Imamo +12, dvojica izađu, ser Aleks okači njihove fotke i kaže: Ako izgubimo titulu to je zbog ovih s...nja

Navijači Arsenala to mu nikad neće zaboraviti. Ali za osam sezona u Londonu Robin van Persi je mogao da se podiči samo onim FA kupom iz 2005, Komjuniti Šildom iz 2004. i finalom Lige šampiona iz 2006. Da nije pobegao Tobdžijama nikada ne bi dočekao tu jedu titulu u Premijer ligi. I baš zato je Holanđanin naravno i izabrao da ode u tada najjači klub Engleske. Zbog titule, a možda i više od toga – zbog Aleksa Fergusona.

Nije doduše ni Van Persi mogao da zna da će odmah posle te titule ser Aleks otići u penziju i da će tada sve krenuti nizbrdo. Bez obzira, Holanđanin vreme na Old Trafordu pamti po najboljem. Tamo je i došao da bude najbolji. Tamo su ga sačekali najbolji...
“Prvo sam imao dve opcije, Juventus i Mančester Siti. I kreneš da vagaš, šta je plus, šta minus, ali sam uvek imao dobar osećaj kad su u pitanju ser Aleks Ferguson i Mančester junajted. Samo pogledaj tadašnji tim: Vidić, Ferdinand, Skols, Gigs, Kerik, Evra... Šampioni. Bilo je izuzetno primamljivo igrati sa njima... Lepo je bilo i to što više nisam bio najstariji i nosio najveću odgovornost kao u Arsenalu. U Junajtedu toga nije bilo, jer je bilo iskusnijih od mene i mogao sam da se koncetrišem samo na moju igru. Svaki tim ima svoju hijerarhiju. U Mančesteru je ona bila jasna: šefovi su bil Pol Skols, Rajan Gigs, Majkl Kerik, Nemanja Vidić i Rio Ferdinand. Sve što se dešava van terena, to oni rešavaju“, priseća se Van Persi u intervjuu za španski magazin Panenka pre no što svakom posveti rečenicu ili dve.

Nas je naravno najviše zanimao deo o Vidiću.
“Vidić je bio ratnik, gurao je glavu tamo gde je bilo jezivo gurnuti nogu. Sve je radio za pobedu“.

A ceo tim kao kolektiv...
“Osvojili su Ligu šampiona, Premijer ligu... Samim dolaskom u Mančester ti probijaš plafon. Intenzitet na treninzima je bio neverovatan. Čak i one najprostije stvari, kad igraš pet na dva, ona dvojica što su sami nisu mogli da podnesu da izgube. To su igrači koji uvek streme perfekciji, guraju jedan drugog, obožavao sam to. Tako sam se osećao osam godina ranije kad sam došao u Arsenal sa Denisom Berkampom, Tjerijem Anrijem, Roberom Piresom i Fredijem Ljunbergom... Osam godina kasnije bio mi je potreban Mančester junajted, okruženje da te gura preko granica“.

Sve to je naravno sam Fergusonovo delo. Prgavi Škot je umeo da iz svakog izvuče najbolje.
“U mojoj prvoj sezoni, imamo 15 bodova prednosti i igramo kod kuće sa Mančester Sitijem. Ako dobijemo idemo na 18, ali mi izgubimo. April je, imamo još 12 bodova prednosti, većina trenera ne bi pravila dramu. Posle tog poraza dvojica saigrača – ne smem da pominjem imena – izađu u grad. Dan kasnije u svlačionici su okačene njihove fotografije iz provoda. A ser Aleks kaže timu: OK momci, ako ne osvojimo prvenstvo znajte da je to zato što su ova dvojica s...nja izabrala da izađu“, smeje se Van Persi.

Tada međutim nije bilo toliko smešno. Naprotiv. Nezgodan je umeo da bude Ferguson. Najblaže rečeno.
“To je neverovatno, nije to jedna fotografija, neko ih vidiš kako su se provodili u dva sata posle ponoći, pa je tri ujutru, četiri ujutru... Samo da naglasi koliku su glupost napravili. I onda kreće govor: ’Slušajte me dobro sad, ako vidim igrača u provodu pre no što podignemo pehar – taj leti napolje’. Nemilosrdan je bio: ’Baš me briga ko ste i šta ste osvojili. Ako izađete pre no što uzmemo titulu letite iz tima i idete na transfer listu’. Posle tog govora, izlazimo na trening, mislim da je to bio najteži trening u mom životu. A sve to na 12 razlike“.

Nije to naravno preveliko čudo. Ser Aleks je uvek znao šta radi. Nekadašnji premijer Toni Bler zato je za Fergusona i govorio da bi bio uspešan u bilo kojoj oblasti, jer je bio majstor kad je trebalo s ljudima.
“Pojedinci su ga se iskreno plašili, ali on je umeo to da prepozna, pa da ih opusti.  Ali već sledećeg dana je strog do krajnosti... Znao je da uvek da pronađe pravu reč i da 27 milionera u timu čini srećnim. Svaki od tih 27 igrača je bio uveren da je najbolji, da zaslužuje više da igra. A svako je i znao da igra i to prilično dobro. Ali on je znao da žonglira sa štampom i šargarepom. Mogao si sa njom da razgovaraš o svemu, samo da sve radiš punom parom na treningu. Znao je da bude i težak, malo i nasilan, ali kad je trebalo znao je i da te zagrli“, priseća se Van Persi.

Baš zbog svega ovoga je Mančester junajtedu i bilo tako teško kad je ser Aleks i otišao. Takav se prosto ne rađa svake decenije.

(Foto: ©AFP)