Šta čeka Zvezdu: Bajern koji je prešao granicu, Totenhem koji ne zna šta dalje i „braća“ koja nisu braća

Crvena zvezda je saznala protivnike u Ligi šampiona. Ove jeseni u Beograd stižu nemački gigant Bajern, evropski vicešampion Totenhem i najtrofejniji grčki klub Olimpijakos. Kako se odvijao žreb, mogla je Zvezda da prođe i bolje, i lošije... Čini se da je dobila grupu po meri. Iz prvog šešira, velikan čije ime odzvanja. Iz drugog, atraktivan a opet ranjiv tim. I iz trećeg, jedan od lakših.

Šta čeka Zvezdu u grupi?

BAJERN MINHEN

Crvena zvezda i Bajern imaju zanimljivu istoriju. Pet puta su do sada najveći srpski i najveći nemački klub ukrštali koplja u evrokupovima. Bajern je bio uspešniji u dvomeču osmine finala Kupa UEFA u sezoni 1979/80. Crvena zvezda je uzvratila kada je bilo mnogo bitnije i slađe u kultnim mečevima polufinala KEŠ-a 1991. godine kada je na neverovatan način prošla u Bari. Peti susret je odigran u grupnoj fazi Kupa UEFA 2007. godine. Na krilima Milijaša i Koromana, Zvezda je bila na pragu pobede i vodila 2:1 na Marakani, ali su katastrofalne greške odbrane i golmana Ranđelovića posle centaršuteva tinejdžera Tonija Krosa donele Bajernu pobedu od 3:2. Sada Zvezdu čekaju novi dvomeči sa Bavarcima. 

Nemački gigant će biti aposlutni favorit u grupi za osvajanje prvog mesta, pa tako i u mečevima sa Zvezdom. Bajernov konačan cilj je osvajanje Lige šampiona, a prolazak iz grupe se podrazumeva. Bavarci su opsednuti osvajanjem Lige šampiona. U sličnoj situaciji kao Juventus. Prejaki su na domaćem frontu, godinama rutinski gaze konkurenciju u zemlji i osvajaju titule, ali u Ligi šampiona ne mogu da dođu do trona na kojem su poslednji put bili 2013. godine kada su osvojili petu titulu prvaka Evrope na Vembliju. Godinu dana posle onog sloma protiv Čelsija. Od tada su pet godina zaredom ispadali od španskih klubova, od čega četiri puta u polufinalima i jednom u čevrtfinalu. Prošle godine su imali najgori rezultat u ovoj deceniji i lako su eliminisani od Liverpula u osmini finala.

Ovo leto je bilo posbeno za Bajern jer je došlo do zaokreta u klupskoj politici. Naviknut na štedljivu politiku i kupovinu uglavnom najboljih igrača iz nemačkih klubova, Bajern je shvatio da mora da prati trendove ako želi da ostane u ravni sa Barselonom, Realom, Juventusom, Englezima, PSŽ-om...

Godinama je predsednik Uli Henes bio protiv velikih trošenja. Nausprot njemu, generalni direktor Karl-Hajnc Rumenige je zagovarao promenu transfer politike i dovođenje velikih zvezda. I konačno je isterao svoje!

Bajern je još u januaru realizovao najveći transfer u istoriji kluba i Bundeslige kupovinom francuskog štopera/beka Lukasa Ernandeza iz Atletika za 80.000.000 evra. Još pre toga je kaparisan njegov zemljak i još jedan univerzalni defanzivac Benžamin Pavar za 35.000.000 iz Štutgarta. Njihovi transferi su značili da počinje revolucija u odbrani Bajerna čije žrtve su bili Humels koji se vratio u Dormtund i Boateng koji je marginalizovan i moguće je da će napustiti klub. Otišao je i nepotrebni veteran Rafinja.

Najveći Bajernov problem ovog leta je bio kako da zameni kultni tandem „Roberi“ koji je nosio klub na leđima prethodnih godina. Henes je popustio i dozvolio Rumenigeu i Salihamidžiću budžet od preko 100.000.000 evra za dovođenje superzvezde na krilnoj poiziciji. I još oko 50.000.000 evra za neko mlađe i manje zvučno krilo koje će se razviti u vrhunskog igrača. Leroj Sane je bio prva želja, pregovori su išli u dobrom smeru, ali je povreda sve pokvarila. Kalum Hadson Odoi iz Čelsija je bio želja za drugo krilo, ali je i njegova povreda pokvarila planove Bavaraca.

