Stanojević ga želeo, Belezoglu sklonio: Turcima postanete idol za deset dana, a onda vas preziru

(Od dopisnika Mozzart Sporta iz Sarajeva)

Pre tri godine Andrej Đokanović je bio najbolji mladi igrač Premijer lige Bosne i Hercegovine. Nastupajući za Sarajevo osvojio je i prvenstvo i kup, a jedno vreme čak bio i kapiten Bordo tima. Standardni mladi reprezentativac Bosne i Hercegovine bio je tada na radaru mnogih klubova u regionu, a između ostalih spominjala se i Crvena zvezda. Trebao je da stigne na stadion „Rajko Mitić“ kao zamena za Njegoša Petrovića, ali od toga nije bilo ništa. 

Ipak, stigla je ponuda iz turskog Ankaragudžua, koja je bila najprimamljivija. Ipak, posle godinu dana i 31 odigrane utakmice u dresu superligaša, došlo je vreme za pozajmicu. Otišao je put Manisu, ekipu koja je minulu sezonu nastupala u drugom razredu turskog fudbala, a vezista je upisao 14 nastupa, te dva gola. 

„Možda je sve moglo ići i drugačijim putem, jer sam imao ponudu i Konjaspora, u vreme kada je trener bio Sale Stanojević. Ipak, odlučio sam se za Ankaru, gde sam igrao u kontinuitetu, dok nije došao Emre Belozoglu. On me je sklonio iz ekipe iz nekih razloga, a ja sam želeo da igram. Zvali su me iz Manise, svidela mi se ta priča i proveo sam lep period tamo. Bio sam standardan, dobro sam igrao i osećam se dobro“, počeo je Đokanović razgovor za Mozzart Sport. 

Posle godinu i po dana provedenih u turskom fudbalu, utisak je kompletiran. 

„Ovo je mnogo teška liga. Turski navijači su specifični i u roku od deset dana možete biti idol svima, a onda da vas preziru i teraju iz kluba. Imam još tri godine ugovora, lepo mi je, ali bih voleo novi izazov. Imam nekoliko ponuda iz inostranstva, pa čak i nekih klubova iz regiona, ali sačekaću i odlučiti šta je najbolje za moju karijeru“. 

Dotakao se Đokanović još malo turskog fudbala. 

„Ne posvećuje se puno pažnje taktici, ali morate biti fizički besprekorno spremni. Igra se otvoreno, bez mnogo kalkulacija. Neka ne čudi onoliki broj golova na utakmicama, jer Turci to vole. Vole brze igrače u napadu, što je preduslov za ofanzivnu igru. Mnogo ulažu u fudbal i to se može videti po transferima u poslednjih nekoliko godina. Evo došao je jedan veliki Žoze Murinjo u Fenerbahče. To je najbolji pokazatelj da ne štede kad su u pitanju rezultati“.  

Pričao je i o igračima...

„Imao sam priliku da igram protiv najvećih turskih klubova. Oduševio me je Lukas Toreira. Toliko fizički moćan, miran pas, zna šta treba da uradi u svakoj situaciji. Arda Guler je neverovatan. Kada ima loptu na levoj nozi, kao da gledate Fifu. Takođe, izdvojio bih Edina Višću koji prkosi godinama. Kada god je na terenu napravi razliku. Igrač kojim sam se najviše oduševio je Samu Saiz iz Sivaspora. Fantastičan igrač i prosto ne mogu da verujem da nije napravio bolju karijeru. Sada je već u zrelim godinama, ali je ostavio ogroman utisak na mene“.  

Osvrnuo se bivši vezista Sarajeva i na trenutno stanje u Premijer ligi Bosne i Hercegovine. 

„Generalno mislim da je kvalitet lošiji nego što je bio pre par godina. Nekada se po pet ekipa borilo za titulu, sada se izdvoje dve i to je to. Ono što moram da istaknem jeste infrastruktura. Mnogo je napredovala i to mi je drago, ali opet je daleko od onoga što je recimo u jačim evropskim ligama. Ipak, drago mi je što napreduje“.

Ono što mu je cilj, kako kaže, jeste da stigne poziv za reprezentaciju Bosne i Hercegovine. 

„Imao sam priliku da debitujem za nacionalni tim. Bilo je to kod Ivajla Peteva u jednom prijateljskom meču i osećaj je bio sjajan. Voleo bih kada bih imao priliku da opet nosim dres reprezentacije ali naravno moram biti strpljiv. Verujem da će biti prilike za to, a ja ću svojim igrama se potruditi da to zaslužim“, završio je Đokanović razgovor za Mozzart Sport.