Šta radite, bre? Nepregledni hodnici Luvra Junajtedove sramote

Sramota za sramotom, mali predah, pa jovo nanovo. Tako (ne samo) ove sezone izgleda Mančester Junajted. Brod bez kursa, kormilara, ideje gde je pošao i kuda ploviti... A kada ne znate gde ste se zaputili, kada finalnog odredišta nema na pameti, neće biti ni mirnih luka, već isključivo otvorenog mora, svirepih valova, oluja i posledično - okeanskog dna.

Taman koda pomislite da ne može niže, ili dublje, posrnuli gigant sa Old Traforda pronađe neki novi, Marijanski rov, gde ni tračak svetlosti ne može da dopre.

Sramota kakvu su Crveni Đavoli doživeli sinoć na Selhurst parku, jedna je od najvećih u slavnoj, vekovnoj istoriji kluba. Ne isključivo zbog debakla od Kristal Palasa kao takvog, već zbog sezone koju je poraz od 4:0 učinito najblamantnijom Junajtedovom otkako je Premijer lige.

Da se čovek, navijao za Junajted ili ne, poštovao ga, mrzeo ili gajio najfelgmatičniju ravnodušnost prema njemu, zapita: šta radite, bre?

Emisija sa identičnim nazivom emituje se na Radio Televiziji Srbije već skoro punih 20 godina baveći se pozadinom dnevnih dešavanja, aktuelnim društvenim i političkim temama kroz prizmu interesantnih izjava aktera javne sfere. Uredništvo nekog paralelnog, ostrvskog izdanja sličnog formata, sladilo bi se izjavama Erika Ten Haga.

“Nastaviću da se borim. Moraću to da uradim sa igračima koji su mi dostupni. Postoje razlozi (ovakvog poraza). Svi su videli kako je izgledala naša poslednja linija... Ali mi moramo da se staramo o tome. Moramo da nastavimo borbu kao što su uradili naši navijači danas. Igrači koji su danas bili na terenu su morali bolje", ovako je nakon utakmice govorio trener Junajteda.

Nula odgovornosti, skrivanje pod plašt povreda uz klasične sportske stereotipe i fraze o nastavku borbe. Ni trunka samokritika i kao vrhunac kratak, nestvarno samouveren odgovor tik nakon meča na pitanje da li smatra da je on pravi trener za Junajted: "Apsolutno!"

Pre nekih šest, sedam godina, čuda je pravio sa Ajaksom u Ligi šampiona, prstohvat sreće nedostajao mu je za finale, slovio je za jednog od najtalentovanijih trenera današnjice, ali je od dolaska na Ostrvo počeo da se gubi u nepreglednim hodnicima mančesterskog Luvra. Nekada to beše riznica najglamuroznijih umetnina ser Aleksa Fergusona, deceniju i duže to je uglavnom prostor za izložbu Junajtedovih sramota. Valjda je u vrtlogu stida, blamova, posprdnih komentara, promašenih transfera, novonastalih kompleksa od gradskog rivala Sitija (ove sezone Građani imaju 28 bodova više i za 40 bolju gol razliku), i sam Ten Hag postao dezorijentisan, nesvestan onoga što mu iz usta izlazi, zadojen nekakvim neshvatljivim buntom koji ga tera na bežanje od realnosti.

Poštenije je bilo, reći nešto poput: "Nedopustivo je da klub kao što je Mančester Junajted bude ovako ponižen. Odgovornost je moja i dalji koraci su na upravi."

Sve osim toga zvuči smehotresno i poprima oblike vređanja inteligencije kada se čovek prošeta što kroz Ten Hagov, što kroz Junajtedov muzej negativnih rekorda.

Poraz od Palasa bio im je 13. prvenstveni ove sezone! To se, otkako je Premijer lige (dakle više od tri decenije) nikada nije dogodilo Crvenim đavolima.