Ušli su u netpičnu situaciju za njih da lutaju po tržištu i da ne mogu da fokusiraju glavne mete. Pominjalo se mnogo imena poput Berhvajna, Zijeha, Dembelea, Karaska... Na kraju su zadržali novac i rešili da realizuju dve pozajmice. Filipe Kutinjo je došao iz Barselone da oživi karijeru i nametne se kao rešenje za Robenovog naslednika, dok je Ivan Perišić doveden da nadoknadi Riberijev odlazak kao Kovačeva želja i prelazno rešenje do sledećeg leta.

Bez mnogo pompe je došao i talentovani francuski vezista Danijel Kuizans da pojača konkurenciju u veznom redu gde je često bilo problema zbog povredama Martineza i Tolisoa, forme Hamesa Rodrigeza i Renata Snačeza koji je prodat Lilu. Bajern jedino nije uspeo da realizuje ideju o dovođenju plejmejkera Busketsovog stila. Želeli su Rodrija kojeg je Gvardiola doveo iz Atletika u Siti, a potom i Marka Roku iz Espanjola za kojeg na kraju nisu pristali da plate klauzulu od 40.000.000 evra već će ga čekati za sledeću zimu ili leto.

Odranije je tu kičma tima. Nojer polako broj poslednje godine na golu i Bajern već gleda Nibela iz Šalkea kao naslednika. Česte povrede su Nojera izbacila iz forme po kojoj je jedno vreme bio najbolji golman sveta.

Štoperski par je i dalje nejasan. Veliko pojačanje Ernandez je došao povređen, operisao se i celo leto se oporavljao. Polako dobija priliku sa klupe, ali nema sumnja da će u budućnosti biti komandant odbrane. Drugi siguran štoper je Zule, a dok se Ernandez potpuno ne spremi, Boateng i Pavar se menjaju sa Zuleom u tandemu.

Nejasno je i ko će biti desni bek. Univerzalac Kimih je počeo sezonu, ali kada se Ernandez opravi, za očekivati je da Pavar pređe na desnog beka. A Kimih u sredinu terena... Levo je zakucan Alaba. Ko god da igra na bekovskim pozicijama, Bajern je ultraofanzivan po bokovima i dobija mnogo asistencija sa strane.

Pored pomenutog Kimiha, sredina je napunjena kvalitetnim igračima. Kovač najčešće igra u sistemu 4-3-3 u kojem je ideolog igre Tijago Alkantara na levoj strani veznog reda. Ali se spušta i na zadnjeg veznog kada je Kimih u odbrani i kada ne igra često povređeni Havi Martinez. Na desnoj strani minutažu će deliti Gorecka, Miler i možda Kutinjo u formaciji 4-2-3-1. Tu je i oporavljeni Toliso.

Kutinjo je doveden kao zamena za Robena, ali nije klasično krilo i Kovač sa njim dobija mnogo varijacija u igri. Bajern trenutno igra 4-3-3 sa Gnabrijem i Komanom kao krilima, ali tek se treba očekivati da Kutinjo i Perišić dobiju ozbiljnije uloge. Naravno, uloga „devetke“ pripada jednom od najboljih centarforova na svetu Robertu Levandovskom. Miler je u svakoj varijanti mnogo bliži klupi nego terenu...

Trener Kovač je prošle sezone bio pod velikim pritiskom i nekoliko puta je u javnosti „smenjivan“ tokom sezone, ali je u drugom delu sezone uspeo da utegne ekipu, da nametne neki svoij stil i sistem rada i da prestigne veliku bodovnu prednost Borusije u borbi za odbranu titule. Time je kupio poverenje i izborio se za još veći autoritet u klubu i svlačionici. Što ne znači da može da bude miran...

Ove sezone će morati mnogo bolje u Ligi šampiona. Uprava će od Kovača očekivati iskorak makar do polufinala. Prošle sezone je prošao grupu sa dva remija protiv Ajaksa i četiri pobede nad Benfikom i AEK-om, ali je u nokaut fazi dobio lekciju od Klopa. Nešto slično mu ne bi bilo oprošteno ove sezone.

TOTENHEM

Iznenađujući finalista Lige šampiona iz prošle sezone je svestan da neće ponoviti uspeh iz prošle sezone. Mnogo sreće ih je pratilo do finala. Počevši od onog raspleta u poslednjem kolu grupe kada je Inter sam sebi pucao u kolena i ispao, pa kasnije preko četvrtfinala protiv Mančester Sitija i polufinala protiv Ajaksa. Nisu nezasluženo došli do finala, ali nisu ni zaslužili da budu prvaci Evrope.

