Što se ’posejalo’ sada se žanje: Radničkom za Štulića i Bamidelea još oko 500.000 evra

Situacija na tabeli je jad i čemer (14. mesto). Radnički je najslabija ekipa u Mozzart Bet Superligi ako se gleda samo poslednjih pet kola (dva boda). Igra po sistemu toplo-hladno, ima manje poena nego što bi trebalo po nekom subjektivnom utisku koji je ostavio u uvodnom delu šampionata.

Već je menjao trenera, a nešto škripi i u karakteru ekipe, koja je najlošija u prvenstvu u parametru gubljenja stečene rezultatske prednosti – Radnički je vodio protiv TSC-a, pa izgubio, vodio protiv Novog Pazara do 90. minuta, pa izgubio, vodio protiv Partizana – ni tri puna minuta... U gostima, od 12 mogućih, osvojen je samo jedan bod, a i on golom protiv Čukaričkog u petom minutu sudijske nadoknade...

I to će stručni štab pokušati da preokrene na mini pripremama u Bugarskoj, gde će ekipa već od sutra provesti nedelju dana i odigrati najmanje jednu (protiv CSKA 1948) kontrolnu utakmicu, uz nadu da će nešto povoljniji raspored na papiru (slede mečevi sa Napretkom, IMT-om, Javorom, Radnikom i Spartakom) biti iskorišćen da se Nišlije rezultatski konsoliduju. Mada je „povoljnost rasporeda“ krajnje relativna kategorija, jer Radnički je, recimo, jedina ekipa koju je Železničar ove sezone pobedio na domaćem terenu, na četiri prvenstvene utakmice, pa jedini tim koji je izgubio od Kragujevčana od početka sezone, a opet jedini sastav koji je u domaćem šampionatu uspeo da ostane neporažen protiv Partizana...

Ali, ovo zapravo i nisu redovi o tome. Jer, dok je Real sa Nišave u velikim problemima na terenu, u klupskoj kasi situacija je nikad bolja. Zapravo, postoje parametri po kojima će ovo leto ući u istoriju kluba dužu od jednog veka. Radnički je već ostvario rekordan izlazni transfer prodajom Trivantea Stjuarta Makabi Haifi za 1.540.000 evra, a Nilijama sada sleduju i procenti od dva transfera njegovih bivših fudbalera – Nikole Štulića i Jusufa Bamidelea.

Klub sa Čaira je, podsetimo, Štulića prodao u Šarlroa, u januaru 2023. godine, za 750.000 evra (Partizan je imao pravo na 30 odsto od tog iznosa), a Bamidelea Vojvodini u leto 2024. godine za nešto preko 300.000 evra, zadržavši pravo na 10 procenata od njihovih sledećih transfera. Ni za jednog, ni za drugog, nije plaćao obeštećenje kada su dolazili u Niš.

I došao je trenutak da se požanje ono što se tada „posejalo“. Reprezentativni napadač Srbije prešao je - već i debitovao u Seriji A protiv Milana - u Leće, u transferu vrednom između četiri i pet miliona evra, a nigerijski krilni napadač napustio je Vojvodinu i postao novi član Ferencvaroša – gde je baš danas zvanično promovisan – za, kako se saznaje, nešto preko dva miliona evra.

Ima tu sad raznih verzija koliki je tačan izos tih transfera, ima raznih tumačenja o nekim provizijama zbog kojih se te cifre umanjuju – na kraju će validno biti ono što bude pisalo na TMS-u (Transfer Matching System) – ali, sve u svemu, u Radničkom očekuju dodatni prihod ne manji od 500.000 evra, što bi ukupnu zaradu ovog leta podiglo na iznos od preko 2.000.000. I znamo da to prosečnom navijaču sa zapadne tribine, sa Bubnja ili Trošarine, ne znači mnogo – on gleda samo rezultat – ali, činjenica je da u savremenom fudbalu finansijski aspekt postao dominantan i da je na tom planu Radnički ovog leta, za dosadašnje niške prilike, podigao stanadrde.

Uz jedan gotovo fenomen, da najveći broj prvotimaca kada napuste Radnički nastave uspon u svojim karijerama. Štulić se razgoropadio u Belgiji i stigao do reprezentacije, čiji je standardni član postao i Dragan Rosić. Bamidele je i prošle, a i na početku tekuće sezone (po tri gola i asistencije u prvih pet kola, pre odlaska), bio jedan od najuticajnijih fudbalera Vojvodine, David Petrović je u Emiratima proglašen za najboljeg defanzivca sezone po izboru navijača. Sava Petrov je u Portugaliji doživeo tešku povredu, pa sada veliki kambek u dresu pančevačkog Železničara, gde je prošle sezone možda i najistaknutiji prvotimac bio Stefan Cvetković. Aleksandar Mesarović je po odlasku sa Čaira, partijama u Novom Pazaru zavredeo izbor u idealni tim prethodne sezone...

Ko zna, možda se u svemu tome i krije najveći problem. Ušuškani u vrlo pristojne ugovore, doživljavajući Radnički samo kao prolaznu stanicu ka nekoj sledećoj destinaciji, pojedinci ne pružaju dovoljno da bi pomogli klubu da se posle nekoliko traumatičnih godina konačno izdigne iznad proseka. A moraće više od onog što su pokazali pre neko veče u Kragujevcu...