Idemo dalje. Sa četiri na Selhurt parku, Junajted je ove sezone primio 81 gol u svim takmičenjima - sumrak kakav mu se nije desio od sezone 1976/77.

Cirkus trener, cirkus igrači

Na odličnom je putu Ten Hag da povede Junajted ka najslabijem plasmanu u Premijer ligi u post-eri ser Aleksa Fergusona. Negativan rekorder za sada je Dejvid Mojes sa sedmim mestom 2014. godine. Tada su Đavoli osvojili 64 boda, a sve i da u završne tri runde dobiju Arsenal, Njukasl i Brajton, maksimum bi im bio 63. Da ne zaboravimo da Junajted, otkako je počela 2024. godina, nije sačuvao mrežu ni na jednom ligaškom gostovanju! Baš od tog prvog januara, mančesterski velikan dozvolio je rivalima najviše udaraca od svih klubova u Premijer ligi, čak 317!? Poređenja radi, samo još Vest Hem ima preko 300, dok je najslabiji premijerligaš ove sezone, Šefild Junajted dozvolio 297 udaraca.

Štoperski tandem je sinoć sa Džonijem Evansom, silom prilika činio Kazemiro, a veliki šampion sa Real Madridom doživeo je da mu se pod stare dane planeta podsmeva, jer je istrčavanjima na Majkla Oliza izgledao kao nesnađeni amater među suvim profesionalcima. Brazilac je večaras bio žrtva čak osam protivničkih uspešnih driblinga, a tako degradirajuću individualnu statistiku nije imao nijedan igrač u Premijer ligi ove sezone. Nije Kazemiro od dolaska u Junajted 2022. godine bistao ni na svoj poziciji zadnjeg veznog, ali večeras je doživeo jedan od većih sunovrata prebogate karijere. Surove šaljivdžije na društvenim mrežama su već počele, tastaturama punim ironije, da pišu o Junajtedovoj odluci da 30-godišnjaka svojevremeno plati 70.000.000 evra i potpiše ugovor na četiri plus jednu godinu. Čak je i Džejmi Karager izneo najiskrenije mišljenje nakon Kazemirovog kraha: "Kazemiru su ostale još tri utakmice na top nivou. Tri koje Junajted ima da odigra do kraja sezone. Posle toga treba da razmišlja o odlasku u MLS, ili u Saudijsku Arabiju."

Za ponor kluba koji, verovali ili ne, posle 35. kola ima negativnu gol razliku (52:55), krivi su mnogi. Bivša uprava na čelu sa Glejzerima, sportski sektor koji je u poslednjoj deceniji strovalio ništa manje novca od Sitija (oba kluba oko 1.790.000.000 evra), polu zvezde i zvezdice koje su pomislile da su zbog jedne dobre sezone i basnoslovnog obeštećenja dostojne slavnog Junajtedovog dresa. Na kraju i treneri koji nisu umeli da ih prevaspitaju.

Trenutno, nije kriv jedino novi većinski vlasnik, ser Džim Retklif. Prekratko je u klubu za bilo kakvu vrstu korenitih promena. A Junajted vapi za njima. Ne za restartom, resetom ili nečim sličnim, već za potpunim formatiranjem sistema. Taj proces mogao bi da počne od leta. Poređenja radi, u Arsenalu je imao ko da ga sprovede. Mikel Arteta je prepoznat kao vizionar i klub je stajao iza njega dok je čistio svlačionicu, ratosiljao se igračkog škatra i dok ga rezultati nisu pokrivali. Slična pronicljivost čelnih ljudi, pronalaženje pravog kormilara, strpljenje i vera u proces neophodni su i Junajtedu.

Sinoć je Rio Ferdinad, dok je Palas gazi klub u kojem je gorostasni štoper stekao status legende, na tviteru poručio "Idem na spavanje... Laku noć svima".

Jutro je svanulo. Rio se probudio. I još mnogo će puta morati noću da legne, sklopi oči i ujutru ih otvori, dok se i njegov Junajted ne probudi.