 2025. u Loznici ili kontrolnog meča sa Murom posle kojih je Stojaković imao primedbe na učinak igrača, ne samo pomenute dvojice, da bi se shvatilo kako možda i njih želi da upozori da nisu iznad tima.

Sve je više onih koji smatraju da su Dragojević i Ugrešić (i ne samo oni) previše poleteli jesenas i sa te strane posmatrano ovo je možda vaspitna mera. S druge, ako je cilj promocija mladih igrača – jer titula, videlo se na osnovu poteza rukovodilaca u poslednja dva meseca nije cilj Partizana ove sezone – onda im se ranim izvođenjem iz igre spušta cena u situaciji kad čelnici očekuju da raste. Zato je pred Nenadom Stojakovićem delikatan zadatak da „pomiri“ te dve struje i nađe način kako bi mogao da iskoristi talenat koji i Ugrešić i Dragojević sigurno poseduju. Na primer, da se vrati na mečeve sa Radničkim iz Kragujevca i Napretkom kad su bili dovoljno dobri. A to je već teren struke.

Pre nego što je smenjen Srđan Blagojević spočitavalo mu se što redovnije na terenu nije Ognjen Ugrešić, a uprkos uzletu u prvim mečevima sa Nenadom Stojakovićem ne znači da će momak iz Kikinde imati zagarantovano mesto u timu. Ni on ni Vanja Dragojević. Uostalom, zbog čega je doveden Saša Zdjelar? Da bude samo ispomoć u svlačionici? Ko poznaje bivšeg kapitena zna da se Zdjelar ne miri tako lako sa ulogom rezerviste. Biće to još jedan izazov za Stojakovića u već sad komplikovanom procesu u kome mladima mora da objasni kad i zašto igraju, a kad ne, a starijem od njih da (li) je rezerva. Samo da ne bude „nemam komentar“ kao u slučaju Janisa Karabeljova.

Na kraju, možda je ovo samo unikatan primer, međutim, i Stojaković i Dragojević i Ugrešić, pa i Zdjelar moraju da shvate da igra samo onaj ko je sposoban da pravi razliku na terenu. A ne zato što je planiran za prodaju. Ili se nešto promenilo?