Šta se desilo sinoć? Mozzart Sport analizira situaciju iz Madrida sa sudijskim ekspertom

Neuništivi Real Madrid se vratio iz mrtvih i eliminisao Bajern u polufinalu za pamćenje, a senku na bajkovito veče Hoselua na kraju je bacio poništen gol Bajerna u poslednjim minutima duboke nadoknade. 

Dan posle, cela planeta bruji baš o toj odluci arbitara i da li je minhenski klub oštećen. Zato ćemo probati da u razgovoru sa našim bivšim sudijom Dejanom Filipovićem analiziramo do detalja situaciju iz Madrida. Filipović je bio jedan od najboljih srpskih sudija, potom i šef Sudijske komisije dok nije uklonjen na zahtev večitih rivala, a danas je posmatrač suđenja na utakmici Bajera i Rome u polufinalu Lige Evrope.

Šta se desilo sinoć u Madridu?

„Probaću da vam odgovorim na sva pitanja... Da krenemo od početka. Pomoćni sudija je signalizirao ofsajd. VAR protokol nalaže da je pomoćni sudija dužan da sačeka u slučaju sumnjivih situacija gde postoji mogućnost postizanja gola ili razvoja igre. I da tek na kraju akcije podigne zastavicu. Često smo svedoci toga, a nekada se čeka i po 10 sekundi. To je takozvani princip „odložene zastavice“. Čak i kada pomoćnik ne sačeka sa podizanjem zastavice, glavni sudija utakmice je trebalo da prepozna situaciju i da primeni princip „odloženog zvižduka“. Ako pomoćnik požuri, glavni može da sačeka, da koriguje i da na kraju akcije signalizira ofsajd čime se omogućuje VAR provera. Kao što je uradio pre pobedonosnog gola Reala“, pojašnjava nam Dejan Filipović protokol u ovakvim situacijama.

Dakle, Marčinjak je mogao da pusti igru. Ali, šta ako igrači ekipe koja se brani stanu u toj situaciji kada vide zastavicu? Ni to nije pošteno...

„Znate da od pionirskog fudbala postoji nepisano pravilo koje kaže da se igra dok sudija ne svira. A kamoli na ovom profesionalnom nivou... Naravno da dignuta zastavica zbunjuje igrače, ali nije sveto pismo i pravilo je da nastave igru dok glavni sudija ne svira“.

Dakle, možemo da zaključimo da su u ovoj situaciji glavni sudija Marčinjak i njegov pomoćnik prekršili VAR protokol.

Kako je moguće da se to desi na ovom nivou i u onakvom momentu?

„Šimon Marčinjak je jedan od najboljih sudija na svetu. Imao je jedno od najboljih suđenja u istoriji finala Svetskog prvenstva, gde je rešio četiri teške situacije bez VAR-a. Ali, ovakve stvari se dešavaju. To je fudbal. Sudije su ljudi kao i igrači, treneri... Pogreši i Nojer, pa o tome niko danas skoro da ne govori. Fudbal je fenomen i ovo su stvari koje ga čine takvim. Jedan od ključnih sastojaka u fudbalu je i nepravda. Da li je Borusija zaslužila da prođe PSŽ? Nekada su to prečke i stative, nekada kiks golmana ili loša taktika trenera, a nekada greške sudija. To je fudbal“.

Da se vratimo na samu akciju. Da li je uopšte bio ofsajd ili dozvoljena pozicija? Da li bi se to gledalo da je ispoštovan VAR protokol? Ridigerova ruka je bliža golmanu od igrača Bajerna...

"Ruka se ne računa, nju eliminišemo. Prilikom procene ofsajda se na obe strane gleda deo tela kojim je moguće postići gol. To su i koleno, rame, kuk... I kod napadača, i kod odbrambenog igrača. Ali ne i ruka“.

Ako se ruka ne računa, deluje na nekim zaleđenim kadrovima da je Mazrauijevo koleno bliže golu Reala od Ridigera. Mendi je intervenisao, ali Mazraui je taj koji je uticao na tog Realovog igrača.

„U toj situaciji se ne gledaju oni koji su u pasivnom ofsajdu, ali se gleda igrač koji utiče na igru. Ali, čim nije pokrenut VAR protokol, nema povlačenja linija. Ovo na društvenim mrežama su sve nezvanične analize“.

Dakle, zvaničnu arbitražu da li je ofsajd ili nije, nikada nećemo moći da vidimo jer za nju je potreban VAR koji se nije aktivirao zbog kršenja protokola. Čak i da je Bajernov gol postignut iz ofsajd pozicije, Marčinjak i pomoćnik su pogrešili što se nisu pridržavali VAR protokola. I apsolutno fantastičnu arbitražu do tog momenta je pokrila kontroverza na kraju... Ali jedna sudijska greška se uvek više vidi nego sve dobre odluke zajedno. Takav je posao. I to je fudbal.