Šta čeka Stevanovića, braću Ilić, Tedića… Siti je od takvih već zaradio preko 150.000.000 evra

Pokupiti talente sa svih strana sveta za male pare, razigravati ih na pozajmicama, oblikovati ih po standardima modernog fudbala i onda na njima zaradaiti novac koji će se koristiti za kupovinu superzvezda svetskog fudbala. Osim ukoliko neki od tih talenata baš ne pokaže da je potencijal svetske kalse.

Tako nekako bi se plastično mogla objasniti strategija Mančester Sitija sa mladim talentima koje prethodnih godina dovodi na tuce. I to nije ništa novo jer Čelsi po sličnom receptu funkcioniše već desetak godina. Primera radi, Plavci su u kupovinu mladih talenata poput Akea, Bertrana, Pašalića, Traorea, Kalaša, Omerua, Romua, Atsua, Bamfroda, Kakute, Štoha, Brume uložili oko 20.000.000 evra, a na njihovim prodaja su inkasirali preko 120.000.000 evra iako oni suštinski nikad nisu bili ozbiljni članovi prvog tima.

Nešto slično je počeo da radi i Mančester Siti. Suočeni sa problemima finansijskog fer-pleja i u nedostatku načina kako da prebogati Arapi upumpaju još para u klub a da ne prekrše zakone, Građani su počeli da stvaraju novac. Od maldih talenata.

Kupuju sirovinu i pretvaraju je u atraktivan proizvod koji u nekim drugom sredinama predstavlja vrhunski kvalitet.

Mančester Siti je prethodnih godina za talente poput Ihenača, Anhelinja, Braima Dijasa, Unala, Herisona, Ronija Lopeša, Gana, Denajera, Moja, Mafea i Rekika sve zajedno platio oko 16.000.000 evra. Na njihovim prodajama je zaradio oko 150.000.000 evra. Dodajte tu još i klince iz sopstvene škole poput Sanča ili Onuohe i lako je skapirati koliko se isplati ulaganje u talente od kojih mnogi nisu ni primirisali prvom timu. Ali su zato korak po korak razigravani na pozajmicama i dostigli su ozbiljnu cenu. Jedan od primera je i brazilski reprezentativac Daglas Luiz. Kupljen je za 12.000.000 evra, prodat za 17.000.000, a da nikada nije odigrao utakmicu u dresu Sitija. I ne njemu su zaradili.

Zato sve više i više ulažu u talentovane klince koji ih ne koštaju mnogo. Tako su u Mančester Sitiju završili i najveći talenti iz beogradskih klubova. Pre četiri godine je Siti od Crvene zvezde kupio braću Ivana i Luku Ilića za 5.500.000 evra. Prošle godine je od Čukaričkog kupio Slobodana Tedića za 3.000.000 evra, a minule zime od Partizana uzeo Filipa Stevanovića za 6.500.000 evra. Dakle, za četvoricu talentovanih Srba su Građani platili 15.000.000 evra. Investicija koja će im se sigurno vratiti u budućnosti.

Naravno, svi su pozajmljeni, a za početak je odlučeno da to bude Holandija koja je poznata kao dobra sredina za razvoj mladih igrača. Luka Ilić je prve dve sezone proveo u Bredi, a potom je prošle godine napravio korak napred prelaskom u Tvente gde će sada započeti drugu sezonu.

Mnogo brži napredak je ostvario njegov mlađi brat Ivan. Posle samo jedne drugoligaške sezone u Bredi je prosleđen u italijansku Veronu gde je prošle sezone bio jedno od oktrevenja Serije A i čak dobio poziv Dragana Stojkovića u A repezentaciju. Verona želi da ga zadrži ali je uslov da plati otkup 12.000.000 evra s tim što Građani imaju pravo na kontraotkup po ceni od 25.000.000 evra. Ivanova vrednost je drastično skočila posle samo jedne sezone u ligi petice i Siti u njemu ima ozbiljan kapital. Trenutno, finansijski, ali vrlo lako bi to mogao da bude i sportski kapital ako Ilić nastavi da se napreduje ovim tempom. Nije isključeno da dobije šansu u prvom timu Građana

Slobodan Tedić je prošlog leta započeo putovanje poput braće Ilić i otišao je na pozajmicu u holandski Zvole gde nije imao sreće sa povredama, ali mu je pozajmica produžena i ovog leta jer se očekuje da eksplodira u nastupajućoj sezoni.

Filip Stevanović je najvrednija Sitijeva investicija iz Srbije jer je imao i najviše seniorskog staža u Partizanu. U Sitiju veruju da je 6.500.000 evra uloženih u Stevanovića investicija koja će se sigurno vratiti i multiplicirati u budućnosti. Za početak će da se razvija na dvogodišnjoj pozajmici u Herenvenu. Pa onda verovatno sledi scenario kao sa Ivanom Ilićem u nekoj jačoj ligi.

Ne može svaki od talenata da ostvari napredak i dostigne kvalitet i cenu kao što je to predviđeno ali to su rizici u procesima razvoja maldih fudbalera. Oni su definitivno vredni dobiti koja će na kraju biti ostvarena.

I nisu samo srpski talenti u Sitijevoj računici za budućnost. Tu su i brazilski desni bek Jan Kouto, španski špic Pablo Moreno, argentinski napadač Nahuel Bustos, kolumbijski vezista Janhel Erera, španski reprezentativac Pedro Poro, japanski štoper Ko Itakura, desni bek Isa Kabore, argentinsko krilo Dario Sarmijento… Ima tu još imena kao što su Adrijen Bernabe, Džejden Braf, Erik Palmer Braun, Nahuel Fereresi…

Neki od pomenutih neće uspeti u vrhunskom fudbalu, neki će napredovati sporije, na nekima će biti manja, a na nekima veća zarada. Ali kada se sve sabere, Siti će zaraditi veliki novac na njima. Samo oni retki srećnici će dobiti priliku da se oprobaju i u prvom timu. Ostali će poslužiti klubu da obezbede novac za neka skuplja i veća imena.

Prema nekim suvim procenama, šampion Engleske trenutno ima kapital od preko 80.000.000 evra u desetak najtalentovanijih igrača na pozajmicama poput Ivana Ilića, Pora, Erera, Kouta, Kajkija, Rodžersa… Toliko bi Građani u ovom trenutku mogli da inkasiraju ako požele da ih prodaju. Dodajmo tu da je Siti ovog leta već prodao Nmeču u Volfzburg za 8.000.000 evra, Anhelinja u Lajpcig za 18.000.000, Herisona u Lids 12.800.000, da je od sredstava solidarnosti za Džejdona Sanča inkasirao oko 13.000.000 evra i eto sume dovoljne da se kupe Hari Kejn ili Džek Griliš.

Sve to za siću koja godinama prolazi ispod radara i koja siromašnim klubovima u siromašnim zemljama predstavlja pravo bogatstvo.