Stanković u Zenginom ogledalu
Vreme čitanja: 4min | sre. 27.05.20. | 15:50
Formacija 4-4-2 biće trajno opredeljenje Zvezdinog trenera u mečevima domaćeg šampionata
Od Svena Gorana Eriksona strpljenje, od Manćinija rad na terenu, od Žozea karakter, i od Siniše Mihajlovića da se nikada ne odustaje".
Tako je govorio Dejan Stanković na zvaničnom predstavljanju kao novi trener Crvene zvezde decembra 2019. godine. Međutim, čini se da će nekada vrsni vezista Intera Lacija na Marakani pokušati da unapredi sistem Valtera Zenge iz 2006. godine i sistem sa dvojicom klasičnih napadača nametne kao konstantu srpskog šampiona. Bar kada je reč o mečevima domaćeg prvenstva.
Izabrane vesti
Prethodna dešavanja su tako nešto nagoveštavala, a poslednje Stankovićeve odluke samo su potvrdile tezu da mladi stručnjak priprema promenu formacije u bližoj budućnosti. Crvena zvezda je samo tri puta u novijoj istoriji udovoljavala malo mitskoj, a više površenoj tezi navijača odgajanih na velikim uspesima kluba, da crveno-beli stalno moraju da igraju sa tandemom u špicu. Bilo je tako kod Slavoljuba Muslina koji je u finišu drugog mandata spojio Marka Pantelića I Nikolu Žigića, zatim u eri Valtera Zenge kada se gorostasu iz Krivaje pridrživali Milan Purović Ili Dušan Đokić. Na kraju Slaviša Stojanović je prekinuo šestogodišnju dominaciju Partizana oslanjajući se na sjajnu tandemsku saradnju Abiole Daude i Dragana Mrđe. Imao je Vladan Milojević slične trenutke, ali nije mu to bila konstanta u izboru taktike I formacije.
ZVEZDA POBEĐUJE NA MARAKANI UZ ČETIRI GOLA NA MEČU - KVOTA U MOZZARTU 2,55
U neformalnim razgovorima sa čelnicima i zaposlenima u sportskom sektoru Crvene zvezde Dejan Stanković je već naznačio da u planovima za narednu sezonu ima sistem sa dvojicom napadača, i da bi voleo da mu tim u toj formaciji bude “upickan” kao u eri Valtera Zenge. Nekadašnji golman Intera nije imao uspeha kao Vladan Milojević – mada se probio u Ligu Evrope – ali je Crvena zvezda, baš kao kod prethodnog trenera, izgledala taktički pismeno. I pravila vrlo malo tehničkih grešaka. Međutim, svestan je Stanković, koji je u klasičnom sistemu 4-4-2 igrao na poslednja dva prvenstvena meča, da takva odluka može da predstavlja veliki rizik i da će pojedinci iz sadašnjeg rostera morati da se vrate na nekadašnji nivo. Ili ih prosto neće biti.
Veliku ulogu u Zenginim uspesima imali su napadači. I tu ne govorimo samo o golgeterskom učinku Nikole Žigića I Dušana Đokića, oličen u dvocifrenom broju pogodaka. Ovaj potonji je bio noćna mora za protivničke štopere, pošto je pokazivao spartansku crtu da tokom svih 90 minuta davi protivničke štopere i ne da im mogućnost da prave višak. U sistemu 4-4-2 jedan od napadač je uvek prinuđen da u fazi odbrane pomaže vezi, što je iz sadašnjeg kadra najbolje iskoristio Portugalac Tomane. Delovalo je tokom priprema u Turskoj da ga Dejan Stanković uopšte ne vidi u ozbiljnim planovima. Bivši član Tondele je bio u igračkoj depresiji, čak se činilo da je izopšten iz grupe. Međutim, Tomane je odigrao poslednjih 180 minuta u prvenstvu (gol i asistencija), činio je i tandem sa Boaćijem tokom drugog poluvremena probe sa Grafičarom. Dovoljan nagoveštaj da Stanković vidi Tomanea kao kockicu takmičarskog tima, i idelanog partnera Ričmondu Boaćiju. Ili još bolje da se izrazimo: nekadašnjem Ričmondu Boaćiju.
Protugalac je doveden na Marakanu kao velika želja Mitra Mrkele i bivšeg trenera Vladana Milojevića. Nije imao kontinuitet igara, ali je kupovao nekadašnji stručni štab brojnim karakteristikama i pretrčanim kilometrima na mečevima Lige šampiona. Stanković je na dobrom putu da ga oslobodi balasta promašenog penala u Pireju, koji je možda koštao Zvezdu prolaza u Ligu Evrope.
Nema sumnje da bi zbog taktičke pismenosti, odličnog kretanje I njuha za gol, potencijalni reprezentativac Gane Ričmond Boaći bio uvek prvi Stankovićev prvi izbor. Međutim, čestim povredama Boaći je snizio kriterijume, toliko da je partije u susretu sa Grafičarom bio povod kod pojedinaca da rasplamsaju optimizam kada je reč o snažnom Afrikancu. Posebno, što će Stankoviću za novu ideju biti potreban Boaći iz leta 2017. godine
Strelac 58 zvaničnih pogodaka u crveno-belom dresu je u subotu na Marakani postigao gol, pogodio prečku, imao nekoiko odličnih šprinteva kada je otvorio prostor. Radio je sve kao u Milojevićevoj eri, ali… Pitanje je imaju li Crvena zvezda I Stanković toliko luksuza da se oslone na Boaćija posle silnih povreda. Zbog toga je na Marakani intenzivirana potraga za još jednim kvalitetnim centarforom. Za sada je prvi pik Anderson Silva iz Familikaa.
Kada govorimo o uspešnosti Zenginog sistema, koji je svojevrsna zvezda vodilja Dejanu Stankoviću, ne smemo zaboraviti uticaj Nenada Kovačevića i Dejana Milovanovića. Bio je to idealan spoj na sredini terena, koji je pružio komotitet dvojice napadača, ali i krilnim igračima kao što je bio Boško Janković.
Još tu kombinaciju nismo videli, ali čitali ste već da Stanković ima u podsvesti potencijalni tandem Sanogo-Nikolić. Internacionalac iz Obale Slonovače se oporavio od povrede mišića. Međutim, na Marakani imaju veliko poverenje kada je u pitanju Sanogo. I veruju da na iskustvo može da pokrije dobar deo manevra i pomogne Veljku Nikoliću da zablista u evropskim kvalifikacijama.
Mladi vezista je u mlađim kategorijama profilisan kao klasičan kreator igre. Međutim, nije mu bilo strano da pokrije poziciju osmice. Od kada je počeo da igra seniorski fudbal na Marakani su sa posebnom pažnjom gledali njegov defanzivni napredak. Plašeći se da bi mogao da doživi sudbinu identičnu Marku Pavlovskom, nekada biseru srpskog fudbala koji se previše oslanjao na talenat i vasficnantne tehničke sposobnosti.
Naravno, veliko je pitanje hoće li Dejan Stanković oslanjati na formaciju sa dva špica i u evropskim mečevima, kada crveno-beli neće biti favoriti. Ne bi bilo iznenađenje da se tada Sanogu priduži još jedan igrač u defanzivnom delu manevra, poput Jovičića ili Jovančića. A da Veljko Nikolić bude pomeren na poziciju desetke.
KUP SRBIJE, ČETVRTFINALE:
(2,60) Čukarički (3,00) Radnički Niš (2,75)
(8,00) Radnik (4,40) Partizan (1,37)