Reč je o ekipi koju je Maurisio Poektino pažljivo sklapao godinama sa limitiranim finansijskim sredstvima škrtog gazde Danijela Levija. Argentinac je od grupe talenata napravio grupu vrhunskih igrača. Uz poneko iskusno pojačanje.

Ovog leta ga je gazda Levi nagradio skupim pojačanjima poput Lionove radilice Tangija Ndombelea, argentinskog plejmejkera Đovanija Lo Selsa i velikog engelskog talenta Rajana Sesenjona. To su tri ozbiljna pojačanja, ali oni moraju da prođu put od perspektivnih mladih igrača do kompletnih fudbalera koji treba da prave razliku u Premijer ligi i Evropi. Nije kupljen napadač koji će zameniti Ljorentea u ulozi džokera sa klupe.

Poketino je eksperimentisao prethodnih sezona sa formacijama i stilom igre. Ali sve se uglavnom vrtelo oko četvorice igrača: Eriksena, Kejna, Alija i Sona. Oni su i dalje najjača snaga Totenhema, s tim što nije još sigurno da li će Eriksen ostati. U finišu prelaznog roka bi mogao da pređe u Real ili Ateltiko. Ugovor mu ističe narednog leta, ne želi da ga produži i čak je ohlađen klupom, ali se videlo da Spursi ne mogu bez njega. Lo Selso bi u perspektivi trebalo da ga nasledi.

Totenhem će najčešće ove sezone igrati 4-2-3-1 i 4-3-1-2. Kapiten Loris je stub na golu. Voker Piters i Rouz su prvi izbor na bekovima iako je Rouz planiran za prodaju. Štoperski par na početku sezone čine iskusni Aldervajreld i mladi, ali dovoljno afirmisani, Davinson Sančez. Fertongen je iz nekog razloga zakucan za klupu. Tu je i mladi Fojt koji je povređen, ali ima strašnu perspektivu.

Skupoceno pojačanje Ndombele je počeo sezonu kao zadnji vezni i Totenhemova verzija Ngola Kantea, ali se lakše povredio. Plan je da igra u tandemu sa Vinksom, a da Sisoko i Dajer uskaču sa klupe. Kejn i Son su glavna napadačka snaga, ali tu je i najpoznatiji džoker evropskog fudbala Lukas Moura, oporavljeni Lamela od kojeg se očekuje više, kao i  Lo Selso koji tek treba da se isplati. Dele Ali je povređen, ali s obzirom na formu u poslednje vreme i da ne liči na sebe, možda i nije neki nedostatak.

Prošle sezone je Son iskočio kao najbolji igrač tima u situacijama kada su povrede izbacile iz stroja Kejna i Alija. Reprzentativac Južne Koreje je mnogo koristan i opasan igrač koji može da okrene utakmicu kada nikome ništa ne polazi za nogom.

Totenhemov problem će biti pristup i nedostatak jasne ambciije i cilja. U Premijer ligi će im biti teže nego prošle sezone u borbi za Ligu šampiona. U Evropi ne mogu da ponove onaj uspeh. Situacija sa Eriksenom i Aldervajreldom koji su odbili ugovore i žele da odu, najbolje govori da nosioci igre ne vide Totenhem kao klub koji može da se bori za najveće trofeje i iskorači. Štaviše, veruju da je došao kraj jednog ciklusa koji je kulminirao finalom Lige šampiona. Ironično, to se desilo na kraju perioda najveće štednje kada je Totenhem stegao kaiš zbog izgradnje jednog od najmodernijih stadiona sveta. I Poketinov motiv i planovi su pitanja koja bi mogla da se otvore. Možda je vreme da krene dalje... 

Dugo godina je Totenhem bio klub za Ligu Evrope izuzev one jedne sezone sa Rednapom kada su izbacili tada velike milanske timove. Sa Poketinom je postao legitiman učesnik Lige šampiona i napredovao iz sezone u sezonu. Meutim, umeli su da se muče u grupi, da gube bodove protiv slabijih ili da tesno pobeđuju. Zvezda može da se nada boljim šansama u dvomeču nego protiv Liverpula prošle sezone. I u gostima i kod kuće.

OLIMPIJAKOS

Navijačka „braća“ Crvene zvezde nikako nisu fudbalska braća. Na stranu bratski odnosi navijačkih grupa, ali Olimpijakos je prethodnih godina bio jedan od klubova koji je često umeo Zvezdi da podapne nogu, ubaci klip u toškove ili zabije noć u leđa. Štaviše, Olimpijakos je daleko bolje sarađivao sa Partizanom iz kojeg je kupovao Šćepovića, Fejsu, Jankovića, Đurđevića, sada i Markovića. A bio je i mnogo popustljiviji u pregovorima sa Partizanom za Zdjelara i Jankovića nego kada je Zvezda tražila Bena i Marina.

