Stankovićev rizik: Jedna šestica, plemenita veza i pitanje da li će tako moći i protiv jačih rivala?

Da je bilo publike na Marakani, željne fudbala, sve bi, bar u drugom poluvremenu, izgledalo drugačije. Navijači bi tražili da Crvena zvezda posle petog postigne i šesti gol. A posle šestog i sedmi. Da, što bi prost narod rekao, puni do čepa. Ovako je na trijumf nad nejakom Evropom sa Gibraltara pala već prašina zaborava. Bio je to samo suštinski lakši trening za srpskog šampiona, koji mu je pomogao da rezultatski perfektan skor na početku sezone zaokruži petim uzastopnim trijumfom uz gol-razliku 17:2.

Međutim, negde je dobro što je sve stalo kod petog gola. Sve je to nagađanje, ali nekakakav istorijski trijumf izražen sa više lopti u mreži tima koji je u rangu srpskih drugoligaša stvorio bi privid euforije. A znamo da ona u letnjim mesecima ne donosi ništa dobro. Crvena zvezda je to naučila na primeru čišćenja Ventspilsa, kada je u narednom kolu naletela na Ren i udarila u svoje limite. Za razliku od te 2011. godine klub sa Marakane je na znatno višem nivou, ali...

Imaće mnogo prostora Dejan Stanković da kao perfekcionista sabira greške i negativne pojave iz evropske premijere. Jer sledeće sedmice u Tbilisiju i Tirani prava na grešku biti neće. Taj susret u drugom kolu kvalifikacija za Ligu šampiona gde si favorit na papiru, a opet možeš da se zagrceneš u 90 minuta, može da usmeri Zvezdinu sezonu. Uostalom, takva gostovanja predstavljala su i povremeno „kosku“ za Vladana Milojevića, svojevrsnog velemajstora dvomeča. Zvezda se prethodnih godina vraćala bez pobeda sa gostovanja kod Irtiša (1:1), Spartaksa (0:0) i Suduve (1:1). Bili su to kontrolisani remiji, ali je Crvena zvezda putovala na prostor bivšeg Sovjetskog Saveza da pobedi. I to rivale koji su na nivou Dinama iz Tbilisija, možda čak i za nijansu slabiji.

CRVENA ZVEZDA U GRUPI LIGE ŠAMPIONA - KVOTA 3,50

Šef stručnog štaba Crvene zvezde Dejan Stanković, bar na početku sezone, odlučio se za tim i formaciju iz navijačkih snova. Govorimo, pre svega, u izgledu i konfiguraciji veznog reda gde sve vrca od talenta, brzine, mekoće i tehnike. Kao da u njegovom slučaju nema italijanskog uticaja, Stanković je do sada uvek slagao kockice na identičan način. Igrao je sa samo jednom šesticom, što mu je ostavljalo prostora da u timu ima Ivanića, Kangu (pre toga Nikolića), Spiridonovića i Kataija. Takav tim je istinski lep za gledanje, čak i u periodu kada nema dovoljno dobar protok lopte i brzinu pasa, kao u većem delu prvog poluvremena evropske premijere. Ali takav način razmišlja predstavlja veliki rizik za Dejana Stankovića, ma koliko napadački orijentisan vezni red može da postigne golove za 90 minuta. A moći će mnogo u domaćem ataru. To je već sada svim jasno.

Ne, ne radi se o tome što je Evropa sa Gibraltara imala više šuteva u okvir gola Milana Borjana nego svojevremeno Sparta iz Praga ili u Beogradu i Salcburg uhapšen u trenerskoj perfekciji Vladana Milojevića. Jedan detalj pokazao je šta Crvena zvezda više ne sme da dozvoli. Pre zicera sredinom prvog poluvremena, koji se završio udarcem preko gola, igrači Evrope su razmenili bar deset tačnih pasova, imali kontinuiran napad koji im je omogućio višak prostora na Zvezdinoj polovini. Čak i dobili nekoliko duela „jedan na jedan“. Iole ozbiljnija ekipa bi to kaznila. A posle bi sa vodom u ušima Crvena zvezda morala da juri.

Ulogu osigurača Dejan Stanković je namenio Seku Sanogu. Bilo je povremeno u njegovom izdanju i čiste demonstracije moći, ali i da je u piku karijere, kao u Jang Bojsu, teško da bi Sanogo mogao da sakrije višak prostora na Zvezdinoj polovini. Teško bi to uradio i N’Golo Kante u utorak veče.

Napred sve funkcioniše: Ivanić i Katai (©Starsport)

Stanković se, prosto, odlučio da rizikuje sa igračima plemenitog kova kao što su Kanga, Ivanić i Nikolić, pa i Miloš Vulić. To su igrači koji nemaju niti će ikada imati defanzivnu konstantnost. Ali bi trebalo da garantuju da Zvezda bude napadački potentna što je nešto što je nedostajalo Milojevićevoj ekipi u poslednjim mesecima njegovog istorijskog mandata na klupi crveno-belih.

I to je za svaku pohvalu posebno što ljudi bliski Crvenoj zvezdi, tokom neformalnih razgovora sa novinarima, ponavljaju sledeće:

"Samo sačekajte reprezentativnu pauzu. Posle nje će ovaj tim da leti kao nikada pre. Takav program je napravljen. I dalje je ovaj tim ’težak’ od priprema. Italijan ih je ubio trčanjem, ali doći će to na žetvu".

Samo ne Lion: Zašto je Zvezda projektovana za nosioca u trećem kolu kvalifikacija i šta joj treba da bude to i u plej-ofu

Samo što do prvenstvene pauze Crvena zvezda ima još jednu utakmicu sa „all in“ ulogom. A pošto Tbilisi ili Tirana moraju da padnu, način i režija tog pohoda nikome neće biti bitni. I zaista će biti zanimljivo videti hoće li Stanković istrajati na svom modelu na oku jako lepo složene veze. Ili će Sanogu pomoći Njegoš Petrović kako bi crveno-beli imali još tvrđi gard na svojoj polovini (o tome često priča Dejan Stanković). Ulazak mladog reprezentativca Srbije značio bi žrtvovanje sada već konstantnog Mirka Ivanića, koji je jedna duša u dva tela sa Aleksandrom Kataijem. Ili Srđana Spiridonovića, vrlo zahvalnog igrača. Uvek spremnog da se oko njega nešto desi... I tom slučaju Dejan Stanković bi u postavi imao Kataija i nešto ofanzivnijeg Kangu, igrače dovedene da rešavaju utakmice kao što je naredna evropska. Nema sumnje da su oni za to sposobni.

Pred Dejanom Stankovićem su ozbiljni dani razmišljanja. Narednih 90 evropskih minuta mogu da mu odrede nivo uspešnosti u Ljutice Bogdana...

Konfiguracija veznog reda Crvene zvezde biće razrađena u sitna crveca, ali ima još detalja koje je otkrila evropska premijera. Zabrinjava ponovni izlazak Milana Rodića i to posle vrlo neubedljivih 45 minuta, raduje što je Crvena zvezda ubitačna u kontri. Sposobna da iz tri pravovremena pasa uđe u završnicu, i što opet rizikuje kod protivničkog presinga. To je Stankovićevo opredeljenje.