Stanojević crta model efikasnog zadnjeg veznog: Mogu li Šćekić, Natho i Zdjelar kao Raća Petrović?

Niti je jedna pobeda vesnik boljih vremena, niti jedan potez može da promeni utisak o bledunjavoj sezoni, međutim, pogodak Aleksandra Šćekića u poslednjem superligaškom kolu pokazao je da se u igri Partizana uočava trenerska ruka Aleksandra Stanojevića i crta obrazac ponašanja za poziciju zadnjeg veznog.

To što je trzaj glavom crnogorskog reprezentativca na povratnu loptu Filipa Holendera doneo crno-belima tri boda može se tumačiti i kako efekat malo dužeg rada šefa stručnog štaba sa prvotimcima. Jer, da se fudbaler kome nije primarni zadatak – nevezano za ime – pojavljivanje pred protivničkim petercom scena je kakva se dugo, mesecima, nije viđala u igri Partizana. Još otkako je Bibars Natho u polufinalu Kupa Srbije savladao Milana Borjana.

Primera radi, Izraelac je u prvom poluvremenu duela sa Spartakom imao zicer iz neposredne blizine, da bi u drugom Ščekić skoro sa identične pozicije tukao dvaput sa promenjivim učinkom. Ako se nešto moglo uočiti na severu države onda je to utisak da je Parni valjak u Subotici izgledao najbolje od početka drugog Stanojevićevog mandata i da se više fudbalera različitih profila pojavljuje u završnicama akcija.

Još nešto: Šćekićev gol za 2:1 prvi je Partizanov iz igre ove sezone, a da ga nisu postigli fudbaleri ofanzivnih karakteristika, napadači i krila! Nije li to nagoveštaj kako bi u budućnosti, kad se na zimu dovrši rekonstrukcija aktuelnog tima, trebalo da izgleda igra po ukusu Aleksandra Stanojevića? Uz konkretan doprinos igrača iz drugog plana. Indikativno je da od 35 egzekucija (30 u Superligi, dve u Kupu Srbije i tri u kvalifikacijama za Ligu šampiona) nijednu nisu potpisali fudbaleri odbrane (Miljković, Ostojić, Marković, Vujačić, Banjak, Urošević, Brežančić, Obradović, prethodno Miletić i Vitas).

Kao što je zabrinjavajuće da je sve do Šćekićevog gola na Gradskom stadionu samo jedan fudbaler u ulozi zadnjeg veznog poentirao iz otvorene igre. I to Saša Zdjelar u goleadi protiv Inđije. Prethodni put Šćekić je matirao golmana (Nikolu Simića u Novom Sadu) tako što je, takođe glavom, reagovao na centaršut Saše Zdjelara iz slobodnog udarca, svih šest pogodaka Bibarsa Natha palo je sa penala (neko i to mora da radi, ali kad će iz igre?), dok Milan Smiljanić malo igra, još nije stigao da se upiše u listu strelaca, niti ga je to kroz karijeru krasilo.

Radosav Petrović na meču Lige Evrope sa Tuluzom (© Star sport)

A koliko je značajno da se zadnji vezni pojavljuju u završnicama akcije i kakav model je potreban sadašnjem sastavu crno-belih najbolje svedoči primer Radosava Petrovića. Efikasnog baš pod trenerskom palicom Aleksandra Stanojevića. Sadašnji prvotimac Almerije je, takođe, zadnji vezni, s tom razlikom što je njegov uticaj na igru i rezultate Partizana bio ogroman. U prvoj sezoni, označenoj prilagođavanjem na superligaški posle trećeligaškog fudbala, pogodio je samo jednom, u naredne dve se raspucao (osam, pa devet), pogađao desnom, levom i glavom (za razliku od Natha, samo triput iz kaznenih udaraca), uz podatak kakav Grobari danas mogu samo da sanjaju. Svaki put kad je Raća postigao gol Partizan je pobedio! Ne može biti slučajno.

U prevodu: kad zakažu napadači i krila, kad nema doprinosa fudbalera iz odbrane, kad se ekipa muči, potreban joj je neko poput Petrovića ili u sadašnjem sastavu Šćekića, sposobnog da se povremeno pojavi u šansi i iskoristi je (Napredak, Konahs, Inđija, Voždovac). U modelu igre kakav zagovara Aleksandar Stanojević trebalo bi očekivati da Bibars Natho i Saša Zdjelar počnu da daju golove iz igre, da prošire Partizanov arsenal i da ekipa postane efikasna nalik onoj koju je pre deset godina vodio aktuelni trener.

Jer, ovako je kako je bilo dosad – ne ide. Najbolje se vidi po podatku da je ove sezone na terenima Superlige Aleksandar Šćekić dao isto golova kao golu znatno bliži, Sejduba Suma i Lazar Marković!?