Šta smo dosad čekali?

(Od specijalnog izveštača iz Londona)

Engleska je od starta bila apsolutni favorit i niko od dana kada su izvučene kvalifikacione grupe nije video Srbiju kao direktnog putnika na Svetsko prvenstvo.

Prosto, Orlovi su još od Katara u slobodnom padu, uz tek poneki blesak, neko dobro odigrano poluvreme, retko kada celu utakmicu. Ali, verovalo se da su dovoljno dobar tim da pored Albanije, Letonije i Andore stignu do baraža, pa da probaju kroz taj „zadnji ulaz“ da stignu do najveće smotre.

Istorija će pamtiti jedan od najgorih neuspeha našeg državnog tima u modernoj istoriji. Ne samo da je kvalifikacije završio kao treći, nego Albaniju nije nijednom pobedio. Odluka da se smeni Dragan Stojković ili tačnije da se usvoji njegova ostavka, stigla je prekasno. Uostalom, sve je u jednoj rečenici sažeo Filip Kostić sinoć nakon poraza na Vembliju (0:2), koji je označio kraj mundijalskih snova.
“Da smo imali ovo, odnosno selektora i celokupni rad koji smo imali prethodnih nekoliko dana, verujem da bismo imali mnogo, mnogo bolji rezultat i da bismo bili drugi, garantovano. Ne bismo izgubili od Albanije, to mi je jedan od najtežih poraza u karijeri, svima nama je teško pao. Zato danas svi ispaštamo“, naglasio je Kostić.

Brzonogi krilni bek ili od sinoć ponovo krilo Orlova rekao je javno ono što se dugo govorilo u pola glasa: da Piksi nije više uživao poverenje igrača, da su fudbaleri bili nezadovoljni njegovim radom, ali su gunđali u tišini i tonuli zajedno dok nisu dodirnuli najnižu tačku porazom od Albanije u Leskovcu.

Ako se već nije dogodila promena selektora posle Evropskog prvenstva, gde je doživljen neuspeh, morala je da se desi posle debakla protiv Engleske na Marakani (0:5). Da se tada seklo, vrlo moguće je da bi Srbija danas gledala kako će izgledati žreb za baraž. Iako u tom momentu verovatno Veljko Paunović ne bi mogao da prihvati posao, jer je još bio u Ovijedu.