Šta je još potrebno za poziv u reprezentaciju?

Ni većih problema, ni boljih reakcija. To kako greši odbrana Partizana je za analizu, a kako je „pokrije“ Aleksandar Jovanović za divljenje. Bogami, i za poziv u reprezentaciju, jer po svim kriterijumima stasiti Nišlija zaslužuje da se nađe na spisku Dragana Stojkovića za Prvenstvo Evrope, pošto brani baš tako – evropski.

Naravno da je kvalitet ovdašnjeg fudbala daleko od najboljeg konitinentalnog, niti bi golmana crno-belih trebalo secirati samo kroz uverljivu partija protiv Voždovca, ali sve što radi otkako je stigao u Humsku je na toliko visokom nivou da bi bilo prirodno da zaoštri konkurenciju za mesto prvog golmana državnog tima na turniru na kome nismo bili od 2000.

Razlog: Jovanović cele sezone argumentovano važi za najkonstantnijeg člana ekipe iz Humske, onog čija forma najmanje oscilira. Ako uopšte varira.

Kad je došao branio je sjajno u dvomeču sa Sabahom. To su neki Azeri, ko to prati, rekoše tad. Blistao je u oba susreta sa Nordsjelandom, samo što je stradanje Parnog valjka u kvalifikacijama za Ligu konferencije potisnulo njegova izdanja na margine. Onda je pokazao visok nivo u Kruševcu, Subotici, Kragujevcu, samo što se to podrazumevalo. Čak i kad je maestralnim paradama čuvao prednost na, Partizanu, uvek zahtevnom gostovanju u Novom Pazaru, govorilo se: „Videćemo ga protiv Zvezde“. I videli smo ga. U dva večita derbija je bio najbolji akter.

U Humskoj je spektakularno zaustavljao, između ostalih, udarce Jovana Mijatović (dvaput), Aleksandra Kataija, ukrotio šut Gelora Kange iz slobodnog udaraca, da bi na stadionu „Rajko Mitić“ skupio osam odbrana i postao golman sa najvećim brojem intervencija u novijoj istoriji derbija.

Ni tu nije stao, već je tokom proleća desetak puta spasavao ekipu Igora Duljaja ponora, da bi iz trave Humske iznikao kao junak tesne, jedva izborene, pobede nad Voždovcem, vredne plasmana u polufinale Kupa Srbije. Nije slučajno što je baš Jovanović heroj crno-belih, jer poseduje mentalni sklop kakav je potreban velikom klubu. Na 1:0 sačuvao je prisebnost i ukrotio udarac Juniora Flemingsa, nije ga poremetilo izjednačenje Zmajeva (lopta koju nije mogao da dohvati) i samo koji minut kasnije su još dva hica sa 11 metara završila bilo u rukavicama, bilo na kolenu letošnjeg novajlije iz kiparskog Apolona. Tako se Aleksandar nadovezao na ono što je uradio na prethodnoj stanici Kupa Srbije, jer i protiv Grafičara „skinuo“ jedan penal.

Nije li to posle opaske selektora da i Jovanović brani dobro za Partizan dovoljno i za poziv? Šta je još potrebno da golman uradi kako bi se našao na spisku? Postoji li neki detalj koji nije odradio valjano što bi ga sprečilo da se pojavi u reprezentaciji?

Na najvećoj utakmici srpskog fudbala je proglašen za igrača meča. Posledično i kola. Dvaput! Omogućio je Partizanu da prođe tri penal-serije, doneo mu „brdo“ bodova u Mozzart Bet Superligi i taman da se mikroskopom traže zamerke teško da bi se mogle uočiti. Pritom, Aleksandra Jovanovića odlikuje i snažan karakter, ekipa mu veruje, kad je stani-pani on je taj koji preuzima odgovornost i takav profil je potreban svakom timu. Pa i državnom.

(Star sport)

Naročito sad kad je i Dragan Stojković promenio kurs i posle pomalo rigidnog stava da u Mozzart Bet Superligi nema kvaliteta za reprezentaciju počeo da zove momke sa naših terena. Tako su se na njegovim spiskovima nalazili Veljko Ilić, Vladimir Lučić, Mihajlo Ilić, Samed Baždar...

Apsolutno ima logike očekivati da na njemu početkom juna osvane i ime Aleksandra Jovanovića. Tim pre što smo posle raspada SFRJ na svakom velikom takmčenju imali makar po jednom predstavnika domaćeg prvenstva. Na Mundijalu u Francuskoj 1998. behu to Ivica Kralj iz Partizana, te Dejan Stanković i Perica Ognjenović iz Crvene zvezde; osam godina kasnije na planetarnu smotru u Nemačku su kao izdanci lige putovali Vladimir Stojković, Dušan Basta, Milan Dudić, Nikola Žigić (svi Crvena zvezda), Nenad Đorđević i Albert Nađ (Partizan), te Dušan Petković (OFK Beograd); na Svetskom prvenstvu u Južnoj Africi 2010. Radosav Petrović (Partizan) i Dragan Mrđa (Vojvodina); u Rusiji 2018. Vladimir Stojković (Partizan), Milan Rodić i Nemanja Radonjić (Crvena zvezda); u Kataru 2022. predstavnik je bio Strahinja Eraković (Crvena zvezda).

A pre 24 godine kad je EURO prethodni put zagrlio trobojku, samo drugačije raspoređenu, jer smo se zvali Jugoslavija, u Belgiji i Holandiji našli su se: Milorad Korać (Obilić), Ivan Dudić, Goran Bunjevčević (Crvena zvezda) i Mateja Kežman (Partizan).

Od poslednjih šest velikih takmičenja na kojima smo bili na četiri smo imali golmana iz lige. Zar nije logično da tako bude opet, imajući u vidu ovakvu sezonu Aleksandra Jovanovića. Niko ne kaže da mora da brani, ali da konkuriše, valjda je zdravorazumski. Još ako bude trebalo da se odbrani neki penal...