Šta posle Miloja? Veseli španski autokrata, rizik sa Kolarovim i priča o petlovima...

Prvo je počelo kao govorkanje, klasična spekulacija posle čemerne leskovačke noći, ali odustajanje Veljka Paunovića, kao i reči Dejana Stankovića da još nije spreman za kormilo Orlova, ostavilo je Vladana Milojevića na autoputu ka Terazijama 35. Niko to zvanično neće da kaže, ali i obični činovnici u Ljutice Bogdana kao da se pripremaju za život posle Miloja, i pažljivo prate vesti o piramidalnim pomeranjima u srpskom fudbalu.

Čak i da se selektorska funkcija nije pojavila kao vrlo realna opcija, moglo je negde da se nasluti da će najbolji Zvezdin trener u ovom veku završiti drugi mandat ove zime, najkasnije na leto. Muški je Milojević odolevao više od četiri godine, upisavši pored brojnih uspeha samo jednu grešku – ovu od pre dva meseca protiv Pafosa, o čemu je naširoko pričao za medije u Grčkoj. Videlo se i po njegovim reakcijama da je težak kamen izgurao do vrha brda, i da mu je baterija na izdisaju. Ne treba to da čudi, više od četiri godine u Crvenoj zvezdi je kao osam ili devet takmičarskih sezona u manje stresnoj i emotivnoj sredini.

OPROŠTAJ OD MILOJEVIĆA MORA DA BUDE GOSPODSKI, BEZ OBZIRA NA KOMENTARE „NO NAME“ LIKOVA

Crvena zvezda se prvi put, tamo 2019. godine, gospodski oprostila od Vladana Milojevića, i potom spremila promociju Dejana Stankovića. Takav narativ i takvo ponašanje mora da sledi ove zime ili jeseni, ako se ispostave tačnim priče da se Milojeviću priprema ugovor u FSS sa jasnim zadatkom da sa Orlvoima ode na Prvenstvo Evrope 2028. godine.

Možemo da polemišemo da li je njegov drugi mandat bio kvalitativno jednak prvom, ali je opet obilovao – istorijom i gotovo svim ispunjenim takmičarskim ciljevima (sem Pafosa). Vezao je dve duple krune, nije izgubio derbi, uz istorijski trijumf u Humskoj, izbacivao je prvake Poljske i Norveške (polufinalista Lige Evrope), spakovao bundesligašu pet komada, učestvovao u promociji pitomaca omladinske škole koji su prodavani po astronomskim cenama. Možda je zaslužio kratkoročne kritike, ali je sigurno zaslužio i veće poštovanje u javnosti.

Jer postoji brdo „no name“ likova koji ga kritikuju po difoltu, pominju bunker kao njegovu primernu trenersku opciju, apostrofiraju stil oblačnja i siromašan javni nastup, čak i poteze iz privatnog života. Totalno nebitne paramtre, jer će se Vladan Milojević, opet ako se FSS odluči za njega, pamtiti kao jedan od najvećih trenera u istoriji kluba.

Međutim, nije sada tema Milojević. Njega će u FSS sačekati zgarište jednog sistema, baš kao u Crvenoj zvezdi leta 2017. godine. On u takvim uslovima zna da se ponaša i radi, i na kraju probudi emociju javnosti. Odlazak pedantnog stručnjaka sigurno će ostaviti prazninu u redovima srpskog šampiona, i predstavljati jedan od najdelikatnijih zadataka za Zvezdana Terzića, Mitra Mrkelu i Marka Marina. Jer, taj novi trener neće biti doveden da radi ono što je Milojević, već da napravi evropski iskorak i glavom probije plafon koji je Vladan visoko postavio. Napravio je od Crvene zvezde salonac iz centra grada.

AEKOVI IGRAČI PRIZNALI DA IH JE RIJERA UBIO, SAMO JE BEOGRAD OPASAN POLIGON

I verovatno je da potencijalan odlazak Vladana Milojevića nije iznenadio odgovorne sa Marakane kao sneg putare usred decembra. Osvrtali su se oko sebe, razmišljali i javno i tajno o tome na koji način da ne ponove grešku kao sa Barakom Baharom.

Krajem leta, još dok se nisu slegli utisci sa Zvezdine neuspešne odiseje na Kipru, pričalo se o Špancu iz slovenačkog Celja – Albertu Rijeri. Govorilo se naširoko po beogradskim kafićima da je menadžer nekadašnjeg asa Liverpula Endi Bara sedeo sa predstavnicima Crvene zvezde, i dobio jasan znak da srpski šampion želi Alberta Rijeru. Postoje ljudi u Crvenoj zvezdi koji veruju da talas španskih trenera nije slučajno zapljusnuo Stari kontinent (uključujući i Premijer Ligu), i da su stručnjaci iz napredne fudbalske zemlje potrebni i srpskom fudbalu i Crvenoj zvezdi.

Gledajući samo trenerski opus, Albert Rijera je spreman za Crvenu zvezdu i veliki iskorak u karijeri. Jer, napravio je 42-godišnji stručnjak sa Majorke pravu revoluciju u Sloveniji, do te mere i da se njegovi rivali dive na koji način igra i izgleda Celje. O tome je neformalno svedočio i jedan od reprezentativaca Srbije iz redova AEK-a.

 Atinjani su se neslavno proveli u Sloveniji (1:3), u okviru Lige konferencije.
„Ne znam da li je to zasluga Rijere, ali timski Celje izgleda dobro. Baš, baš dobro. Ubili su nas, i to sa nekim, prosečnim igračima“, napisao nam je jedan od srpskih ineternacionalaca iz tima Marka Nikolića.

