Stanojević skida belgijsku kletvu

Prva prelomna tačka sezone. Dosad je bilo turbuletno, Partizan igra loše, nema baš čime da se pohvali, posle samo sedam utakmica promenio je trenera, debelo zaostaje za Crvenom zvezdom u šampionatu, u svađi je sa FSS, sudijama i „pola“ lige i jedini način da ulepša skroman početak takmičarskog ciklusa jeste da, u nimalo zavidnim okolnostima, preživi u kvalifikacijama za Ligu Evrope. Da ostane u trci za grupnu fazu.

Pred gostovanje Šarlroi situaciju dodatno komplikuje „belgijsko prokletstvo“. Za prve 63 godine postojanja kluba žreb ga nikad nije spojio sa timovima iz zemlje osvajača trećeg mesta na poslednjem Mundijalu, a u narednih 12 jeste čak četiri puta. Kuriozitet: nikad nije pobedio!

Iz sedam pokušaja sa Belgijancima ima skor od tri remija i četiri poraza. Pred Aleksandrom Stanojevićem je izazovan zadatak, da prekine negativnu tradiciju i povede Parni valjak ka drugom po vrednosti UEFA takmičenju. Od tih sedam utakmica po dve su bile sa Anderlehtom, Klub Brižom i Genkom, dok je jednom rival bio Standard iz Liježa. Kakav je pakao od žreba imao Partizan pokazuje podatak da su i Anderleht i Genk i Standard u trenutku odmeravanja snaga sa crno-belima bili šampioni države, a da je Šarlroa trenutni lider Župile lige, sa svih šest pobeda.

Da je Stanojević sudbinski vezan za klubove iz Belgije pokazuje podatak da će mu ovo biti treće odmeravanje snaga sa predstavnicima tamošnje škole fudbala. Leta 2010. posle samo nekoliko meseci na klupi, napravio je možda i najveći uspeh u karijeri uvođenjem Parnog valjka u Ligu šampiona preko favorita u liku Anderlehta. Nije pobedio, nije ni izgubio, bilo je u Beogradu i u Briselu sa po 2:2, da bi veštijim izvođenjem jedanaesteraca na stadionu „Konstant van den Štok“ crno-beli izbacili sastav za koji su tad igrali Romelu Lukaku, Matijas Suarez, Mubarak Busufa, Lukas Bilja, Gijom Žile, Šejku Kujate... Beograđane su do senzacionalnog ostvarenja vodili golovi Gabrijela Klea (tri u dvomeču) i naklonost sreće, jer su trojica Anderlehtovih igrača promašila penal.

Već narednog leta, posle odbranjene titule prvaka, Partizan i Stanojević su se opet namerili na prvaka Belgije. Samo što je krunu u međuvremenu podigao Genk. I opet su kobni bili penali. Na Kristal areni skrivio ga je Nemanja Tomić samo nekoliko minuta pošto je postigao vodeći gol, a u Humskoj sadašnji prvotimac Aleksandar Miljković bespotrebnim igranjem rukom. U Belgiji 1:2, u Beogradu 1:1, iako je igrom naš predstadnik zaslužio više, ali protiv u to vreme 20-godišnjeg Kevina de Brujnea i društva nije mogao.

Imaće Aleksandar Stanojević priliku da nadoknadi propušteno, da konačno savlada Belgijance i tako donese Partizanu prvi trijumf nad timova iz te zemlje, pošto se ni njegovi prethodnici nisu proslavili. Za razliku od polovičnih Stanojevićevih pokušaja u kvalifikacijama za Ligu šampiona, Slaviša Jokanović i Goran Stevanović su sa Partizanom gubili utakmice u Ligi Evrope. Glatko. Godine 2008. u završnom kolu grupne faze, Standard iz Liježa – u tom trenutku šampionski sastav sa Akselom Vitselom, Igorom de Kamargom, Dimersijem Mbokanijem, Dantom i Milanom Jovanovićem – bio je uverljiviji na Topčiderskom brdu nešto što pokazuje rezultat (1:0), dok je naredne jeseni, u istom takmičenju Ivan Perišić sa tri gola u dva susreta demonstrirao razliku u klasi u korist Klub Briža (2:0, 4:2).

Partizan nema pobedu na Belgijancima. Možda mu neće ni sad biti potrebna da bi izašao na megdan Lehu ili Apolonu. Pokazao je da ume da igra na produžetke (kao u Moldaviji) ili da šutira penale (kad ih već Bibars Natho nepogrešivo izvodi), pa možda bude slično kao sa Anderlehtom pre deset godina...