Šta se dođavola dešava, šta to mute Juventus i Barselona i kako Artur vredi 70.000.000, a Pjanić 60.000.000 evra?

Posao je dogovoren, Juventus i Barselona su našli način kako da zaobiđu pravila. Sve je legalno, ali nije baš etički. Ako je ona opravdana hajla mogla da se digne protiv Pari Sen Žermena i Mančester Sitija zbog ‘pumpanja’ sponzorskih ugovora i zaobilaženja finansijskog fer-pleja, onda bi isti ti organi trebalo da se pozabave Juventusom i Barselonom koji im se smeju u lice.

Trampa u kojoj će Barsa dobiti Mirlamea Pjanića i 10.000.000 evra za Artura ima smisla iz fudbalskih razloga jer je Brazilac mlađi, a Bosanac baš i ne blista. Ali je isto tako očigledno da nikakvog smisla nema što će se Pjanićev transfer u klupskim knjigama voditi kao prelazak vredan 60.000.000 evra, a Arturov čak 70.000.000 evra.

Šta to onda mute Barsa i Juventus?

Nijedan od dva kluba nije baš oličenje poštenja i etike. Stoga i ne čudi što su se među prvima setili kako da šteluju transfere onako kako njima odgovara da suštinski zaobilaze pravila finansijskog fer-pleja.

Barselona poslednjih godina srlja iz greške u grešku koje sve više opterećuju klupski budžet. Od prodaje Nejmara za 222.000.000 evra u PSŽ, Barsa je sve uradila naopako. Kutinjo za 140.000.000 evra. Dembele za 125.000.000 evra. Grizman za 120.000.000 evra. To ni klub Barsinih kapaciteta ne može lako da izdrži. A platni spisak je jedan od najvećih na svetu. Situacija je potovo dramatičlna sada kada klub ne može da računa na brojne prihode zbog pandemije korona virusa.

Pravila finansijskog fer-pleja su priterala Barselonu uz zid jer su rashodi veći od prihoda, a finansijske knjige moraju nekako da se ispeglaju. Katalonci su još letos počeli da smišljaju načine kako da zaobiđu pravila. Tada su napravili “malu prevaru” trampom sa Valensijom koja formalno nije bila trampa. U papirima se vodi da je Valensija kupila Barsinog rezervnog golmana Jaspera Silesena za 35.000.000 evra, a da je Barsa kupila Valensijinog rezervnog golmana Neta za 26.000.000 evra.

Slična prodvala se pravi i sa trampom Pjanić za Artura.

Barseloni je potrebno da do 30. juna i kraja fiskalne obezbedi 124.000.000 evra samo od prodaja igrača kako bi ispeglala klupske knjige i ne bi prekršila  finansijski fer-plej. Barsini raniji planovi da će taj novac zaraditi od prodaja Kutinja, Pereza, Todiboa, Rafinje, Semeda, Mirande, Alenje, Firpa, Rakitića, Vidala će biti delimično ostvareni do 30. juna jer neki od pomenutih ne žele da idu, a neki nemaju adkevatne ponude. Sve to je nedovoljno da se dostigne neophodna granica od 124.000.000 evra.

I šta dalje?

Barselona je odranije želela Pjanića, Juventusu je bio zanimljiv Artur i dva kluba su skovali plan kako da izvuku maksimalnu korist iz cele priče. Problem je pravio Artur koji nije želeo da ide u Torino, ali je posle nekoliko nedelja ubeđivanja praktično nateran da pređe u Juventus i stvorili su se uslovi za veliku podvalu Juventusa i Barse.

Kako to funkcioniše?

Artur je pre dve godine došao u Barselonu u transferu teškom 30.000.000 evra i potpisao je ugovor na šest godina. Po pravilima finansijskog fer-pleja, godišnja amortizacija njegovog transfera iznosi 5.000.000 evra. Ta cifra se dobija kada se visina transfera podeli sa brojem godina ugovora. Tako se određuje visina amortizacije koja na godišnjem nivou opterećuje klupske račune. Kako je Artur već odradio dve godine ugovora u Barseloni, otpala je amortizacija od dva puta po 5.000.000 evra i on se sada u klupskim knjigama predstavlja kao opetrećenje od preostalih 20.000.000 evra.

Ako ga Barselona sada proda Juventusu za 70.000.000 evra koliko zvanično iznosi transfer, to znači da je obezbedila zaradu od 50.000.000 evra. Samo je bitno da transfer kao takav prođe realizaciju do 30. juna. Juventus nije toliko opterećen finansijskim fer-plejom i može sebi da dozvoli luksuz kupovine Artura u ovoj fiskalnoj godini za 70.000.000 evra.

Uz “čistih” 50.000.000 evra od Artura i prodaje nekih pozajmljenih igrača poput Rafinje, Karlesa Pereza i nadu da će prodati još nekog igrača, Barsa se bliži magičnoj granici zarade do 124.000.000 evra do 30. juna. Ali daleko od toga da je bezbrižna jer vremena nema mnogo.

Naravno, Juventus nije glup pa da sa nerealnih 70.000.000 evra za Artura napravi rupu u klupskom budžetu i dogovor je da Barselona odmah posle 30. juna od njih kupi Pjanića po ceni od 60.000.000 evra. taj transfer se onda Juventusu računa za sledeću fiskalnu godinu. Juve je kupio Pjanića pre četiri godine od Rome za 32.000.000 evra i potpisao sa njim ugovor na pet godina koji je posle dve sezone produžen do 2023. godine. Kako je Juventus već otplatio amortizaciju za četiri godine ugovora, Pjanić u njegovim knjigama trenutno vredi 6.500.000 evra i doneće im čistu zaradu od preko 50.000.000 evra u trampi za Artura. Kada se od toga oduzme onih 10.000.000 evra koji pride idu uz Pjanića u zamenu za Artura, prodaja Bosanca će se u Juventusovim klupskim knjigama voditi kao profit od preko 40.000.000 evra. Nije loše?

Naravno, postoje i fudbalski razlozi za obu mutnu trampu. Barselona godinama traga za Ćavijem naslednikom, a Pjanić je po stilu igre blizak nekadašnjem plejmejkeru Katalonaca. Jurila je Barsa i ranije bosanskog reprezentativca, pa je sada rešila da spoji lepo i korisno. Veruje da je dobila igrača koji joj je falio.

Najgore je verovatno u celoj priči pšrošao Artur koji se dve godine borio za mesto u timu Barse, imao neke dobre epizode, pokazao potencijal, a onda je nateran da ode. Nije želeo u Juventus, ali će na kraju morati. Ko zna, možda u Sarijevom sistemu igre i stilu fudbala pronađe sebe i zaista bude Juventusov pogodak.

Utisak na kraju je da ova trampa ipak nije urađeno iz fudbalskih već iz čisto ekonomskih razloga, a Barselona će već sledećeg leta da muči istu muku i da juri pare do 30. juna.