Stanojević direktan: Iskren sam sa Sumom i Markecom, zaostatak za Zvezdom – realna slika

Jesenja polusezona završena je sa osam pobeda u nizu, ali zaostatak za večitim rivalom porastao je na devet bodova, pa kad Aleksandar Stanojević komentariše početak povratničkog mandata u Humskoj ne želi da stvara lažnu sliku u javnosti, iako nema nikakve sumnje da Partizan pod njegovom komandom izgleda ozbiljnije nego letos. Ali nema nikakve sumnje ni da mnogo toga ne štima u crno-belom taboru. Novi šef struke ni ne pokušava da te probleme gura pod tepih, otvoreno je poslednjih dana kritikovao Sejdubu Sumu i Lazara Markovića, a na završnoj konferenciji za novinare pred odlazak na zimski odmor još jednom pretresao sve aktuelne teme u klubu.

Govorio je o pojačanjima, o mladima koji tek treba da dođu, jesenju polusezonu novinarskim žargonom ocenio “sedmicom“, jer je i zaostatak za Crvenom zvezdom okarakterisao kao: realnu sliku.

Za početak ipak ono najsvežije. Kritike na račun Sume i Markovića. Možda i preoštre? Ili ipak neophodne?

“Prvo, ne volim javno da kritikujem, nije u redu, ali sve što sam rekao javno pričao sam i individualno, svakome ne samo njima. Nego ste mi za njih postavili pitanja, samo sam odgovarao na pitanja, nisam došao da pričam o tome. Navijač Partizana, bar kad sam ja trener, mora da bude obavešten i da ja budem iskren o svemu i svačemu. I njima sam pričao mnogo direktnije nego javno. Da li će se probuditi je pitanje vremena. Ne radi se ovde o jednoj ili dve utakmice, zadovoljan sam kako su ušli u poslednje dve, ali poenta je da to rade u kontinuitetu“ , počeo je Stanojević opširno izlaganje.

“JOJIĆ PRETRČI 12 KILOMETARA, MILJKOVIĆ PRAVO REŠENJE“

Stanojević i Jojić (©Starsport)

I kao prošli put kada je kao dobar primer izdvojio Takumu Asana, sada je Markecu i Sumi poručio da mogu da se ugledaju i na – Miloša Jojića.

“Kad pobedite osam utakmica nije slučajno, nego ozbiljnost donese igraču, a to je nešto što javnost ne primećuje. Zeka Jojić pretrči 12 kilometara, pojavljuje se u obe faze, donosi stabilnost, sad što nije produktivan... E, zato smo pobedili osam puta zaredom. E, to očekujem od Markeca da mi iznutra osetimo da je to prava priča. Markec je jedan od retkih igrača koji je otišao u tako veliki klub, to je za poštovanje, ne želim ni na jedan način da ga degradiram, ali sam dužan da pričam iskreno i otvoreno. Šta će biti vreme će pokazati. To im kažem i nasamo, prvo u svlačionici, pa tek onda medijski“.

Kojim od šestorice novajlija angažovanim za vreme vašeg mandata ste najviše zadovoljni?

“Najviše su pokazali Sveta Marković i Filip Holender. I navijači su tako videli. Izuzetno sam zadovoljan i Aleksandrom Miljkovćem, zatvorio je sve prilaze golu, imali smo i veliki broj šansi preko njegove strane. Ivan Obradović je bio periodičan. Dao je gol Mladosti, ali nije na željenom nivou. Za Žan Kristofa Bajbeka je sve jasno. Miloš Jojić nam je doneo stabilnost po mnogim parametrima, uz Takumu Asana, Saša Zdjelara i Aleksandra Ščekića je najintenzivniji, a pritom ne igra na prirodnoj poziciji. Kad prođe priprema doneće nam konkretnost u napadu. Osim Bajbeka, iz opravdanih ili neopravadanih razloga, ostali su svi zadovoljili. Neko na oko lepše, neko manje lepše“.

Partizan odredio cenu za Sumu: Može, ali za minimum 3.000.000 evra

Hajmo malo detaljnije... Počevši od Miljkovića i nedostatku alternative na desnom beku.

“Miljković je pravo rešenje, pokazuje to igrama, zadovoljan sam njim, bez obzira na polemike, ja volim činjenice, koliko primamo golova i koliko asistiramo. Kao rezerva... Niko se nije namentuo, (17-godišnji) Dragan Bojat je talentovan i odličan, ali treba mu vremena. Tražimo, iz naše lige ili domaćeg igrača iz inostranstva“.

Kad već priča o pojačanjima, ne želi Stanojević ni da gomila igrače, ali ističe: potrebna su mu dva prelazna roka za potpunu selekciju.

