Stare lampe milovane rukom Inženjera

A sad malo oni. Kako li im je bilo? Godinama, decenijama. Da zajedljivo gledaju komšije, da u proleća koja u Andaluziji uvek mirišu na more ne budu srećni, da se kriju po budžacima kad Sevilja osvoji Ligu Evrope, a osvojila ju je sedam puta, da plaču i pate u najlepšem delu Španije i ne raduju se životu kao što bi trebalo.

Znaju dobro kako im je bilo, zato sad pevaju, sigurni da im je ostalo snage u glasnim žicama da 28. maja u Vroclavu poguraju ekipu ka peharu. Da se vrate u grad kao pobednici. Da njima ovi preko puta zavide i da se kriju po podrumima dok ne prođe slavlje Betisa. Ako prođe...

Toliko se gneva nakupilo među tim ljudima da su zaslužili da se raduju. Gledali su tim koji se muči, ispada u Drugu ligu, menja trenere, dovodi ko zna kakve igrače, a sad gledaju Manuela Pelegrinija i veruju mu. Zato što ih je Čileanac odveo tamo gde nikad nisu bili. Otkako su osnovani, zeleno-beli nikad nisu dobacili dalje od četvrtfinala nekog evropskog takmičenja, kad ih je 1978. iz Kupa pobednika kupova izbacio moskovski Dinamo. Sad su u borbi za trofej, pa neka su naspram njih i Čelsi i Enco Mereska koji sam kaže da mu je Pelegrini fudbalski otac, pošto ga je trenirao u Malagi – to je ona sezona kad je još jedan klub iz Andaluzije predvođen Pelegrinijem oduševio Evropu, a volšebno eliminisan u Dortmundu iz Lige šampiona – a onda ga učio poslu tokom saradnje u Vest Hemu. Jedna je utakmica, sve je moguće, ali posle ovakve sezone na „Benito Viljamarinu“ su uvereni da mogu do pehara.

Uostalom, Pelegrini im je već doneo jedan, kad je u drugoj sezoni na klupi Betisa osvojio Kup kralja. I oduševio sve pristalice (inače, izuzetno zahtevne) mirnoćom, idejama i stilom. Pre njegovog angažmana, leta 2020, Betis je bio šizofren klub, za šest godina je promenio osmoricu trenera, od povratka iz Druge lige 2015. samo jednom završio u gornjoj polovini tabele, ali sa Inženjerom – kako mu je ne samo nadimak, nego i stručno obrazovanje – Betis je svaki put završavao na mestima koje vode u Evropu. Triput je igrao Ligu Evrope i jednom Ligu konferencije. Svaki put je okončao takmičenje na prvoj stanci posle grupne faze, ali mu je klub verovao. Ne rečima, nego delima, pa mu je dvaput produžavao ugovor (2021, 2023) i verovatno će opet, pošto projekat EuroBetis živi. Uz konkretan cilj: plasman u Ligu šampiona.

Abdeov gol u Firenci (Reuters)

Boljeg od najstarijeg trenera La lige čelnici kluba nisu mogli da nađu. Njegova smirenost, posvećenost, prilagodljivost, improvizacija, sposobnost da se menja i sebe i ekipu bude optimizam, deluju privlačno i kad se čini da udara u zid. Bilo je za ovih pet godina kriza, loših partija, čak i poremećenih međuljudskih odnosa, ali je i to Manuel Pelegrini prevazišao, dokazujući da je sa sujetom davno raskrstio i da ume da vodi svlačionicu u kojoj bi svak’ malo da bude glavni, iako je zapravo glavni – Pelegrini.

Njemu veruju, jer on veruje drugima. Odbačenim igračima iz većih klubova ili glamoruznijih sredina. Pelegrini je „opravio“ Serhija Kanalesa kad mu nije išlo i lansirao sa piste u orbitu tako da centralni vezista zaliči na nekadašnjeg talenta Real Madrida; kod njega je Nabil Fekir izgledao kao momak koga je Liverpul tražio dok je u dresu Liona držao besplatne lekcije fudbala po Francuskoj; nije slučajno što su baš njegovom rukom milovani Herman Pecelja i Gvido Rodriges uzdignuti do statusa prvaka sveta sa Argentinom, niti što je tražio Ajosea Peresa iz „mrtvog“ Lestera a onda ga oživeo i evo ga sad „majstor za sve“ leti u Viljarealu.

