Star kô Atletiko

Četvrto mesto na tabeli Primere obećava novi izlazak u Ligu šampiona, mada Atletik Bilbao neće odustati dokle god bude imao šanse. Četvrtfinale iz ove sezone, objektivno gledano posle svega viđenog, bilo je realan maksimum madridskog Atletika. Što će reći da je za Jorgandžije ova sezona jedna od onih bez prevelikog mirisa i ukusa. Sve je kao OK, ali ništa baš posebno za pamćenje.

Samo, da li je baš sve OK?

Duel sa Borusijom na Vestfalenu pokrenuo je na Pirinejima novu polemiku o neophodnim promenama na stadionu Metropolitano. Ne toliko zbog toga što je u Dortmundu moglo bolje. Koliko zbog činjenice da sa ovim kadrom teško da će sledeće sezone moći i toliko.

Dijego Simeone je na Vetstfalen izveo startnu postavu prosečne starosti 30,6 godina. I kad su Nemci uveli utakmicu u ludačku trku, Jorgandžije, inače kod Čola poznate baš po toj energiji, jednostavno nisu mogle da pariraju. Svi su saglasni: ovom timu treba sveža krv. Problem je samo što je veliko pitanje da li je to realno učiniti preko leta.

Klub naime ima svoju viziju, ali igrači koji nisu u njoj imaju – ugovore. Saul, Memfis Depaj, Stefan Savić, Anhel Korea... Sve su to igrači koji su prebacili zenit i koje bi sportski sektor na čelu sa direktorom Andreom Bertom najradije prodao kako bi rasteretio budžet i možda uneo još nešto novca da se ekipa podmladi.

Prva meta je već idenfitikovana. Kristijan Moskera je sa svojih 19 godina ove sezone oduševio u Valensiji. Ali neko bi morao i da ode i tu dolazimo do nepoznate. Cezar Aspilikueta ima 35 godina i ugovor na još jdnu sezonu. Ideja je da se na toliko zadrži i Aksel Vitsel, dok Stefan Savić svakako ima ugovor do leta 2025. Hose Marija Himenez je mlađi, ali ga već muče povrede zbog kojih je ove sezone propustio 17 utakmice. Mario Hermoso je tako jedini koji sigurno ide, a on je sa 28 godina najmlađi od štopera. A pored Moskere, Atletiko želi još jednog mlađeg centralnog beka. Ako može, na mestu Savića.

Najveća muka u Atletikovom budžetu ipak nije Savić, već Saul Njigez. On je još 2017. godine, posle onog čuvenog slaloma i gola protiv Bajerna, kao velika mlada nada Jorgandžija potpisao ugovor do 2026! U tom trenutku svi su slavili što je madridski klub blindirao takvog asa, jurio ga je tada i Mančester junajted. Slavio je i Saul, na kraju krajeva, dobio je platu od 7.500.000 evra godišnje. Nažalost, nije postao igrač kakav je trebalo da bude, a tu platu niko neće da preuzme na sebe.

Koke je tako prinuđen da sa svoje 32 godine suštinski igra bez zamene. Artur Vermeren će možda biti taj, ali njemu je tek 19 godina i još se privikava na nivo fudbala u Španiji. U poslednje vreme sve češće priliku dobija 20-godišnji Pablo Barios, ali uglavnom umesto Markosa Ljorentea i Rodriga De Pola, još dvojice igrača koji polako ulaze u četvrtu deceniju.

Na kraju, tu su i napadači. Alvaro Morata nikada nije bio igrač vrhunske klase, a pregurao je 31 leto preko grbače. Antoan Grizman jeste velemajstor, ali njemu su već 33. Memfis Depaj je sa 30 mlađi, ali prosto nije pouzdan i spada u grupu igrača koje bi se Atletiko ratosiljao. Da može, a ne može, jer mu saradnja ističe 2025 i ima jak ugovor. Anhel Korea je Atletiku dao sve što je imao, tek je napunio 29 i mada ima ugovor do 2026. Njega bi još neko i uzeo.

Smena generacija je neophodna, a Čolo to ne voli. On voli kada svi znaju šta tačno on želi, a za tako nešto je potrebno vreme. I baš tu leži zamka, jer što više vremena bude proticalo to će proces sporije teći, a svi znaju da je neophodan.