“Doveli smo šest novih igrača otkako sam ja tu, klub je doveo sve koje sam ja želeo. Setite se koliko je bilo priče oko Jojića, da li može ili ne može, izuzetno sam srećan onima koji su dovedeni, ali potrebna su mi dva prelazna roka. Ne možemo da gomilamo igrače, jer imamo odličan tim, osim špica i desnog beka, gde smo deficitarni. To bi bilo osam novih za šest meseci, plus mladi iz omladinaca i Teleoptika“.

Kad već pričamo o mladima, nije Bojat jedini mladi igrač čije se ime pomenulo. Tu je Uroš Knežević, pa mladi Nemanja Jović juče je debitovao protiv Mladosti, odmah upisao asistenciju?

“Uroš Knežević će otići u Teleoptik, razgovaramo još sa nekima, neko će morati na pozajmicu negde, osetljiva je tema mladi igrač. Za Jovića, nisam ni znao da je debitovao dok mi nisu rekli. Mnogo radimo sa mladim individualno i grupno, Mora još dosta da napreduje, nagovestio je dosta, karakterom i direktnošću. Ovde se kod nas mladim igračima brzo daje šansa, ali brzo i odlaze u inostranstvo. Ranije, kod Tumbakovića si kao mlad mogao da igraš dobro koliko hoćeš. Ali i da daš tri gola i sledeću opet igram 30 minuta. Blizu sam te opcije, da sve bude umereno“.

“NA SKALI OD JEDAN DO DESET NEKA BUDE SEDMICA“

To su ipak priče o budućnosti, daljoj ili bližoj tek ćemo videti. Hajmo ipak o sadašnjosti ili onome što Partizan može sada. Kad govorimo o jesenjoj polusezoni, početak traljav – kraj ubrzan. S obzirom na šta je ličio tokom avgusta, kad nije mogao ne samo da pobeđuje (Novi Pazar, Vojvodina), nego ni da se gleda, Partizan sad liči na tim. I – igra na rezultat.

Još ne igra u skladu sa navijačkim željama, niti je gde bi Grobari voleli da ga vide, ali napreduje. Dovoljno za prelaznu ocenu na kraju prvog polugodišta.

“Na skali od jedan do deset, neka bude sedam i po. Ako je ocena novinarska, može sedmica“, komentariše šef stručnog štaba crno-belih tri i po meseca na klupi voljenog kluba.

“Promenjivo, s tendencijom rasta na kraju. Uvek se pamti poslednji period. Njime mogu biti zadovoljan“.

Čime najviše?

“Takmičarskom organizacijom. Momci su prihvatili moj način razmišljanja, da igrom na rezultat dobiju stabilnost. Kad to učine dolazi atraktivnost. Prihvatili su zadatke u fazi odbrane i napada, izuzetno su disciplinovni“.

A čime ste nezadovoljni?

“Utiskom da u dosta utakmica nismo bili ubojiti ili do kraja opasni za Partizanove standarde: da ulazimo u poslednju trećinu terena, budemo konkretniji u završnici, opasniji po protivnika“.

Kad je Stanojević zamenio Sava Miloševića zaostatak za Crvenom zvezdom bio je šest bodova. Sad je devet, što znači da nije samo do aktuelnog trenera, iako je uočljivo podigao ekipu.

“Izlaze neki parametri da Partizan godinu dana nije izgubio kod kuće. Statistika zna da donese, ali je činjenica da smo na minus devet. Kad je tako ne možete da bude zadovoljni. Došao sam da pokušam da nađemo naš put, da se najpre izborimo sa konkurentima za Evropu, zatim za takmacom za drugo mesto, tek onda da napadnemo prvu poziciju. Daleko smo od toga, ali... Uvek gledate pozitivno, tražite detalje koji idu u dobrom pravcu“.

Imali ste dve prilike da smanjite zaostatak: večiti derbi i gostovanje na Čairu. I, niste uspeli?

“Uvek sve dođe na svoje. U Nišu nije trebalo da izgubimo, primili smo gol iz jednog šuta, ali zato Čukarički nije trebalo da pobedimo. Ili, na primer, mogli smo da dobijemo Metalac sa igračem više, a isto tako smo dali u Užicu gol pred kraj, iz penala. Uvek se napravi ravnotreža, ovo je realna slika“.

Kad se osvrnete na 163. derbi, da li ste mogli više?

“Imali smo mnogo tešku situaciju pred taj meč, odsutne reprezentativce, povređene igrače, ja kratko s njima... Izvukli smo maksimum, trebalo je da pobedimo, da smo iskoristili neke situacije moglo je da bude 3:0, jer smo bili opasniji po gol, ali... Crvena zvezda je ukupno na tom duelu bila bolja, kontrolisala dešavanja i rezultat je pravedan. Iako sam često samokritičan, kad vratim film, nigde struka nije pogrešila“.