A niko od njih nije bio voljen ili cenjen u prethodnim klubovima kao u Betisu.

Kao što nisu ni sadašnje uzdanice, koje smo ne tako davno krstili kao Društvo mrtvih pesnika. To kako ih je Pelegrini učinio bitnim je priručnik trenerima širom sveta kako se tretiraju majstori fudbala. Isko je kod njega Magisko, Antoni igrač iz Ajaksa, a Lo Selso iz prvog mandata. Ne znamo kako izgledaju sastanci u svlačionci Betisa, mada smo sigurni da sa toliko životnog i trenerskog iskustva Pelegrini ne bi dozvolio sebi da nekim algoritmima ili podacima iz laptopa ugrožava kreativnost genijalaca. Oni to osećaju, znaju da ih je oslobodio stega, da im je poverio ključeve tima i umesto „prati liniju progresije“ rekao: „Igrajte kako znate“.

I igraju. Lete terenom. Uživaju! E, to je Betis koji navijači žele da vide. Pelegrini nema specijale iz prekida (dva gola od Fjorentine je primio glavom, kao i u šampionatu Španije od Bilbaa), nema krutu formaciju, nema nebitne igrače. Svi igraju sve. I svi su važni.

Triling Antoni, Lo Selso, Isko (Reuters)

Trener koji verovatno najviše rotira u La ligi učinio je bitnim „nebitnog“ golmana Adrijana, jer je Rui Silva usred sezone rešio da se vrati u Portugal; Aitora Ruibala samo što među stative nije stavio, jer momak igra sve od beka do napadača (bukvalno, kad nije bilo špica, on je uskakao); čekao je Iska posle povrede i dočekao u izdanju iz Real Madrida; Antoni je bio njegova opklada u trenucima kad se čitava planeta zgražavala nad privatnim životom Brazilca i smejala mu se kako nikog ne može da predbribla u Premijer ligi; istoj onoj u kojoj su navijači smatrali da Đovani lo Selso nema dovoljno mišića da odgovori zahtevima, zaboravljajući da njegove moždane vijuge prevazilaze mnoge ne samo u Totenhemu; ukrotio je temperament Ćimija Avile i zagrlio Abdea kome Barselona nije dala šansu; od utakmice do utakmice bitka između Rikarda Rodrigeza i Romana Peroa, iako se za Švajcarca govorilo da je na kraju karijere, a za Francuza da nije to – to; izabrao Dijega Ljorentea kad se verovalo da je na nizbrdici, a Sedrika Bakambua posle marginalne uloge u Galatasaraju, u prvom dobio oslonac odbrane, u drugom jednog od najefikasnijih igrača u Ligu konferencije...

Sve to u situaciji kad je maltene svake sedmice ili bar meseca neko ispadao iz stroja. Nijednom od početka sezone Pelegrini nije imao kompletan kadar na raspolaganju. Sad su odsutni Ljorente i Roka, ranije Isko i(li) Lo Selso, nije bilo ni Beljerina, pa i Bartre, Viljam Karvaljo je dugo vremena proveo u ambulanti i zato pozicija na kojoj je sad u La ligi (šesto mesto, bod manje od Viljareala, poslednjeg vlasnika mesta koje vodi u Ligi šampiona) i što je dogurao do finala Lige konferencije zaslužuju naklon.

Fudbalski starac je pobedio i pre finala. Zato što podseća na onog čikicu iz crtanog filma koji nudu „nove lampe za stare“. Dotrajale – ili one za koje mislimo da su neupotrebljive – Pelegrini će ih protrljati i iz njih će izaći magija, a usput će svetu fudbala ponuditi neke od dečaka iz Betisove akademije. Možda vam imena poput Hesusa Rodrigresa ili Matea Floresa sad ne znače ništa, ali niste znali ni za Asana Dijaoa, a pogledajte kako se razvija u Komu, pa recite imamo li posle svega pravo da sumnjamo o Inženjera?