Stasavanje Mihajla Ilića: Na prvom treningu mi rekli – čuvaj Zirkzea, a ja imam samo 18 mečeva

Još nije kompletan igrač, ali je na dobrom put da to postane. I biće, kako vreme bude odmicalo, Mihajlo Ilić uzdanica Partizana, kasnije Bolonje, možda i reprezentacije, jer je struka jedinstvena u stavu da je potencijal za velika dela.

Za crno-bele je debitovao kod Gordana Petrića, a imao važnu ulogu pod palicom Igora Duljaja; u Italiji savladao važne lekcije pod komandom Tijaga Mote; u državni tim ga je zvao Dragan Stojković. Dovoljno da se zaključi kako je momak iz „klase 2003“ shvatio da sve mora postepeno.

Koliko zrelo razmišlja pokazao je tokom gostovanja u Partizanovom podkastu, kad je čak i priznao da je se rano otisnuo u Italiju, kad ga je prošle zime Bolonja kupila za 4.500.000 evra.

„Otišao sam posle samo 18 utakmica odigranih za Partizan, što je baš malo. Prerano za odlazak. Mada, dali su mi u Bolonji dugoročni ugovor, računaju na mene u budućnosti, ali su imali su tako uspešnu sezonu da je bilo nemoguće igrati“, osvrnuo se povratnik među crno-bele (pozajmica) na činjenicu da je izboren plasman u Ligu šampiona. „

Tim je već bio formiran, uklopljen, svaki bod mu je značio, baš kao što je i meni koristilo što sam samo trenirao sa Tijagom Motom. Baš sam dosta napredovao, kao osoba i fudbaler. Sve što sam prošao za nekoliko meseci mi je pomoglo u odrastanju“.

Imajući u vidu da se van granica Srbije otisnuo pre 21. rođendana, bez kompletne sezone u seniorima Partizana, nije bilo logično da odmah uleti u zahuktali tim koji je predstavljao osveženje u „ligama petice“.

„Velika je razlika u intenzitetu treninga, od zagrevanja do kraja. Radi se sat i 15 minuta, ali bukvalno nema pauze. Kad sam upao na prvi trening, rekli su mi: „Idi čuvaj Džošuu Zirkzea“. Dok sam ga prethodno gledao na TV-u nije mi Holanđanin izgledao tako moćno, ali predstavlja kombinaciju sile i znanja. Kompletan igrač. Završio je u Mančester junajtedu i to sve pokazuje. Zato mi je u početku bilo baš teško, ali sam se u naredna dva meseca prilagodio“.

Između ostalog i zbog uticaja još jednog fudbalera koji je iz Bolonje prešao u Premijer ligu.

„Cimer mi je bio Rikardo Kalafjori. Od sadašnjeg člana Arsenala sam dosta toga „pokupio“. Skenirao sam šta radi, kako se ponaša, koji su mi rituali pre meča. U redu, nisam igrao za Bolonju, ali kompletno iskustvo tokom proleća za mene je bilo dragoceno. Naročito što sam upijao savete od vizionara kakav je Tijago Mota“.

Iako je fizički bio na stadionu „Renato Dal’ Ara“, Mihajlo Ilić duhom nije napuštao Humsku, u koju se letos i vratio.

„Pratio sam iz Italije utakmice i sve događaje u klubu i oko njega. Bila je kriza, porazi od OFK Beograda i u večitom derbiju su bili specifični, ali se iz takvih stanja izlazi kad smo svi zajedno, kao što je bilo u Lučanima, gde smo otvorili meč brzim golom, posle čega je sve bilo lakše“.

Upravo je Ilić pogodio glavom protiv Mladosti, kasnije doprineo i slavlju protiv Tekstilca, što bi mogao da bude zamajac Parnom valjku.

„Čekamo bolja vremena, kako bismo izašli iz krize prsutne u klubu u poslednje vreme. Jeidni način je da se ujedinimo, igrači i navijači, da mi na terenu dajemo sve od sebe, a publika da nas bodri. Nadamo se da će srećnije vreme brzo doći. To je želja svih nas. Prvo moramo igrom, zalaganjem i borbom za dres da vratimo gledaoce, na tribine, a oni ne dolaze ni zbog koga drugog nego zbog nas i Partizana. To je jedini put. Ekipa se promenila u odnosu na moj prethodni boravak, veliki je broj novajlija, malo je ostalo nas, Partizanove dece, zato je naša odgovornost da strancima objasnimo što je Partizan. To mora se oseti, objasni, jer ne osećaju svi isti naš grb“.

(Star sport)

Ambijent u Humskoj je već godinu dana sablasan.

„Prošle sezone nismo imali na svom stadionu podršku najvatrenijih pristalica, bilo je navijača na istoku i zapadu, dok su Grobari dolazili na gostovanja, što nam je više značilo, jer su sve utakmice van Humske teške. To zajedništvo nas je držalo u životu, a nadam se da će u narednih nekoliko dana ili meseci da se situacija promeni i navijači vrate na stadion. Tad je proradio čuveni grobarski inat, odigrali smo i večiti derbi maltene perfektno, možda sam tad bio najsrećniji, jer mi je bio prvi derbi. Dok sam ranije posmatrao utakmice sa Zvezdom ili bio akter kao član mlađih kategorija, uvek sam znao da derbi najbolje osećaju i domaći igrači. Tad se poklopilo da Mateja Stjepanović i ja odigramo zajedno, bilo je baš dobro. Za pamćenje“.

Za razliku od nedavnog, kad su se crveno-beli maltene prošetali terenom i slavili 4:0.

„Bilo me je sramota. I sebe i igre i način našeg ophođenja na terenu. Sutradan sam mislio da je u pitanju samo ružan san. Pokazli su gosti da su daleko ispred nas. Moja želja je kad naredni derbi bude na programu predstavimo sebe u boljem svetlu. Sigurno možemo bolje. Bio je to loš dan svih nas, celog tima. Zato želim da im vratimo, uradimo ono što su oni nama u našoj kući, da možda taj derbi u prolećnoj sezoni bude prekretnica“, dodao je Mihajlo Ilić.