Tokom dva boravka u Celju, Albert Rijera je stvorio imidž prepotentnog autokrate. Dobri poznavaoci prilika u slovenačkom fudbalu tvrde da se Rijera u Celju pita o svemu. Apsolutno o svemu. Da određuje i ko će od čistačica da sređuje svlačionice prvog tima i ko će od radnika da šiša teren.

Rijera je kao igrač karijeru završio u Sloveniji, i potom počeo trenerski put, uz izlet u francuski Bordo pre bankrota tog kluba. Praktično je promenio istoriju Celja, kao Vladan Milojević Crvene zvezde. Slovenački klub timski izgleda sjajno, oslanjajući se na Rijerinu metodologiju. Zna Rijera da bude prgav na terenu (sukobi sa Paladinom i Savom Pavićevićem), i konferencijama za medije, tako da bi na prvu loptu izazvao interesovanje, možda i uticao na posetu na Zvezdinim utakmicama.

Ali Rijera je, bar prema informacijama iz Slovenije, podvojena ličnost. Za sve što radi na terenu skidaju mu kapu širom stare Jugoslavije, ali van terena ga opisiju... Pa da budemo blagi – kao veseljaka koji voli da konzumira sladak život. Beograd je tu veliki i opasan poligon. Beograd je poročan grad.

Albert Rijera ima platu u Celju od 500.000 evra, tako da bi srpski šampion morao da mu ponudi značajno više kako bi ga izvukao iz zone komfora i uspeha.

ZNAMO ZAŠTO KOLAROV NIJE DEJAN STANKOVIĆ...

Dok je bio selektor mlade reprezentacije Srbije Aleksandar Kolarov je bio viđen kao sledeći trener Crvene zvezde i naslednik Vladana Milojevića. Nikada Zvezdan Terzić nije krio da ima odlične profesionalne i privatne relacije sa trenutno članom stručnog štaba Intera, odnosno pomoćnikom Kristijana Kivua. Bio bi dolazak Kolarova svojevrsna repriza promocije Dejana Stankovića, koji je zime 2019. godine bio trener siromašnog iskustva i velike igračke karijere. Samo postoji jedna bitna razlika: Zvezdina publika  je emotivnim lancima vezana za Dejana, što se ne može reći za nekadašnjeg člana Mančester Sitija.

Ne bi Kolarov imao tu vrstu komocije, niti grejs period kao Dejan Stanković. Svaki potez bio bi mu praćen, svaki poraz upisan kao veliki minus. Pogotovo, što je i tokom igračkih dana voleo da gradi imidž nedodirljivog i nadmenog momka. I to radio onako planski, usiljeno.

Ali, javnost nije tu da postavlja trenere, niti je rukovodstvo kluba izabrano da sledi „vox populi“. A deluje da Zvezdan Terzić iskreno veruje u Kolarova, o čemu govore reči prvog čoveka Crvene zvezde u intervju za Mozzart Sport iz decembra prošle godine.
„Sale Kolarov će jednog dana biti veliki trener. Sale je onako... Moje dete, ja ga jako volim. Prepametan mladi čovek, imao je sjajnu karijeru. Učio je od najboljih. Imao je čast da ga trenira Gvardiola. Meni je žao što Kolarov radi, da tako kažem, penzionerski posao. Ima moju podršku na poziciji selektora mlade reprezentacije, ali siguran sam da mu treba i rad u klubu. Drugačije bi se razvijao, učio na svojim greškama. On sad do marta nema aktivnosti. To je za mladog trenera pogubno. Rekao sam mu da treba da spoji i jedno i drugo. Od njega sve zavisi, ali on ima potencijal da bude trener velikog kluba, pa i Zvezde“, rekao je Terzić dok je Kolarov bio selektor mlade reprezentacije.

LEKCIJA O ZVEZDINOM RADU: PRIČALO SE O DI FRANČESKU I SOUZI, IZNIKAO JE BAHAR

Kao kandidat se uvek pominje i najvoljeniji kapiten u novijoj istoriji Crvene zvezde – Nenad Milijaš. Dugo je u sistemu Zvezde mladi stručnjak, sarađivao je sa Dejanom Stankovićem i Milošem Milojevićem, kasnije se prekvalifikovao za rad u omladinskoj školi. Odlično vodi omladince već treću godinu i možda je sazrelo da mu se da šansa... Pogotovo ako bodovna prednost u odnosu na večitog rivala bude veća do decembra.

Zvezda je u vakuumu, jer i pored glasnih priča u novom treneru, mora da se fokusira na Bragu, Lil i FCSB i ostane živa u Ligi Evrope.

I dok ta priča traje treba podsetiti na ono nepisano pravilo da petlovi koji prvi zakukuriču dok Zvezda traži trenera, obično završe u supi. Pre nego što je poverenje ukazano Baraku Baharu, pričalo se da će Italijan Euzebio di Frančesko ili Paolo Souza sigurno predvoditi crveno-bele u Ligi šampiona. Čak je i Portugalac, nezvanično, bio u Beogradu i predočio čelnicima crveno-belih šta mu je potrebno.

Isto tako kada je izabran Dejan Stanković, licitiralo se sa imenima Ivana Jovanovića, pokojnog Milana Kosanovića, čak i Ratomira Kokovića.

Moguće je i sada da se najvažniji petao krije i da će se oglasiti tamo negde u decembru, posle duela u Gracu protiv Šturma.