Naravno, to su zakoni tržišta, ali Olimpijakos je čak i prelazio granice profesionalnog poslovanja kada su u pitanju bili slučajevi Bena i Marina. Grci su pred Zvezdu postavljali zelenaške uslove sa kamatama kada se pregovaralo o Benu, a neprijateljski su se ponašali i sa papirologijem kod transfera Marina.

Istovremeno su Grci često znali da pokvare Zvezdi poslove na transfer tržištu. Većom kupovnom moći su uglavnom pobeđivali u trkama kao što su transferi Soldana, Lazara Ranđelovića ili nedavno bosanskog beka Nemanje Nikolića. Zvezdina mala osveta je bilo otimanje Matea Garsije uprkos slabijim finansijskim kapacitetima.

Olimpijakos je u Grčkoj ono što je Zvezda u Srbiji. Gospodar fudbala. Nema evropsku istoriju kao Zvezda, ali ima daleko bolju modernu tradiciju otkako se igra Liga šampiona. Ovo če im biti čak 19. učešće u Ligi šampiona! Najviše je učestvovao zahvaljujući nacionalnom koeficijentu i direktnim plasmanima. U grupi je često bio poslednji i najslabiji, samo tri puta je prošao u nokaut fazu.

Ipak, Olimpijakos više nije tako dominantan u Grčkoj kao što je bio u prethodnih 20 i kusur godina. AEK pretprošle i PAOK prošle sezone su mu preoteli tron. A ni u Evropi nisu baš blistali. Kontroverzni gazda Marinakis je ušao i u probleme sa zakonom. Politička i logstička podrška mu se smaniila, a svi ti problemi su se nekako refletkovali i na klub. Često su se smenjivali treneri, bilo je sve više promašenih investicija u prelaznim rokovima i na kraju su to AEK i PAOK iskoristili.

Portugalski stručnjak Pedro Martins je uspeo nekako da smiri situaciju i stabilizuje Olimpijakos. U velikom stilu je uveo Olimpijakos ovog leta u Ligu šampiona. Pregaženi su Viktorija Plzenj i Bašakšehir, a onda i na iznenađenje mnogih odlični Krasnodar. U tri meča protiv pomenutih rivala u Pireju, Olimpijakos je imao gol-razliku 10:0! U gostima su zabeležili dve pobede i remi.

Portugalski golman Žoze Sa je otkupljen od Porta za 2.500.000 evra pošto je kod Martinsa eksplodirao i sada je dogurao i do reprezentacije. Štoperske pozicije su bile problem i zato je Martinsu uslišena još jedna želja. Za 4.500.000 evra je kupljen kontroverzni Ruben Semedo. Martins je našao žicu mladom zemljaku poznatijem više po problemima sa zakonom i zatvorskim kaznama nego po igri. Kupljen je i Marković iz Partizana kao pojačanje za perspektivu. Bekovi su isti iz prošle sezone.

Martins forsira sličan sistem igra kao Milojević u formaciji 4-2-3-1. Na zadnjim veznim je afirmisao Brazilca Giljermea i domaću uzdanicu Buhalakisa. Teško povređenog Fortunisa je zamenio novajlija Metju Valbuena i pokazao se kao prilično dobro pojačanje. On je njihov Marko Marin. Krila su vrlo bitna u Martinsovoj filozofiji i trenutno ih popunjavaju njegov zemljak Podense i nešto manje atraktivni Masuras kojem Lazar Ranđelovič opasno puca na status prvotimca. Zato je Olimpijakos želeo i Matea Garsiju. Mesto „devetke“ je rezervisano za Španca Gerera koji je tu bitku dobio sa Frankom Soldanom prošle sezone.

Olimpijakos ima skupčlji tim od Zvezdinog i evropski iskusniji. Ali u poređenju sa Salcburgom ili Jang Bojsima, nije mnogo jači i talentovaniji tim. A definitivno nije tajna za Vladana Milojevića koji pedantno prati grčki fudbal. Uzimao je meru Olimpijakosu čak i sa Panioniosom usred Pireja. I kasnije bio želja Pirejaca koji su burgijali da ga preotmu od Crvene zvezde. Takođe, Marin, Kanjas, Garsija su igrači koji će imati poseban motive protov najtrofejnijeg grčkog kluba da Crvenoj zvezdi možda donesu proleće u Evropi.

(FOTO: reuters)